Borusija Dortmund ponovo sije strah

Objavljeno: 1.11.2018.


Pre pola godine Borusija Dortmund je sezonu u Bundesligi završila tek na četvrtom mestu sa 29 bodova iza šampiona Bajerna. Danas, Borusija je lider Bundeslige, maksimalna u prva tri kola LŠ i neporažena u zvaničnim mečevima od početka sezone. “Milioneri” su opet hit evropskog fudbala.




Prvi put još od trofejnog perioda ere Jirgena Klopa Borusija je jedan od najatraktivnijih i najzanimljivijih timova u Evropi čije utakmice sa zadovoljstvom prate svi istinski ljubitelji fudbala.

Borusija nema neke spektakularne zvezde u timu poput najvećeg rivala Bajerna, iako su tu dobro poznata imena poput Marka Rojsa, Marija Gecea, Šinđija Kagave, Aksela Vitsela…

Ono što oduševljava je što Borusija opet sjajne rezultate beleži pre svega sjajnim timskim radom, tečnom, zabavnom, primamljivom i nadasve efikasnom igrom koja iz meča u meč u prvi plan izbacuje različite igrače.

S obzirom da je kičma ovog tima bila pristutna na “Vestfalenu” i u proteklim ne baš uspešnim sezonama, jasno je da je sav preporod i napredak krenuo od novog trenera.

Sve kreće od trenera

Foto: Getty images
Foto: Getty images

Lusijen Favr je napravio onaj dobro poznati spoj koji je odavno postao kliše u fudbalu – spoj mladosti i iskustva, u kojem je i to iskustvo pre svega bazirano na praksi i velikom broju jakih utakmica “u nogama”, a menje na godinama, s obzirom da su u timu Borusije samo trojica igrača sa više od 30 godina, od kojih je jedan rezervni golman, a jedan je tek napunio 30.

“Imamo vrlo talentovanu ekipu, a istovremeno vrlo mladu. Pišček ima 33, Rojs, Gece i ja 29, Burki 28, a svi ostali su između 18 i 26. Iskreno, bio sam izuzetno iznenađen kada sam došao i počeo da pričam s njima o godinama. Biti u ekipi Dortmunda sa 19 ili 20 godina je briljantno”, rekao je Vitsel.

Mnogi su posumnjali da će posle neuspešnih epizoda Tomasa Tuhela, Petera Boša i Petera Štogera stvari sa mrtve tačke pokrenuti daleko iskusniji, ali opet trener bez ijednog trofeja tokom rada u Herti, Menhengladbahu i Nici, Favr.

Međutim, niko ne može da mu ospori ogromne napretke koje je beležio sa pomenutim klubovima, pa se ispostavilo da mu je za konkretan napad na trofej bio potreban samo klub sposoban da isprati njegov menadžerski talenat, a Borusija je bez ikakve sumnje upravo takav.

Jer ako je Hertu sa desetog doveo do četvrtog mesta i 25 bodova više u samo dve sezone, Menhengladbah od tima sa dna Bundeslige 2011. pretvorio u standardnog učesnika evrokupova, a Nici u roku od 12 meseci doneo 15 bodova više, zašto ne bi mogao da u Dortmund vrati neki trofej, pa i bundesligašku “salataru”?

Jasno je da Favr svaki tim koji vodi učini bolji, a početak sezone pokazuje da je isti slučaj i u Dortmundu, pa je jasno da priča o tituli uopšte nije preuranjena.

Ono što Favra izdvaja iz “mora” trenera je njegov izuzetan fokus na detalje. Detalja na koje retko koji trener, a posebno igrač obraća pažnju, detalja koji su odlučujući faktori u pojedinačnim utakmicama, a koji mogu da imaju mnogo veći uticaj na kompletnu sezonu.

“Naučio me da ako protivnik želi da me prođe sa moje desne strane, da bi trebalo da startujem na njega levom, umesto desnom nogom. Radeći tako mogu da budem brži ključni deo sekunde koji će mi doneti loptu. Često upravo takvi detalji prave razliku između prosečnog i vrhunskog igrača”,
 objasnio je Favrov uticaj bivši igrač Menhengladbaha Kristof Kramer.

Brutalan napad

Foto: Getty images
Foto: Getty images

Fudbal je izuzetno kompleksna igra, sistem u kojem rezultat zavisi od sinhronizovanog rada i saradnje 11 činilaca je mnogo više od dodavanja i šutiranja lopte, ali opet na kraju se sve svodi na samo jednu bitno stvar – golove.

A golovi su zaštitni znak Borusije ove sezone i ono što je privuklo pažnju javnosti. Borusija od pomenutog vremena sa Klopom na klupi nije bila nadmoćnija u ofanzivi i toliko efikasna.

“Milioneri” su u prvih devet kola Bundeslige postigli 29 golova, što je više od tri po utakmici. U tri meča Lige šampiona u nimalo lakoj grupi postigla je osam, ne primivši u međuvremenu nijedan gol u elitnom takmičenju.

Ako to nije dovoljno da se opiše koliko je Borusiji napad impresivan, dovoljno je pogledati meč sa Atletiko Madridom.

BVB je pobedio 4:0 jedan od najboljih španskih i evropskih klubova u poslednjih pet godina, tim čija se fudbalska filozofija svodi na kompaktnu i čvrstu odbranu, tim koji otkako je Dijego Pablo Simeone na njegovoj klupi nikad nije izgubio 4:0. Nikad!

Favrov ofanzivni sistem mnogi upoređuju sa Klopovim, jer ono što je Borusija u njegovo vreme radila sa triom Henrih Mhitarjan, Pjer-Emerik Obamejang, Robert Levandovski, Favrova radi sa trilingom Marko Rojs, Džejdon Sančo, Pako Alkaser.

Naravno, prava moć Borusijinog napada leži u podršci iz drugog plana, a ni najbolja odbrana na svetu ne može da pokrije sve moguće varijable kada zna da iza pomenutog trija jednako opasno vrebaju Maksimilijan Filip, Mario Gece, Marijus Volf, Kristijan Pulišić, Aksel Vitsel, Julijan Vajgl, Šinđi Kagava, ali i defanzivci poput Lukaša Piščeka, Ahrafa Hakimija i Manuela Akanđija.

Glava

  Foto: Getty images

Foto: Getty images

U savremenom sportu prepunom brojnim preprekama i izazovima, pobednika i gubitnika na kraju često odluči “glava”, odnosno mentalitet, psiha. A u prvih nekoliko meseci nove sezone to je jedan od bitnih faktora u igri Borusije.

Za razliku od prošle sezone kada je Borusija bila tim koji je dozvoljavao rivalu da osvoji bod nakon 0:4, sada je ekipa iz Dortmunda ta koja je sposobna da se podigne kada je na kolenima.

To je pokazala u sedmom kolu u pobedi nad Augzburgom 4:3, kada su “milioneri” dva puta stizali vođstvo gostiju i na kraju preokrenuli, samo nekoliko dana nakon još većeg preokreta u Leverkuzenu protiv Bajerna sa 0:2 na 4:2, a preokrenuli su na premijeri sezone protiv Lajpciga sa 0:1 na 4:1.

Čak i kada im ne ide, kao u meču sa drugoligašem Union Berlinom u Kupu u sredu, kada su gosti dva puta stizali vođstvo crno-žutih, imaju dovoljno mentalne snage “izguraju” meč u svoju korist, što pokazuje gol za pobedu iz penala u 120. minutu.

Osim toga, značajnu motivaciju Borusiji daju i rivali, odnosno njihovi rezultati, pre svih Bajerna, koji se žestoko muči pod vođstvom novog trenera Nika Kovača s kojim su posle sedmog kola biti tek 12. sa svega osam bodova.

Uspeli su da se izvuku iz krize sa dve neubedljive pobede, a tesan trijumf nad četvrtoligašem u Kupu ove nedelje govori da je Bajern definitivno daleko od one ekipe koja je nadmoćno gospodarila Bundesligom prethodnih godina.

Snaga

Bukvalno mislimo na fizičku snagu, na mišiće, jer jedan od ključnih nedostataka Borusije prethodnih godina je bila čvrstina u veznom redu.

Favr je to odmah primetio i ekspresno rešio, što nas vraća na početak priče i onaj deo da je kičma Borusije već bila prisutna, ali da je konačno stigao trener koji to zna da iskoristi sopstvenom nadogradnjom.

Ta nadogradnja ogleda se u dolasku vezista Tomasa Dilejnija i pre svega Aksela Vitsela, koji već sada može da se proglasi možda i najboljim pojačanjem proteklog leta u svim ligama “petice”. Ovaj tandem doneo je Borusiji tu snagu u sredini koja sprečava rivale da kao prethodnih sezona “fizikom” preuzmu kontrolu.

Foto: Getty images
Foto: Getty images

“Doneo je karakter našoj igri. Imali smo i ranije igrače za ‘prljave poslove’, ali je u teškim utakmicama potreban fudbaler poput njega na toj poziciji. Ako meč to traži, on će istupiti i promeniti momentum u pravi smer”, rekao je Rojs.

Osim toga, Vitsel je i jedan od najkreativnijih i najinteligentnijih vezista sa sjajnim pregledom igre, sposoban da “gurne” loptu u pravom trenutku na pravo mesto ali i sam da zakuca fudbal u mrežu i prelomi tok meča, kao prošle sedmice protiv Atletika.

“Igrao sam dve utakmice ispred poslednje linije, što dugo nisam radio. Sposoban sam za to, ali čak i u Belgiji uvek imamo dvojicu ispred defanzivne četvorke. Dortmund mi odgovara u svakom pogledu, tim smo koji uvek želi posed, tražimo čistu igru iz pozadine, a trener istovremeno očekuje dosta od mene u napadu što mi omogućava da često idem napred. Taj stil mi savršeno odgovara”, objasnio je Vitsel zašto je Rojs rekao da je “upravo ono što je bilo potrebno”.

Dirigent

Foto: Getty images
Foto: Getty images

Koliko god kvalitet neke ekipe zavisi od timskog rada i ugiranosti, za vrhunsku igru i rezultate su ipak izuzetno bitni pojedinci koji su sposobni da povuku taj tim kad mašina “zariba” i jednim potezom prelome meč.

Iako Borusija po talentu ima nekoliko takvih momaka u sastavu, jedna je ključan za trenutnu formu – Marko Rojs. Otkako je u žuto-crnom dresu Rojs je bio ključna figura u timu, ali brojne povrede težak tranzicioni period u Dortmundu su značajno limitirali njegov doprinos.

Međutim, u tekuću sezonu je ušao maksimalno spreman i potpuno zdrav, toliko da je do sada više minuta od njega skupio samo centralni bek Akanđi, a nema potrebe objašnjavati koliko igrač na Rojsovoj poziciji pretrči više kilometera i pretrpi više udaraca od štopera.

Tako je Rojs u 29 godini, što je vrhunac zrelosti za jednog veznog igrača, a još daleko od kasnog igračkog doba, postao neprikosnoveni lider ovog tima.

Dolazak Favra je dodatno uticao na napredak njegove igre jer ga je pomeranjem na centralnu plejmejkersku ulogu sa do sada uobičajenog mesta na desnom krilu omogućio Rojsu da maksimalno “raširi krila” i pokaže sav svoj raskošan talenat.

A Rojs je na to odgovorio sa po sedam golova i asistencija na 13 utakmica, podsetivši na svoju najbolju sezonu 2013/2014 kada je postigao 21 i “namestio” 20 golova.

Posebno se isticao u mečevima sa težim rivalima u Bundesligi poput Lajpciga (gol i asistencija), Bajera (gol i asistencija), te u LŠ gde je uglavnom bio začetnik uspešnih akcija iako u njima nije beležio pogodak ili proigravanje, a istovremeno je radio ogroman posao u dezintegraciji protivničkih akcija.

“Kada u 28. ili 29. godini potpišeš nov četvorogodišnji ugovor, to radiš sa određenim ciljem u glavi. Taj cilj je pokušaj da se tim vrati na nivo na kojem je bio pre. Tu svi želimo da budemo”, u dve je rečenice objasino Rojs šta znači sintagma “verni vojnik” ili neka slična koje se često koriste za igrače odane određenim klubovima i u teškim trenucima.

Iz drugog plana

Foto: Getty images
Foto: Getty images

Kao što je svakom timu potreban jedan superstar, tako je neophodna i neka neočekivana “eksplozija” koja će da iznenadi rivale i njihovu koncepciju spremnu za uobičajenu taktiku.

Borusija ove sezone ima nekoliko takvih igrača, a pre svih se istakao mladi Džejdon Sančo. U Mančester sitiju su procenili da nije dovoljno talentovan da bude deo velikog projekta “Građana” sa Etihada, ali takvu grešku nisu napravili na “Vestfalenu”.

Sančo je već nedeljama potpuno nerešiva enigma za svakog Borusijinog rivala, jer bukvalno niotkuda je počeo da “maltretira” odbrane i golmane i na 13 utakmica ovaj 18-godišnjak je već skupio pet golova i osam asistencija.

Na početku protivnici bukvalno nisu bili svesni njegovog postojanja na terenu i mogućnosti kojima raspolaže, a sada kada su ga “upoznali” problem im pravi što skreće pažnju sa drugih nosilaca igre Borusije pa ne znaju šta pre da čuvaju i brane.

Brzina, drbibling, silovita utrčavanja, “oštro oko” za gol situaciju, nepredvidive veštine, čine Sanča jednako opasnim i moćnim kao što je Brazilac Nejmar, s kojim deli brojne slične karakteristike.

Osim njega važnu ulogu “iz senke” u igrama i rezultatima Borusije imaju još Jakob Brun Larsen, već dobro poznati Pulišić, a izutetno važan faktor je još jedan pun pogodak od transfera Pako Alkaser koji je Borusiji doneo ubitačnu završnicu napada kakvu je imala sa Levandovskim svojevremeno, jer se nesuđeni napadač Barselone savršeno uklopio u ceo sistem i postigao već osam golova na pet nastupa.

“Borusija igra na kolektivnom nivou, svako daje maksimum za ovaj dres kad je na terenu. A ako timu ide dobro, odlično ide i igračima pojedinačno. Borusija voli igru na posed, ali direktnu. To je odlično za mene”, rekao je Alkaser.

Borusija trenutno ima sve što je potrebno za osvajanje titule, videćemo u narednim mesecima da li je Favrova četa dorasla tom izazovu.

A. Kovačević

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *