Poziv iz Kamnika

Objavljeno: 2.11.2018.


Piše: Svetlana Vasović Mekina




Ne sumnjam da je naš poziv slovenačkom rukovodstvu predstavljao iznenađenje za mnoge u Srbiji, ali iznenaditi može samo one koji misle da između politike koju Slovenija vodi i stava naroda – stoji znak jednakosti, kaže Tadej Trček, predsednik SPS-a

Poziv za povlačenje priznanja Republike Kosovo od strane Republike Slovenije – to je naslov dopisa koji su 26. oktobra primili slovenački predsednik Borut Pahor, premijer Marjan Šarec, nadležna ministarstva a pre svega novi ministar spoljnih poslova Slovenije Miro Cerar, kao i svi slovenački mediji. Potpisnik i inicijator je dosad relativno malo poznata Socijalistička partija Slovenije (SPS), vanparlamentarna stranka sa sedištem u Kamniku, varošici nadomak Ljubljane.

MEŠETARENjE ZAPADA Predsednik SPS Tadej Trček (33) u razgovoru za „Pečat“ objašnjava razloge koji su ponukali ovu stranku da, posle više od 10 godina od otcepljenja Kosova, zatraži od slovenačkih vlasti da „opozovu to stupidno priznanje i zauzmu se za teritorijalnu celovitost Republike Srbije“.
„Socijalistička partija Slovenije je mlada stranka, konstituisana 25. maja 2016. godine, zato ranije nismo ni imali mogućnost da na ovakav način izrazimo naše mnjenje o tim problemima“, objašnjava Trček. I dodaje: „Našoj inicijativi je doprinelo i pogoršanje bezbednosne situacije u regiji, jer Zapad još uvek mešetari na tlu nekadašnje SFRJ. Stav protiv nezavisnog Kosova je i inače stav mnogih Slovenaca, zato ne možemo reći da su se Slovenci ’tek sad osvestili’. Režim koji vlada od 1991. naovamo i koji je podržavao kosovski iredentizam i otcepljenje, na čelu sa tadašnjim slovenačkim predsednikom Milanom Kučanom, nije odražavao stav naroda. Sve više ljudi, zahvaljujući kritičkoj distanci, sve više uviđa koliko su bili izmanipulisani tokom ovih 30 godina, i shvata da je unutrašnja i spoljna politika Slovenije pogrešna, i protiv naroda. Naša stranka je deo političkog života Slovenije tek nešto više od dve godine, zato smo se odmah latili rešavanja gorućih političkih pitanja. Osim toga, ja sam diplomirani pravnik, diplomirao sam na temi raspada SFRJ, a u sklopu toga sam analizirao i otcepljenje Kosova, kao i uticaj tog presedana na međunarodno pravo i praksu.“

VAŠINGTONSKI SPISAK Da podsetimo, Slovenija je, uoči preuzimanja predsedavanja EU 24. decembra 2007, u Vašingtonu dobila detaljan spisak kako da na čelu EU sprovede priznanje Kosova početkom 2008. godine. Plan je uključivao razne smicalice u cilju izvrdavanja međunarodnog prava; između ostalog predviđao je i da Priština proglasi nezavisnost u nedelju, tako da Rusija ne bi mogla odmah da sazove sednicu Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. A dok bi joj to pošlo za rukom, u međuvremenu bi mnogobrojne države, na čelu sa Slovenijom – već priznale Kosovo kao nezavisnu državu. Taj diktat Vašingtona zvaničnoj Ljubljani je, istina, bio javno razotkriven pre nego što je realizovan, što je donekle pomutilo planove tadašnje vlade Janeza Janše da prva prizna Kosovo. Zato je to učinila kao peta država na svetu, bez ijednog glasa protiv tokom rasprave u slovenačkom parlamentu.

SLOVENAČKI INTERESI Da situacija u slovenačkom političkom establišmentu, uprkos tvrdnjama „o prijateljstvu sa Srbijom“, nije nimalo drugačija ni deceniju kasnije pokazao je unuk Edvarda Kardelja Igor Šoltes, slovenački poslanik u Evropskom parlamentu, koji je, kao novi izvestilac za Kosovo, prilikom preuzimanja funkcije pre godinu dana izjavio da mu je najveći izazov da ubedi pet članica EU koje nisu priznale Kosovo da to što pre učine.
Jednak elan je nekoliko meseci kasnije (odmah posle zvanične posete srpske premijerke Ane Brnabić Ljubljani), 12. februara ove godine, demonstrirao i aktuelni slovenački predsednik Borut Pahor. On se u Prištini, povodom obeležavanja „desetogodišnjice kosovske nezavisnosti“, u ime Slovenije obavezao: „Mi smo kao prijatelji Kosova spremni da ubedimo pet članica EU da priznaju nezavisnost Kosova.“
Tada su ljubljanski mediji izvestili da je „Hašim Tači, kosovski predsednik, podvukao večitu zahvalnost na priznanju koje ste dali Kosovu, jer je Slovenija jedna od prvih zemalja“ koje su priznale jednostrano proglašenu nezavisnost Kosova. Činjenica je da je Slovenija tokom protekle decenije bogato naplatila tu zahvalnost, tako što je (kao odličan poznavalac tamošnjih prilika još iz doba SFRJ) budzašto kupovala i dobila u vlasništvo brojna preduzeća i ključnu infrastrukturu Kosova i Metohije. Štaviše, u smutno pregnuće zaštite „slovenačkih privrednih interesa“ na KiM bili su upregnuti i kontingenti slovenačkih vojnika u okviru snaga KFOR, što je potvrdio i njihov tadašnji komandant Dobran Božič, koji se po povratku u domovinu 2012. vinuo na mesto načelnika Generalštaba Slovenačke vojske.

RAZBIJANjE JUGOSLAVIJE U svetlu opisanih stavova vrha slovenačke vlasti, ali i činjenice da su progonu i javnom linču bili izloženi čak i novinari koji su se usudili da 2008. upozore da priznanje otcepljenja južne srpske pokrajine predstavlja kršenje međunarodnog prava, nema sumnje da čin SPS-a i njenog mladog predsednika zahteva određenu građansku odvažnost kako bi „kod kuće“ pokrenuli s mrtve tačke tako vruću političku temu kao što je opoziv priznanja Kosova.
Tadej Trček, predsednik SPS, ne poriče da je za takav potez trebalo hrabrosti, ali dodaje da to i jeste poslanstvo stranke na čijem je čelu: „Mi smo antirežimska stranka. Sva politika vođena na ovim prostorima od 1991. do danas jeste produžena ruka Zapada. Zato sve partije, koje se deklarišu na političkoj sceni kao ’leve’ ili ’desne’, jesu deo režima, one čine režim. Socijalistička partija Slovenije je njihov antipod – antirežimska partija. I kao takva, izjašnjava se autentično, istinito. Ne sumnjam da je naš poziv slovenačkom rukovodstvu predstavljao iznenađenje za mnoge u Srbiji, ali iznenaditi može samo one koji misle da između politike koju Slovenija vodi i stava naroda – stoji znak jednakosti. Činjenica je, međutim, da nije tako. Da objasnim – ljudi poput Kučana radili su protiv Jugoslavije, izmanipulisali su narod, o čemu je svedočio i Robert Baer, agent CIA. On je kazao da je razbijanje SFRJ bila prevara i da bi to trebalo da znaju građani u republikama na teritoriji SFRJ, jer su bili izmanipulisani da međusobno ratuju za strane interese. Zato smo u SPS odlučni da širimo istinu koju slovenačka etablirana politika nikada neće priznati, kao što to neće učiniti ni vlasti drugih novonastalih država na tlu nekadašnje Jugoslavije, koje su nastale otcepljenjem od SFRJ. U suprotnom, morale bi da priznaju da su učestvovale u razbijanju SFRJ, jer je tadašnja politika radila za dobro vlastitih interesa, a ne za dobro naroda. To je danas evidentno u Hrvatskoj, Sloveniji, BiH, Makedoniji, Crnoj Gori, a u Srbiji od 5. oktobra 2000. Analizirajući raspad SFRJ, utvrdio sam da je zvanično srpsko objašnjenje u vezi s tim pitanjem bilo najiskrenije, dok je u drugim republikama bila na delu snažna propaganda kojom su demonizovali Srbe radi strateških ciljeva Zapada, među kojima je bilo i Kosovo.“

MEDIJSKI MRAK Na pitanje – računa li na podršku neke slovenačke parlamentarne stranke kako bi zajedno „pogurali“ inicijativu za povlačenje priznanje Kosova kod nadležnih državnih organa – Tadej Trček priznaje da takvu podršku nema. I objašnjava zašto: „Sve stranke u Sloveniji jesu režimske jer su pod snažnim uticajem Zapada, zato sumnjamo da će se neka od njih usuditi da išta učini u tom pravcu, ali mi ćemo činiti sve što je u našoj moći da naš zahtev ne bude ignorisan, i da ih nateramo da pristupe realizaciji našeg poziva. I povuku priznanje Kosova. Naše pravo i dužnost je da kažemo istinu. Bez obzira što smo vanparlamentarna stranka, koja je zbog svoje politike (između ostalog, zauzimamo se za izlazak Slovenije iz EU i NATO) predmet totalne medijske blokade u Sloveniji, mi stalnim upozorenjima na (ne)reagovanje vlasti i upiranjem prsta na njihov pravi odraz u ogledalu – budimo svest građana koji su proteklih 30 godina izmanipulisani i ne znaju ništa o zakulisnim radnjama stranih sila, zbog čega je i samostalnost Slovenije, od samog početka izdaja. Onako kako su političari izdali SFRJ, tako su i slovenački narod.“
Tadej Trček je posvećen programskim ciljevima, uprkos totalnom medijskom mraku u koji je potisnuta stranka koju vodi. Naime, nijedan slovenački medij, ni elektronski ni štampani, iako su svi odreda još prošle sedmice dobili „poziv za povlačenje priznanja Kosova“, nije izvestio o toj intrigantnoj temi. Zato se u Sloveniji ne zna za inicijativu SPS, dok su, paradoksalno, vest o njoj (što na svom fejsbuk profilu ističe i SPS) munjevito preneli srpski mediji i „Sputnjik“. Baš zbog takve „medijske pomrčine“, ali i činjenice da su se svi prozvani, od slovenačkog predsednika Pahora preko premijera Šarca i ministra spoljnih poslova Cerara do aktivista iz nevladinih organizacija – zavili u muk, SPS namerava da krene u još žešću akciju.

PRAVO I OTCEPLjENjE „Planiramo da još više pojačamo pritisak“, odlučan je Tadej Trček, posebno otkako su u sedištu stranke dobili potvrdu da su svi politički akteri, isto kao i mediji – upoznati sa inicijativom za povlačenje priznanja Kosova. Zato SPS neće dozvoliti da zahtev za opoziv priznanja Kosova bude „pometen pod tepih“, a Trček objašnjava motive za „otklon“ od vladajućeg kursa u državi: „Ovakva blokada inicijative Socijalističke partije potvrđuje da ovde imamo režim. Jer, ako je do Srbije stigao glas o našem pozivu, a u Sloveniji to ne objavi baš nijedan medij, onda vam ne treba veći dokaz da nemamo demokratiju niti slobodne medije. Uveren sam da je to zbog prirode prozapadnog režima koji vlada i koji ne dozvoljava da iko iznese istinu ili oprečan stav koji bi probudio savest ljudi, ili koji bi ljudi podržali, jer stav o pitanju Kosova u našem narodu već postoji. Sve je počelo otcepljenjem Slovenije, jer je to otcepljenje bilo suprotno Ustavu iz 1974. godine u kome je bilo definisano da republika može da se otcepi samo ukoliko postoji konsenzus. Taj konsenzus nije postojao u vreme otcepljenja Slovenije od SFRJ. Zato je srpski pravni stav o tom pitanju sasvim tačan kada kaže da se radilo o otcepljenju, dok slovenačka politika i međunarodnopravni stručnjaci u službi režima tvrde da se radilo o ’raspadu’ SFRJ. Nikako ne mogu da se složim sa time, kao što se nisu složili ni ugledni međunarodni pravnici koji podržavaju stanovište Srbije. Slovenija sve vreme tvrdi da je prema Ustavu iz 1974. imala pravo na otcepljenje, što nije istina, jer Slovenija se otcepila na osnovu prava na samoopredeljenja iz međunarodnog prava, a ne na pravu koje bi proizlazilo iz Ustava donetog 1974. godine. Plebiscit u Sloveniji je bio protivustavan, o čemu se izjasnio i Ustavni sud SFRJ. Već samo otcepljenje Slovenije je prouzrokovalo destabilizaciju međunarodnog prava. A to se potom, kroz otcepljenje Kosova od Srbije, izvrglo ne samo u ’novu’ već banalnu praksu. Kosovo je opasan presedan koji bi, ako ne bude neutralisan, mogao postati okidač za nova otcepljenja širom sveta. Zapravo, već slovenački presedan sam po sebi predstavlja opasnost; de jure primer otcepljenja Slovenije jeste identičan otcepljenju Katalonije. Nameće se pitanje – zašto svet poštuje odluku ustavnog suda Španije, a nije poštovao odluku ustavnog suda Jugoslavije? Proizlazi da Zapad brine o međunarodnom pravu i poziva se na to pravo samo kada mu treba, a kad mu ne treba – zgazi ga. To se potvrdilo prilikom otcepljenja Kosova. U tom kontekstu je važno da se što pre poništi priznanje Kosova, čime bi se anulirala opasna deregulacija međunarodnog prava. O prirodi zloupotrebe međunarodnog prava na Balkanu govorio je nedavno i predsednik Ruske Federacije Vladimir Vladimirovič Putin, u vezi s Krimom. Putin je rekao da Rusija ne bi mogla da odbrani Krim da prethodno nije dobro proučila ’jugoslovenski scenario’. U tom kontekstu je vrhunac hipokrizije da Zapad podržava nezavisno Kosovo, a protivi se otcepljenju Krima, pogotovo jer je na Krimu sve urađeno po slovu međunarodnog prava. Uostalom, i sudija Kenet Kit je u svom mnjenju, izrečenom u savetodavnom mišljenju Međunarodnog suda pravde u Hagu povodom jednostrane deklaracije o nezavisnosti Kosova, napisao da je slučaj Kosova presedan i vrh krize međunarodnog prava.“

ŠTA PIŠE U ZAHTEVU ZA OPOZIV PRIZNANjA KOSOVA?


Slovenija je 2008. godine načinila ogromnu grešku i priznala suverenost i nezavisnost dela teritorije Republike Srbije, naše bratske zemlje.
Kosovo i Metohija je sastavni i neodvojiv deo Srbije, kao što takođe piše u Rezoluciji 1244 UN. Ta južna pokrajina naše bratske države, prema međunarodnom pravu, nije imala nikakvo pravo da sama sebe proglasi za „državu“. Posle 10 godina od priznanja sada je još očiglednije da je Kosovo od početka jugoslovenske krize 1980-ih bilo instrument Zapada.
Na Kosovu je baza SAD Bondstil preko koje se izazivaju nemiri na južnoj granici Srbije i na samom Kosovu, a takva praksa je usmerena protiv bratske Srbije, bratske Rusije, Slovenije i Evrope. Evropa je bure baruta a Balkan detonator, pa takva politika uz sadašnju eskalaciju situacije postaje izuzetno opasna i za građane Republike Slovenije. Zato Zapadu treba dati jasan signal da se nećemo potčiniti njegovoj politici.
Reči o „nezavisnosti i suverenosti Republike Slovenije te izbalansiranoj spoljnoj politici“ ostaće, ukoliko ne dođe do povlačenja priznanja, samo puka propaganda bez pravih argumenata.
Zato vas pozivamo da se zauzmete da Slovenija sledi primer sve većeg broja država i poništi to stupidno priznanje, te se zauzme za teritorijalnu celovitost Republike Srbije.

Piše: Svetlana Vasović Mekina za pecat.co.rs

One thought on “Poziv iz Kamnika

  1. Драган Ћеркета, Бања Лука, Република Српска says:

    Браво за Тадеја, ма браво!!!

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *