Ipak bez izvinjenja, ali – “posljednjih nekoliko riječi…”

Objavljeno: 29.10.2018.


Serđo Matarela je kao prvi predsednik Italije u nedelju u Solunu prisustvovao vojnoj paradi povodom grčkog državnog praznika “Dana NE!”.




Tim danom se održava sećanje na to što je Grčka odbacila ultimatum italijanskih fašista 1940. godine, a potom odbila njihov napad iz već okupirane Albanije.

Ipak, nije se ostvarilo grčko očekivanje da će se Matarela u ime svoje države javno izviniti zbog napada Italije na Grčku, kojim je ona uvučena u Drugi svetski rat.

Predsednik Grčke Prokopis Pavlopulos rekao je u govoru u Solunu da je “veliko grčko ‘Ne!’ 28. oktobra 1940. aktuelno kao pouka koja treba da inspiriše borbu za zaštitu evropske građevine od nostalgičara fašizma i nacizma, i krajnje opasnih kreatura rasističkog populizma koje direktno i neskriveno napadaju njene temelje (EU) i njenu misiju svetskog dometa”.

Grčki predsednik je istakao da “tu borbu za zaštitu evropske građevine, kao vrhunski simbol označava prisustvo u Solunu predsednika Republike Italije, prijatelja i velikog Evropljanina Serđa Matarele”.

“Mi – Grčka i Italija, ostavljamo za sobom ono što nas je delilo u prošlosti. Zauvek poučeni gorkim iskustvom fašizma i njegove zločinačke saradnje s nacizmom, izjavljujemo odlučnost da se borimo protiv svih tih kreatura (rasističkog populizma), nostalgičara fašizma i nacizma, da od njih štitimo evrpsku građevinu i da nikada više ne doživimo košmare iz prošlosti”, kazao je Pavlopulos.

Matarela je na govor grčkog domaćina odgovorio kasnije, pred kraj dana, pošto su iz Soluna avionom otputovali na grčko ostrvo Kefaloniju, na Jonskom moru, gde su odali počast uspomeni na pet hiljada vojnika italijanske divizije “Akui”, koji su, pošto su po kapitulaciji Italije odbili da predaju oružje, septembra 1943. godine izginuli pod opsadom trupa nemačkih nacista.

Šef italijanske države je rekao u govoru na toj komemoraciji da su se “nova Grčka i nova Italija rodile iz otpora nacizmu i fašizmu” i da je, “posle strahovitih ratova iz prošlog veka, Evropska unija krenula putem ka budućnosti evropskih naroda, osiguravajući mir, prijateljstvo i saradnju”.

“Današnji dan” – rekao je Matarela – “potvrđuje volju da se nastavi tim putem i da se izbegne svaka opasnost ponavljanja grešaka iz prošlosti”.

Tih poslednjih nekoliko reči Matarele, koje ističu grčki mediji, mogle bi imati značenje priznanja odgovornosti italijanske države, mada ne i očekivanog izvinjenja za ultimatum italijanskih fašista Grčkoj 1940. godine, a potom i za njihov napad na Grčku kojim je ona uvučena u Drugi svetski rat, okupirana, razorena i opljačkana.

Izvor: Beta

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *