Ostrvo zabranjenih letova

Objavljeno: 3.11.2018.


Piše: Dejan Lukić




Da li što se Londona tiče zaista počinje nova „bitka za Britaniju“, te da li je sledeći korak u nadgornjavanju sa EU uvođenje zone zabranjenih letova na nebu Kraljevine

Da je Evropska unija u svom saobraćanju s Britanijom imala u arsenalu nekadašnje nacističke „štuke“ i „junkerse“, prošla sedmica mogla bi da se, u istoriji Evrope, definiše kao „zona zabranjenih letova“ iznad britanskog ostrva u kojoj bi avioni EU, ukoliko uđu u vazdušni prostor Ujedinjenog Kraljevstva, doživeli sudbinu Hitlerove „Luftvafe“ s početka Drugog svetskog rata.

BITKA ZA BRITANIJU U ratu za izlazak Britanije iz Evropske unije vrag kao da je odneo šalu. U obračunu svim diplomatskim i drugim političkim merama, pređene su sve granice – londonski „Mejl“ u broju od 21. oktobra otvara celu stranicu upozorenjem briselskom Zamku da će bukvalno svaki avion Evropske unije biti oboren ukoliko uđe u „zonu zabranjenih letova“. Za ovu priliku „zabranjena zona“ je Ujedinjeno Kraljevstvo.
„Bitku za Britaniju“ – drugu posle one koju su „junkersi“ i „štuke“ Adolfa Hitlera preduzimale – glasno je najavio britanski ministar za bregzit Dejvid Dejvis.
Sva je prilika da London konačno gubi živce i da predstoji vreme „dugih noževa“ i debakl dosadašnjeg glomaznog i beskorisnog političko-diplomatskog natezanja.
Dejvida Dejvisa izdali su nervi i strpljenje, pa u londonskom „Dejli mejlu“ ne samo što implicira da će Ujedinjeno Kraljevstvo u jednom trenutku natezanja s Briselom naprosto zalupiti pregovaračka vrata i otići nego i preti da je Britanija spremna da se otarasi „ropstva“ briselske birokratije ma koliko je to koštalo. Uz to je još naglasio da, što se tiče Londona, zaista počinje nova „bitka za Britaniju“ i da će, kada uskoro Gordog Albiona napusti strpljenje, London, na primer, uvesti za EU avione zonu zabranjenih letova na nebu Kraljevine.
Dejvis komanduje britanskom politikom i taktikom za napuštanje Unije od kako su Britanci na narodnom plebiscitu jasnom većinom rekli da EU više nije – ako je ikada i bila – njihova krigla piva.
Britanski ministar za „baj-baj“ Evropskoj uniji nije zadovoljan ni dosadašnjim manjkom revnosti premijerke Tereze Mej i njenim izvršavanjem naloga referenduma za odlazak iz EU.
Zona zabranjenih letova, kojom Dejvis preti Briselu, mnogo je više od običnog detalja u konfiguraciji prohteva i knjiženja cene raskida koju briselska birokratija ispostavlja Britaniji.

DEMARŠ TEREZI MEJ Front bregzitaša u Britaniji zna da ovaj „detalj“ o avionima boli mnogo više nego što naizgled poručuje: većina evropskih letova preko Atlantika za SAD upućena je na britanski vazdušni prostor. London drži u kartama ovaj argument kao džokera u pregovaračkom špilu da bi ga potegao ako EU ne bude „kooperativna“ u razumnoj meri.
Na ovaj način je Unija, bar zasad, meta prema kojoj su okrenute cevi svih profila, a ključna meta priče je Tereza Mej koja je već „pročitana“ iako ona sama ne prihvata etiketu da je pristalica „mekšeg“ ostanka Britanije u Uniji. Najbliži realnoj oceni novog stanja bio je prošle sedmice istup prvaka iz Konzervativne partije gospođe Mej, već pomenutog Dejvisa, i šefa diplomatije Borisa Džonsona. Zajednički šalju demarš premijerki i upozoravaju da narod neće oprostiti predsednici vlade ako se bregzit redukuje na „koreografski ulepšanu predstavu otpora posle koga sledi prodaja Uniji“.
Nastala situacija je, blago rečeno, „fluidna“ a to u praktično političkom tumačenju znači da na nju nema odgovora. Pitanje je, piše londonski „Mejl“, koliko su pobunjenici u Konzervativnoj partiji blizu pokretanja akcije za izglasavanje nepoverenja Terezi Mej budući da od referenduma pokazuje znake kolebanja i tromosti za izvršenje naloga narodne volje.
Istina, predsednica britanske vlade nije nikada javno i eksplicitno rekla da odbija da izvrši nalog referenduma, ali nepoverenje u njene namere da potpiše dekret, kako joj to nalaže plebiscit, raste još od kada je izjavila kako je spremna da produži tranzitni period predviđen satnicom odlaska zemlje iz Evropske unije.
Suma sumarum, referendum je rekao svoje. Britanci su se opredelili za odlazak i Tereza Mej će morati da postupi po nalogu referenduma, bilo tranzicionog perioda ili ne.
Ostaje još procedura: prema trenutno važećim pravilima 15 odsto konzervativnih poslanika gospođe Mej u Parlamentu mora da uputi zvaničnu notu predsedniku takozvanog parlamentarnog „Komiteta 1922“ da bi se aktiviralo glasanje. To znači da 48 od sadašnjih 315 poslanika u Parlamentu moraju da pokrenu akciju. Kada se „nabere“ 48 potpisnika, što nije sporno, predsednik Komiteta izvestiće vladu u posebnom pismu, ali procedura nalaže da se pre toga poslanici izjasne da li predsednica vlade Tereza Mej treba da i dalje ostane na mestu premijera.

UKAZANA PRILIKA Prema proceduri predsednica vlade može teoretski da zadrži funkciju ako dobije uz sebe prostu većinu, ali ukoliko je 100 njenih poslanika ne podrži, uslediće pritisak da mesto premijera ustupi nekom drugom koji će brže, efikasnije i bez manevrisanja „prizemljiti“ odluku narodnog referenduma.
Procedura za izbor novog predsednika vlade UK obično traje oko tri meseca. To je, doduše, procedura za „mirnodopske“ prilike, ali odlazak Britanije iz Unije u vrtlogu ratnog stanja“ s Briselom obećava malo dobre volje i još manje političke učtivosti na obe strane.
Evropskoj uniji teško pada odlazak jedne od ključnih članica EU i jednog od najvećih kontributora unijske kase.
Politički razgovori o tome kako da Britanija što bezbolnije ode iz društva, i koliko će to biti plaćeno, zaglavili su se i izazivaju razočaranje čak i među onima koji su za ostanak u Uniji, jer prihvatanje implementacije Tereze Mej o eventualnom pomeranju dogovorenog roka odlaže raskid do posle 2020. godine, bez ikakvog valjanog dobitka.
Zanimljiv je i podatak po kome razlaz bez konačnog sporazuma treba više da brine Evropsku uniju nego Ujedinjeno Kraljevstvo. Ocena je britanskih „nacionalista“ da bi se, ako ne bude dogovora, britanska valuta brzo adaptirala na novo stanje. U tom slučaju roba iz EU, kao što su nemački automobili, bila bi skuplja mnogo više nego 2016. godine. Pretnja Brisela da će saobraćaj putničkih aviona između Britanije i EU biti poremećen jer neće biti preferencijalnog režima izaziva odgovor britanskih „nacionalista“: „Pokušajte, pa ćete videti šta će se dogoditi sa Španijom i evropskim turizmom, kao i sa mediteranskim tržištem nekretnina.“ Britanske kompanije raspolažu trenutno rezervama valute u kešu od 613 milijardi funti. Ako bi se samo tri odsto od ove sume upotrebilo za investicije, to je tek jedan procenat od nacionalnog bruto proizvoda.
Sa samo malo prestupa rečeno, napuštanje EU uzima se u Londonu kao ukazana prilika koju nacionalna strategija ne bi smela da propusti. Može se čuti uverenje po kome je „naša vlada u ozbiljnoj opasnosti da bregzit smatra za problem umesto da ga koristi kao šansu koja je dobrobit za buduće generacije“. Na istoj noti je i poruka „nacionalista“ da „sloboda nema cenu“.

Piše: Dejan Lukić za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *