Rusija na meti, a ne mogu da pogode ni vremensku prognozu

Objavljeno: 10.11.2018.


Piše: Svetlana Vasović Mekina




Iako je bilo u planu da se Alijansa „Trozupcem“ pohvali da funkcioniše kao dobro nauljena mašina, vežba je otkrila njene brojne nedostatke

Reklamirana kao „najveći egzercir NATO trupa od vremena Hladnog rata“, na prostoru od Baltičkog mora do Islanda, blizu ruske granice, održana je između 25. oktobra i 7. novembra vojna vežba „Trident Juncture“, u prevodu – spoj trozupca. Zašto? Zato što su bitke sa „izmišljenim neprijateljem“ vođene na kopnu, moru i u vazduhu. Poprište „događanja“ bio je centralni i istočni deo norveškog kopna, kao i vazdušni i morski prostor Norveške, Švedske i Finske. Prema tvrdnjama NATO čelnika, cilj je bio „uvežbavanje odgovora 29 NATO članica na eventualni napad“, a floskula o „izmišljenom“ neprijatelju raspršila se posle priznanja da je „Trozubac jasna poruka Rusiji šta može da očekuje u slučaju agresije“. U Moskvi su, s druge strane, najnovije masovne ratne igre pod paskom NATO-a, u kojima su se po norveškim gudurama preganjale vojske iz 31 države, protumačili kao demonstraciju sile nadomak svojih međa.

LOGISTIKA, TVRD ORAH U vežbi je učestvovalo oko 50.000 „savezničkih vojnika“, 250 aviona i 65 brodova, 10.000 tenkova i drugih oklopnih vozila. Ljudstvo je bilo podeljeno na „severne snage“, koje su činile američke, kanadske, švedske i trupe domaćina, te „južne snage“, sastavljene pre svega od brigada iz Nemačke, Italije i Velike Britanije kojima su potčinjene ostale, sitnije zemlje. Tako su se pod komandom Italijana našli Španci, a pod njima i grupa od 241 slovenačkog vojnika kojima se pridružio i vod vojske Crne Gore koji je brojao 33 glave.
Norveška vojska je za goste obezbedila 35.000 dodatnih kreveta; poseban podvig bila je nabavka 1,8 miliona dodatnih obroka i 4,6 miliona flaša vode, a trebalo se izboriti i sa 676 tona prljavog veša… Sve to, međutim, nije bio najtvrđi orah – Norveška je za potrebe vežbe morala da ustupi velike površine svoje teritorije a pre svega poljoprivrednog zemljišta, što nije usrećilo lokalne poljoprivrednike. Zato su otvorene „vruće telefonske linije“ preko kojih su lokalni farmeri relaksirali gnev tako što bi iz istih stopa prijavili štetu nanesenu njivama, šumama, životinjama. Ispostavilo se da su pilići naročito osetljiva populacija na bombardere u niskom letu…
Organizatorima „Trozupca“ nije bilo lako da usklade sve te faktore i ćudljive domaćine, iako je sve trebalo da bude vrlo jednostavno: scenario je predviđao da prvo „severne sile“ pod vođstvom nekoliko hiljada američkih marinaca napadnu „južne snage“, a onda menjaju uloge, pa „južnjaci“ krenu u kontranapad na „severnjake“. Službenoj Moskvi, međutim, uprkos istančanom „scenosledu“ nije promakla činjenica da su u vežbi Severnoatlantske alijanse učestvovale i neke zvanično neutralne zemlje, poput Švedske. Švedska se, zajedno sa Finskom, u roli „zemlje partnera“ pridružila Alijansi u „Trozupcu“.
Hrvatski mediji su se naročito revnosno bacili na izveštavanje o „najvećoj vežbi od ranih 80-ih prošlog veka koja svedoči o tome da savez želi da ojača svoju odbranu nakon godina rezanja troškova“. „NATO pokazuje mišiće, ključna uloga u rukama Hrvata“, izvestili su zagrebački dnevnici, a tu ključnu ulogu pronašli su u podatku da „Hrvatska zapoveda timu od 130 osoba i ukupno 1.000 vojnika i učestvuje u svim fazama vežbe“. Sve to zahvaljujući brigadnom generalu hrvatske vojske Darku Pintariću, koji se našao na čelu logističkog dela „Trozupca“. Zadatak združene logističke potporne grupe (Joint Logistics Support Group – JLSG) bio je naoko jednostavan: osigurati da pokreti trupa, vozila i zaliha dođu blagovremeno do svojih odredišta, što je podrazumevalo prevoz robe u Norvešku iz svih delova sveta. Pintarić je upravljao „postrojbama, što uključuje pripremu radnih prostora za sve učesnike, održavanje snaga na terenu, te povratak učesnika u matične baze“; njegove naredbe je sprovodio pomenuti tim od 130 osoba i 1.000 vojnika. „Kao zapovednik JLSG-a moja je glavna zadaća osigurati da se misija provodi glatko, efikasno i da sve svoje zadaće izvršimo na vrijeme“, objasnio je svoj posao Pintarić, ovenčan harizmom „borca iz Domovinskog rata koji je odlikovan državnim medaljama Bljesak i Oluja“. Za Hrvatsku je on bio „kičma cele vežbe“, ali (s obzirom na kasnije nedaće učesnika baš usled logističkih propusta) ispostavilo se da „kičma“ i nije bila na visini zadatka.

RATNE IGRE NATO je preko „Rojtersa“ saopštio da je cilj vežbe „testiranje taktike razvijene posle ruske aneksije Krima 2014. godine, što je zaoštrilo odnose između zapadnih saveznika i Moskve, zato je NATO reagovao jačanjem svoje odbrane“. Doduše, nisu svi bili puni entuzijazma za ratovanje u surovim vremenskim prilikama, što je priznao komandant američkih marinaca: „Pitaju me zašto ovo radimo u oktobru i novembru u Norveškoj, na mrazu? Odgovaram im da baš zato da bi vojnici upoznali okolinu koju će jednom možda morati da brane.“ Hrvatska novinska agencija „Hina“ podseća da je upravo Norveška tražila da se udvostruči broj američkih marinaca koji se uvežbavaju na njenom tlu, uprkos negodovanju službene Moskve. NATO pravda svoje manevre kao odgovor na ruske, najveće od 1981. godine, održane u septembru pod imenom „Vostok 2018“ (Istok 2018), u kojima je učestvovalo 300.000 vojnika blizu kineske granice, a bile su uključene i vojske Kine i Mongolije.
NATO bi da i putem „Trozupca“ osigura prednost na evropskom tlu, a sve pod firmom „bojazni da jačanje ruske vojske u regiji može u konačnici ograničiti slobodnu plovidbu mornaričkih snaga“. Pri tome nije nezanemarljivo da je 19. oktobra, tik pred početak „Spoja trozupca“, nosač aviona „Truman“ kao prvi američki brod takve vrste uplovio u Arktički krug – što se nije dogodilo od raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine.

ŠVEJKOVŠTINA a la NATO Iako je bilo u planu da se Alijansa „Trozupcem“ pohvali da funkcioniše kao dobro nauljena mašina, vežba je otkrila njene brojne nedostatke. Holandija je prva pala na ispitu. Iako se znalo da će u Norveškoj temperature ispod nule biti dodatan izazov, desila se nerazumljiva greška: holandska vojska je to smetnula s uma i zato nije kupila zimske odore za hiljadu svojih vojnika pa je, kako piše holandski „Telegraf“, pošto je bilo prekasno za javnu nabavku, vojska svakom vojniku dala po 1.000 evra da sam pazari potrepštine neophodne za spasavanje golog života – na mrazu.
Zort od niskih temperatura nije tuđ ni slovenačkim vojnicima, koji su pre samo šest meseci pali na NATO testu kada je čak osam vojnika dobilo promrzline stopala i ekstremiteta jer su po snegu i oštrom mrazu zadužili samo letnju obuću. Tada su u javnost procurili podaci o katastrofalnom materijalnom stanju slovenačkih vojnika, jer su pripadnici elitne brigade Slovenačke vojske (SV) pred ocenjivačima iz NATO-a defilovali u pocepanim pantalonama i vojničkim cokulama poderanih đonova („Pečat“ br. 513). Zaradili su jedinicu, a fotografije pocepanih čizama i ocena Alijanse (koja je slovenačke vojnike proglasila „nesposobnim za bojno delovanje“) koji su procurili u javnost raskrinkali su pokušaj slovenačkog generalštaba da prikrije bruku. To se neće ponoviti u Norveškoj, umirio je javnost uoči početka „Trozupca“ specijalni izveštač državne slovenačke televizije.
Ipak, vojnik SV Alen Kosednar pokazao je matici stanje u bazi Hjerkin, gde slovenački i crnogorski vojnici i vojnikinje bivakuju na otvorenom. Na sneg su položili zelene podloge a na njih (maskirne) vreće sivomaslinaste boje, nadaleko uočljive zahvaljujući snežnom pokrivaču.
„Spavamo pod otvorenim nebom, temperatura se noću spušta do minus 20 stepeni, grejemo se, po potrebi, u vozilima“, priča Kosednar i pokazuje ka maslinastim kamionima, parkiranim u blizini bivaka. Svi zajedno izgledaju kao „sedeće mete“ – ako im glave ne dođe hladnoća, bolje opremljenom neprijatelju neće uteći nikako.

GOLIŠAVI VIKING Ali da NATO može u bitku i bez odeće, dokazao je norveški mornar Lase Loken Matberg. U cilju popularizacije „Trozupca“ objavljene su „manekenske“ fotografije tog mišićavog Norvežanina i izazvale lavinu sprdnji s ruske strane: da li je „lepi Lase“ tajno oružje NATO-a u budućem instagram ratu? Naočiti poručnik norveške vojne mornarice promovisao je „Trozubac“ svim svojim atributima, pa se na fotografijama dičio blistavo belim zubima, dugom rusom kosom, riđom bradicom, plus izvajanim mišicama, natrćenom zadnjicom i uvojcima vezanim u kikicu… Uzalud se Lase slikao što u uniformi što golišav, svejedno nije skrenuo pažnju novinara sa nedaća koje su pratile „Trozubac“. Jer, čim je skinut s dnevnog reda problem Holanđana, isplivao je novi, još gori: uoči početka „borbi“ odlučeno je da će Slovenci i Crnogorci „ratovati“ zajedno, pod paskom Španaca, a svima će im komandovati Italijani. Ali kada su trupe stigle na poprište, ispostavilo se da međusobno ne mogu da komuniciraju jer oprema nije kompatibilna. Slovenačkim i crnogorskim vojnicima nije preostalo drugo nego da se snađu kako znaju i umeju uoči „napada“ američkih „foka“, potpomognutih nemačkim i britanskim korpusom.
Tako su se na severu Evrope nizale blamaže logističke podrške „Trozupca“. Jedna od najbizarnijih isplivala je brzo, već posle dva dana, u Rejkjaviku. Američki časopis „Stars end strajps“ obelodanio je da je tokom proteklog vikenda više barova u centru islandske metropole ostalo bez piva! Barovi su bukvalno presušili posle „desanta“ oko 7.000 mornara i marinaca.
Nezgoda s pivom potisnula je u drugi plan tegobe Britanaca, koji su učestvovali „u testiranju sposobnosti premeštanja opreme diljem Evrope, za slučaj odgovora na stvarnu pretnju“. Britanci su se, shodno zadatku, latili dopremanja opreme i vozila u Norvešku kopnenim putem, preko Francuske. Poduhvat je ispao teži nego što su slutili jer veliki deo mostova, podvožnjaka i drumova koji im se isprečio na putu – nije projektovan za takvu mehanizaciju. Neki nisu mogli da izdrže težinu, drugi širinu, treći visinu… Zato ne čudi što je admiral Džejms Fogo, komandant Združene komande savezničkih snaga u Napulju, tik uoči starta „Trozupca“ promrmljao novinarima da će „deo pobede biti i ako se svi pojave prvog dana; ne očekujemo da bude savršeno, zato i održavamo vežbe“.

BLISKI SUSRETI Rusija, koja godinama negoduje zbog približavanja NATO-a njenim granicama, nije trpela skrštenih ruku manevre pod svojim nosom. Usledio je ruski odgovor kakav Brisel nije očekivao. Ruska vojska je prvo upriličila vežbu svojih raketnih jedinica ispred zone u kojoj su kasnije tekle NATO vežbe. Rusija je potom i na druge načine pokazala šta misli o „Trozupcu“: iznad glavnog NATO broda naprasno se pojavio, na primer, ruski „medved“; tupoljev TU-142 preleteo je američki „USS Mount Whitney“. Ubrzo je usledio još jedan „blizak susret“, kada je ruski presretač Su-27 presekao put američkom špijunskom avionu US EP-3. Amerikanci su kasnije prigovarali da je to presretanje bilo opasno; objavili su i snimak „susreta“ dve letilice. Sve se desilo u međunarodnom vazdušnom prostoru, pa ruske snage nisu prekršile međunarodno pravo.
Izveštači zapadnih medija podsećaju i da je Rusija zajedno sa Kinom nedavno organizovala brojčano šest puta veću vojnu vežbu na istoku zemlje, ali prećutkuju da je to bilo daleko od teritorije SAD ili njihovih saveznika.
S druge strane, NATO je organizovao opsežne manevre na kopnu, vazduhu i moru, nadomak ruske teritorije. U „Trozupcu“ pri tome učestvuju zemlje za koje su najviši predstavnici SAD tvrdili prilikom raspada Istočnog bloka da neće postati deo NATO-a ukoliko se Sovjetski Savez povuče iz istočne Evrope. Povrh svega „Trozubac“ je usledio netom pošto je Bela kuća zapretila da će se SAD povući iz sporazuma o ograničenju raketa srednjeg i kratkog dometa, da bi američka ambasadorka u NATO-u Kej Bejli Hačison čak izjavila i da ne isključuje napad na Rusiju koji bi „uništio ruske bojeve glave“ ukoliko Vašington to oceni nužnim.
Za većinu analitičara je to znak da ambasadorka ili nema pojma šta priča (što znači da SAD u NATO-u predstavlja potpuno nestručno lice), ili Vašington u dosluhu sa Briselom stvarno priprema nešto zlokobno, poput „prvog udara“ na Rusiju, posle čega bi „antiraketni štit“ NATO-a trebalo da presretne i uništi većinu raketa iz ruskog povratnog udarca.
Sve to objašnjava zašto je američko udruženje nuklearnih naučnika „sat sudnjeg dana“, koji upozorava svet na opasnost od nuklearnog rata, nedavno pomerilo na „dva minuta do 12“ i time alarmiralo javnost da je ta opasnost danas mnogo veća nego u vreme Hladnog rata. Koliko krajem 90-ih je taj sat pokazivao 10 minuta do 12, a 1991. čak 17 minuta do 12. Zato „Spoj trozupca“, zajedno sa pratećim tragikomičnim elementima, otkriva da su Evropi potrebne nove ideje o sopstvenoj bezbednosti i nove perspektive, a ne novi manevri i nove rakete. Jeste NATO trozubac uperen ka Rusiji, ali to ne znači da ne bi užasnu štetu naneo celoj Evropi, i šire.
A mi bi trebalo da se zapitamo – kako mir u Evropi brani Alijansa, čije članice ne mogu da pogode čak ni vremensku prognozu?

Piše: Svetlana Vasović Mekina za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *