Italijanski “umjetnik” sa balkanskom strašću

Objavljeno: 2.11.2018.


Andrea Trinkijeri postaje novi trener košarkaškog kluba Partizan. Italijan koji vuče poreklo sa više strana u nekoliko navrata pokazao je da od svega poseduje po malo – odaje taj neki šmekerski stav, sa svojim ekipama pokazuje zavidnu disciplinu i apsloutno je “lud” za košarkom.




Oni koji su pratili evropsku košarku prethodnih godina sigurno su se “upoznali” sa buckastim Italijanom kojeg je teško ne zavoleti odmah. Ali, da krenemo od početka.

Andrea ima zanimljii poreklo – majka mu je iz Hrvatske, baka iz Crne Gore, otac iz Sjedinjenih Američkih Država, a deda iz Italije.

Šta je tačno Andrea, onda? Njemu verovatno nije previše bitno kako će se izjasniti i kako će ga ko shvatiti, već mu je jedino bitno da se bavi košarkom u klubovima u koje veruje, a to je kroz karijeru i radio.

50-godišnjak je svoju trenersku karijeru počeo 1998. u Olimpiji iz Milana, u kojoj je bio asistent. U klubu koji tada nije imao previše novca nekada je radio i četiri posla, ujedno vodeći i mlađe selekcije ekipe, ali za to nije bilo previše, tako je jednostavno moralo da se počne.

Trinkijeri je dugo pokušavao da se probije i prvi samostalan posao dobio je 2004. godine, posle šest dugih godina u Olimpiji.

Preuzeo je Vanoli Basket, i tu su se videli prvi tragovi njegovog trenerskog umeća, ali najbolje je tek predolazilo.

Trinkijeri je Vanoli uspeo da uvede u drugu ligu Italije i time sebe po prvi put u karijeri stavi “na mapu”. Ne onu najveću, ali dovoljno veliku da neki bitni ljudi u košarci čuju za njega.

Dalji tok karijere odveo ga je u Juvekasertu, a zatim 2008. u Veroli Basket. Tada su došli i njegovi prvi trofeji.

Na kraju te sezone, znači 2009, osvojio je Kup druge italijanske lige i poneo epitet najboljeg trenera Lege B.

Usledio je prelazak u jedan mnogo poznatiji klub Kantu, ekipu za koji ceo grad “živi” i u kojem je košarkaška utakmica “crveno slovo u kalendaru”.

A, u Kantuu se Trinkijeri stvarno probio. Godinu dana posle dolaska postao je trener sezone italijanske prve lige, a istu nagradu osvojio je godinu dana kasije. Superkup Italije osvojen je 2012, a iste završena je i prva evroligaška sezona u njegovoj karijeri.

Kantu je te godine uspeo da se plasirao u Top 16 fazu, da bi naredne bio eliminisan u grupnoj, ali je Andreina ekipa pokazivala zavidnu timsku igru u kojoj je svako imao svoju ulogu, ali i odstupao od iste.

Lombardijski klub je pod Trinkijerijem upisao drugu Superkup titulu u istoriji kluba, a u italijanskoj ligi nije padao ispod četvrtog mesta (2011. drugi na tabeli) što je predstavljalo jedan od boljih perioda za njih i, kako je Andrea otišao, tako su i rezultati postali gori.

Usledio je prelazak u Rusiju, tačnije u Uniks iz Kazanja.

Veliki korak za trenera koji je do sada radio samo u svojoj rodnoj zemlji ispostavio se kao dobar, ne samo zbog rezultata, već jer je predstavljao dobar iskorak u Evropu i potporu za veće uspehe.

Trinkijeri je i u Kazanju nastavio da osvaja trofeje i uzima nagrade. U Uniksu je proveo samo godinu dana, ali uspeo da dođe do Kupa Rusije i nagrade za trenera godine Evrokupa.

Da li se sećate te sezone, 2014. u Evrokupu? Uniks je došao do finala, gde ih je pobedila Valensija poprilično ubedljivo u finalu, ali nije taj meč onaj zbog kojeg bi trebalo da se pristetite…

Dženkinsova nestvarna partija i “slamanje” Budiveljnika u grotlu prepune “Arene” (nezvanično 24.232 posetioca), a zatim i (ne)očekivan poraz od Uniksa u polufinalu. Da, poslednja sezona Crvene zvezde u Evrokupu pred plasman u Evroligu, sve do 2018. godine.

Trinkijeri je, sa nestvarnim Endrjuom Gaudlokom na čelu, posle rutinske pobede Zvezde u Beogradu totalno nadigrao Dejana Radonjića i crveno-bele i srušio im snove o tituli.

Ipak, novi trener Partizana sada neće imati Gaudloka i ogromne ruske novce na raspolaganju, a protiv Zvezde u naletu… Imaće dosta teži zadatak.

Usled odličnih partija Uniksa Trinkijeri, koji je uporedo vodio i selekciju Grčke, rešio je da napustio hladu Rusiju i pređe u Nemačku i preuzme Brose Bamberg. On je, ujedno, i dobio otkaz u grčkom sastavu i zamenio ga je Fotsis Kacikaris, ali vođenje neke nacionalne selekcije jednostavno nije bilo u planu za Italijana.

Posle tri uzastopne titule nemačkog prvenstva Bamberg je propustio da je osvoji 2014. i to im se nije svidelo, te je na Trinkijeriju bilo da toj ekipi vrati staru slavu, a on je to upravo uradio.

Posle jedne godine pauze u malom nemačkom gradu bili su prezadovoljni – nove tri uzastopne titule. Mnogi koji su pratili Andreinu karijeru su tada pomislili: “Au, pa ovaj čovek ne zna za neuspeh”.

Trinkijeri je u Bambergu proveo četiri godine i, izuzev poslednje, izgledalo je kao da tačno zna šta radi. Ekipa iz Nemačke sa ipak prosečnim budžetom, za standardnom za najviše domete, nije uspevala da se probije u Evroligi, ali je uspela da zadivi javnost svojom timskom košarkom i požrtvovanjem.

Bamberg je predstavljao problem za sve evroligaše, ma koje veličine bili, ali nikada nisu uspevali da naprave “korak dalje” i naprave neki sencazionalni uspeh u Evropi.

Titule u Nemačkoj su se nizale, ali je sezone 2017/18 usledio pravi “potop”.

Šampion Nemačke nije igrao dobru košarku, a Trinkijeri poslednjih par meseci nije ni vodio ekipu. Pričalo se o operaciji kojoj je Italijan morao da se podvrgne i, dok su rezultati bili sve gori i gori (12 poraza u poslednjih 15 mečeva) Italijan je dobio otkaz i tu se njegova “bajka” završila, a Bamberg je spao na margine.

Tadašnji nemački šampion više nije šampion, a trenutno se takmiči u FIBA Ligi šampiona.

Postoji “hrpa” igrača koji mogu da se lično zahvale Andrei na svojim karijerama.

Bred Vonamejker, Darius Miler, Kajl Hajns, Kit Lengford, Nikolo Meli… To su samo neka od imena koja je Trinkijeri ili igrački “oživeo” ili pronašao i učinio prvoklasnim igračima. A o Meliju može da se uradi posebna priča.

Nikolo je bio jedan od najvećih italijanskih talenata, ali je u Armaniju važio za 12. igrača koji je više služio za ismevanje nego za doprinos ekipi. Ipak, Trinkijeri mu je verovao, a to mu se višestruko isplatilo.

“Kad izaberemo igrača, izaberemo i čoveka. Ne možeš samo o košarci pričati sa igračem. Melija sam ja hteo dovesti u Kantu, ali mi ga Milano nije dao. Oni su ga tada poslali u Pezaro samo da ga meni ne daju, ali, mali svet… Čekao sam, znao sam da je super igrač, ali mi smo ga kao čovek stavili u ekipu. Kada želis da igrač postane bolji, tretiraj ga kao čoveka”, rekao je Trinkijeri za Sport Klub pre nekog vremena i za bivšeg stratega Partizana Duška Vujoševića dodao: “On je čarobnjak, uvek sam to mislio”.

Vonamejkera je digao na novi nivo (usledio transfer u Fenerbahče, pa u NBA), Darius Miler je od prave nepoznanice postao jedna od najboljih igrača Evrope (takođe transfer u NBA), Kita Lengforda je otkrio pre mnogih drugih i sa njim je sarađivao dok je bio totalni anonimus, dok je od Kajla Hajnsa bukvalno napravio novog igrača.

Hajns 2008. nije bio draftovan i karijera mu nije obećavala. Igrao je na poziciji tri zbog svoje visine (1,98m) i tu se nije najbolje snalazio. Trinkijeri ga je spazio na jednom trening kampu kojeg je bio deo i odmah video o čemu se radi.

Amerikanca je doveo u Veroli Basket i stavio ga na centarsku poziciju, a o Kajlovom daljem uspehu u karijeri ne treba trošiti reči. Andrea ga je jedini video, dok su drugi kasnije “pokupili” kajmak. Hajns je prešao u Bamberg, zatim Olimpijakos, a sada je već više od pet godina u CSKA Moskvi.

32-godišnji centar ima tri titule Evrolige, dva puta je bio najbolji defanzivac lige, višestruki je osvajač nemačke, ruske i grčke lige… Možda je nezahvalno ovo reći, ali zamislite da nije bilo Trinkijerija. Ili, ipak nemojte.

Malo duže vreme bez angažmana i verovatno potrebna pauza Andreu Trinkijerija dovela je na balkansko poluostrvo. Početkom sezone 2017/18 izjavio je da će sigurno preuzeti neki klub iz ABA lige i dugo se spekulisalo ko bi to mogao da bude, a sada je odluka pala na Partizan.

Zašto Partizan i čemu ljubav prema balkanskoj košarci, pitate se?

Partizan… Koreni su koreni i košarka preko Jadranskog mora uvek je bila za mene super, bila mi je kao magnet. Svake godine dolazili su Dražen, Rađa, Kukoć, Paspalj, Divac, Bodiroga… Kog igrača sam najviše voleo da gledam? Možemo sto godina da pričamo, ali Dražen je za mene bio Stef Kari”, izjavio je Trinkijeri u “Give and Go” podkastu.

Trinkijeri u Partizanu neće imati nemačku infrastrukturu niti ruske bogataše. Neće imati mogućnost da ima Gaudloka, Milera i slične “zveri” od igrača. Imaće navijače sa bezrezervnom podrškom i osećaj da je “kao kod kuće”, kako se može zaključti iz njegovih pređašnjih izjava.

Partizanu gori pod nogama i smena Nenada Čanka kao takva nikako nije dovoljna da se išta promeni u nekadašnjem šampionu Srbije. Prvi inostrani trener u istoriji kluba će srećom po crno-bele govoriti srpski jezik što će doprineti početnoj komunikaciji sa igračima, a uz njega će se u klub vratiti Vlado Šćepanović.

Trinkijeri je ovim potezom pokazao da se ne plaši izazova i da je spreman da Partizanu donese staru slavu – a da li će tako biti i za godinu dana, niko ne može da zna…

Nezahvalan zadatak predstoji čoveku koji je u karijeri već pokazivao da ume da napravi čudo i njegovo dovođenje je najbolji potez Partizana u skorijoj prošlosti, bez premca.

Luka Nikolić za b92.net

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *