Stota godišnjica oslobođenja: Na današnji dan srpska vojska je pobjedonosno ušla u Beograd

Objavljeno: 1.11.2018.


Nešto više od mjesec i po dana trebalo je srpskoj vojsci da od Solunskog fronta stigne do prestonice Srbije i da je oslobodi.




Na današnji dan 1918. godine, pre tačno 100 godina, Beograd je oslobođen od austrougarske okupacije u Prvom svetskom ratu.

Prva armija Vojske Kraljevine Srbije, pod komandom vojvode Petra Bojovića, ušla je trijumfalno u prestonicu samo mesec i po dana od proboja Solunskog fronta. Proboj Solunskog fronta počeo je u noći između 14. i 15. septembra, a već 1. novembra srpski vojnici oslobodili su Beograd, udaljen čak 600 kilometara.

Tog 1. novembra 1918, posle nezadrživog naleta Dunavske, Moravske i Drinske divizije, već ujutru na ulicama Beograda pojavile su se prve komite, a oko 10.30 u grad je prodro konjički eskadron Dunavske divizije i izbio na Kalemegdan. Već oko 13 sati poslednji okupatorski vojnici napustili su Beograd, rušeći za sobom mostove. Oko 15 sati Moravska i Dunavska divizija su se našle na liniji Veliki Vračar – Banjica – Topčidersko i Banovo brdo, te je Beograd zvanično bio oslobođen.

Nakon oslobođenja Beograd je postao prestonica Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca, a 21. decembra 1920. godine dobio je Krst viteza Legije časti od Francuske za hrabro držanje u ratu.

Iako se danas obeležava ceo vek od trenutka kada je Beograd u Prvom svetskom ratu oslobođen, ovaj veoma bitan datum ostaje pomalo u senci drugih “važnijih” datuma za istoriju srpske prestonice. Dan oslobođenja u Velikom ratu uglavnom se obeležava polaganjem venaca i cveća na spomen-kosturnici.

– Gotovo sam siguran da je obeležavanje ovog bitnog datuma zapostavljeno, a to je posledica dugogodišnje prakse koja postoji u našoj zemlju, budući da se još za vreme SFRJ više pažnje posvećivalo obeležavanju datuma koji su u vezi sa narodnooslobodilačkom borbom u Drugom svetskom ratu – kaže Aleksandar Markov, profesor istorije.

Iako je važnost ovog datuma nediskutabilna, on se ipak obeležava simbolično, a veoma mali broj Beograđana zna šta se desilo 1. novembra 1918. godine. O tome svedoči i to što se u školama u okviru samo jednog časa izučava oslobođenje Beograda u Velikom ratu. Jedini način da se više pažnje Beograđana i javnosti skrene na ovaj datum je da se drugačije obeležava, smatra profesor istorije Aleksandar Markov.

– Ključnu ulogu treba da odigra država koja ne bi trebalo samo simbolično da obeležava ovaj datum, već da to učini na adekvatniji način. Takođe je neophodno da se u nastavnom programu posveti više prostora izučavanju samog događaja koji se zbio 1. novembra kako bi deca već tada imala u svesti koliko je za Beograd značajan ovaj datum – kaže Markov.

Kralj nema spomenik ni ulicu

U Beogradu postoji nekoliko znamenja koji podsećaju na Prvi svetski rat. To su Spomenik neznanom junaku na Avali, kosturnica na Novom groblju, Spomenik trećepozivcima na Vračaru, kosturnica branilaca na Kalemegdanu, Spomenik zahvalnosti Francuskoj, Spomenik vojvodi Petru Bojoviću (izgrađen tek 1990), Spomenik Franšu Depereu… Međutim, glavnokomandujući srpske vojske, regent i potonji kralj Aleksandar Karađorđević nema ni spomenik ni ulicu u prestonici. Tek nedavno je leva obala Save, od Brankovog mosta do Ušća, nazvana Obala kralja Aleksandra Karađorđevića. Ni njegov otac, kralj Petar Prvi, poznat i kao Oslobodilac, nema spomenik u Beogradu, premda ima ulicu.

Blic

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *