Svetski lideri će u Parizu proslaviti 100 godina od kraja Velikog rata, a samo za jednog će to biti pobjednička parada

Objavljeno: 9.11.2018.


Francuski predsednik Emanuel Makron želi da na ceremoniji obeležavanja stogodišnjice kraja Prvog svetskog rata svetu pošalje snažno upozorenje na povratak nacionalizma – fenomena koji on opisuje kao pretnju globalnom miru u 21. veku.


Emanuel Makron

Umesto toga, komemoracija povodom Dana primirja mogla bi više da deluje kao pobednička parada ruskog predsednika Vladimira Putina, koji će biti u centru pažnje među 60 šefova država i vlade pozvanih u Pariz, gde će izgledati jači od svojih zapadnih rivala uprkos aneksiji Krima, destabilizaciji istočne Ukrajine, podeli Gruzije, intervencije u Siriji, sajber ratovanju i blamaži njegovih tajnih agenata u inostranstvu.

Emanuel Makron
Emanuel Makron

Mnogi od lidera koji će tamo prisustvovati, nalaze se u veoma lošem položaju.

Američki predsednik Donald Tramp je upravo pretrpeo udarac jer su republikanci ostali bez većine u Predstavničkom domu i u američkoj politici su sve veće podele. Njegov mandat je uzdrman brojnim skandalima i njegovim problemima se ne vidi kraj, naročito sada kada su porasle šanse da će demokrate izdejstvovati nove istrage protiv njega.

Nemačka kancelarka Angela Merkel, koju su mnogi nakon Trampovog izbora videli kao novog lidera slobodnog sveta, najavila je da će joj ovaj mandat biti poslednji i da se povlači sa mesta šefa stranke nakon katastrofalnih rezultata na regionalnim izborima.

Britanska premijerka Tereza Mej je pod velikim pritiskom i kritikama sa svih strana dok pokušava da ispregovara sporazum o napuštanju EU.

Italija kojom sada vladaju populisti našla se u klinču sa Briselom zbog migrantske politike i neslaganja oko budžeta. Čak je došlo do toga da evropski komesari prete Italiji sankcijama ukoliko njen budžet ne bude usklađen sa pravilima EU.

A što se tiče domaćina, samog Emanuela Makrona, prošlogodišnje velike nade liberala sa ambicioznim planovima za reforme EU? On se bori sa velikim padom popularnosti kod kuće, ali i činjenicom da u Evropi ima malo podrške za njegove ideje.

Makron se založio za stvaranje “prave evropske vojske” i upozorio na to da Stari kontinent treba da se zaštiti od potencijalnih pretnji iz Rusije, Kine i ostalih i ukazao na to da je američka posvećenost NATO pod znakom pitanja.

Vladimir Putin, Emanuel Makron i Angela Merkel
Vladimir Putin, Emanuel Makron i Angela Merkel

Njegov govor je delimično deo kampanje pred izbore za Evropski parlament na kojima on želi da predvodi progresivne stranke u bici protiv evroskeptičnih populista.

Na samitu u Parizu će se govoriti i raznim temama: o borbi protiv klimatskih promena, jačanju Svetske trgovinske organizacije, stvaranju okvira za upravljanje sajberprostorom i migrantima. Sve su to oblasti gde je Trampova politika poremetila pravila.

Međutim, Putinovo prisustvo će imati poseban uticaj. Ruska aneksija Krima i vojna akcija u Istočnoj Ukrajini su, kako navodi “Politiko”, definicija beskrupuloznog kršenja pravila. Ruske aktivnosti su gurnule odnose sa Zapadom na najnižu tačku još od Hladnog rata, dovele do nametanja ekonomskih sankcija i povećanja budžeta odbrana mnogih zemalja.

Ipak, Putin nije morao da načini nikakve ustupke po pitanju Ukrajine ili Sirije kako bi obezbedio pozivnicu na ovaj događaj u Parizu.

– Putin pobeđuje u Ukrajini, pobeđuje u Gruziji i pobeđuje u Siriji, zašto bi morao išta da daje Francuzima – rekao je jedan evropski diplomata.

Makron je tokom leta pokazivao ambiciozne ideje o otopljavanju odnosa sa Rusijom, pozivajući na “izgradnju nove bezbednosti u Evropi” i na učestvovanje Moskve u “strateškom partnerstvu” između ostalog i u vojnim pitanjima.

Vladimir Putin
Vladimir Putin

Francuski lider, koji Rusiju smatra neophodnom za stabilizaciju Bliskog istoka, rekao je da će Kremlj prvo morati da napravi značajan napredak dozvoljavajući pristup međunarodnim posmatračima duž ukrajinsko-ruske granice.

Francuski zvaničnici tvrde da trenutna mešavina zapadne politike nije uspela da dovede do ikakve promene u ponašanju Rusije i da su neophodni novi pokušaji kako bi se konačno završio period nerazumevanja između Zapada i Rusije.

Međutim, incidenti poput trovanja bivšeg ruskog špijuna na britanskom tlu, otkrivanja tajnih agenata i hakera koji su sprovodili sajber napade i sumnja na umešanost Kremlja u izbore širom Zapada smanjili su šanse za resetovanje odnosa sa Moskvom. Veći deo Evrope vidi Rusiju pre kao glavnu pretnju, nego kao rešenje evropskih bezbednosnih problema.

Bez značajnih ustupaka od strane Putina, bilo kakvo prižanje ruke Rusiji samo će dovesti do sumnje da se iza Makronovih uzvišenih razgovora o suverenoj, zaštitnički nastrojenoj i autonomnoj Evropi nalazi dugogodišnja francuska ambicija da izgura Vašington i London u stranu i izgradi veze sa Moskvom.

To bi Parizu moglo da da više uticaja na međunarodnoj sceni. Ali malo je verovatno da će ostatku Evrope to doneti ono što želi: bezbednost i poštovanje međunarodnog reda.

Blic

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *