Arbanaški NATO jurišnici

Objavljeno: 13.10.2018.


Piše: Slobodan Ikonić




Saopštenje američke ambasade u Prištini samo je otvoreno ukazalo na ono što se godinama na licemeran način spremalo – formiranje Vojske Kosova. Da li će Srbija to nemo posmatrati?

Što više Briselski sporazum tone u neuspeh, to više na Kosovu i Metohiji rastu tenzije u vidu pretnji i nametanja novih rešenja usmerenih, pre svega, prema Srbima i Srbiji. Od provokativnog šetanja po Gazivodama predsednika privremenih kosovskih institucija Hašima Tačija, preko nagoveštaja pokušaja provale preko mosta u Kosovskoj Mitrovici, pa do Tačijeve izjave da je san svih „nacionalno ujedinjenje sa Albanijom“.

PODRŠKA TRANSFORMACIJI I tek što je Srbija smanjila nivo borbene gotovosti zbog specijalne jedinice kosovske policije ROSU, koja je s dugim cevima pratila Tačija na Gazivodama, oglasila se američka ambasada u Prištini saopštenjem da podržava transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku Kosova. U odgovoru za Radio-televiziju Kosova, ambasada je prenela da SAD nastavljaju da podržavaju „disciplinovanu, transparentnu tranziciju“ Kosovskih bezbednosnih snaga u „profesionalnu, multietničku NATO-interoperabilnu vojsku sa ograničenim mandatom teritorijalne samoodbrane“. Uz opasku da nijedna zemlja ne može da „stavi veto“ na ovu tranziciju.
Saopštenje ambasade SAD usledilo je odmah pošto je prošle srede (3. oktobar) Odbor za unutrašnje poslove, bezbednost i nadzor Kosovskih bezbednosnih snaga Skupštine Kosova usvojio predloge tri nacrta Zakona vezanih za KBS i prosledio ih skupštini na usvajanje (Nacrt zakona o Ministarstvu odbrane; Nacrt zakona o Kosovskim snagama bezbednosti; Nacrt zakona o Službi u Kosovskim snagama bezbednosti). Predstavnik Srpske liste u ovom odboru Zoran Mojsilović glasao je protiv.

KOORDINACIJA Kada su 13. septembra na sednici Vlade Kosova usvojena ova tri nacrta zakona o Kosovskim bezbednosnim snagama, Srpska lista, koja je zvanično u ostavci, na njoj nije bila prisutna.
Tada je akcenat na izostanak koordinacije stavila i ambasada SAD u Prištini, kao i NATO centrala u Briselu.
„Sjedinjene Države su oduvek podržavale suvereno pravo Kosova na vojsku i blisko sarađivale sa Kosovom o tome kako to postići. Savetovali smo oprezan pristup koji drži Kosovo u dogovoru sa našim NATO saveznicima o ovom važnom pitanju. Nismo bili konsultovani o vremenu ove objave i moraćemo da analiziramo nacrte zakona kako bismo razumeli njihovu svrhu i efekat“, saopšteno je tada iz ambasade SAD u Prištini.
I iz NATO-a je medijima poručeno da „nije bilo konsultacija“ u vezi sa zakonskim izmenama koje bi omogućile formiranje vojske Kosova. Štaviše, američkom Radiju Slobodna Evropa rečeno je i da će, „ukoliko mandat Bezbednosnih snaga Kosova bude evoluirao, Severnoatlantski savez razmotriti nivo angažovanja NATO-a na Kosovu“: „Svaka promena u strukturi, mandatu i misiji Bezbednosnih snaga Kosova će morati da se rešava u skladu sa Ustavom Kosova i zahtevaće ustavne amandmane.“

JEDNOGLASNA PODRŠKA Iako se u trenutku vladinog usvajanja ovih predloga njima suprotstavio i sam Tači (njegova je poslednja jer kao predsednik on potpisuje zakone koji tek onda stupaju na snagu), sada je tema vojske spojila vladajuće stranke i opoziciju. Iako se DSK, DPK, Samoopredeljenje, SDP-a, AAK i NISMA retko kada ujedine, nacrte zakona su jednoglasno podržali. Znači li to da će i srpska blokada biti uspešno zaobiđena? Ako bi se držali i vlastitog zakona, ova ideja bi bila daleko od izvesnog. Osim ukoliko se ne računa na neke skrivene adute, ili metode već oprobane u Makedoniji.
Po svemu sudeći, neće se mnogo mariti za dosadašnju prepreku transformaciji postojećih Kosovskih bezbednosnih snaga u „Oružane snage Kosova“ koja je moguća samo usvajanjem ustavnih amandmana preko takozvane „duple većine“, odnosno potrebni su i dvotrećinski glasovi manjinskih zajednica i najmanje dve trećine glasova prisutnih poslanika u kosovskoj skupštini.

HARADINAJ I BESNI PAS U vremenskom sledu događaja treba podsetiti da se premijer Kosova Ramuš Haradinaj nedavno u SAD sastao sa američkim ministrom odbrane, „Besnim Psom“ Džejmsom Matisom, posle čega je ustvrdio da ima podršku za formiranje vojske Kosova.
„Kosovo ima blagoslov Amerike, (njihovog) Ministarstva odbrane, za vojsku Kosova. To je najbolja vest koju donosimo iz Amerike ovog puta“, rekao je Haradinaj na konferenciji po povratku iz SAD. Tada je izjavio i da je dao garancije Matisu da je Kosovo stabilno i da će se saradnja sa KFOR-om i NATO-om nastaviti.

ROSU I GARANCIJE Upitan o izjavi Ramuša Haradinaja da će kosovske bezbednosne snage ubuduće moći da se kreću i severom Kosova bez ikakvih ograničenja, predsednik Srbije Aleksandar Vučić rekao je da nije video tu izjavu, ali da je video da su mnogi izjavili da svako može da se kreće kuda hoće, ali da to neće tako moći. Ponovio je, na zajedničkoj pres-konferenciji s izvestiocem EP za Srbiju Dejvidom Makalisterom, da naoružane bezbednosne snage Kosova na sever pokrajine mogu da uđu uz dva uslova – uz saglasnost NATO-a i lokalne, odnosno srpske zajednice, mada upućeni kažu da to nigde nisu videli i napisano.
I još nešto. Kada su u pitanju „duge cevi“, prenebregava se razlika između bezbednosnih snaga Kosova (KBS-a) i policije, kojoj zapravo pripada specijalna jedinica ROSU. Niko, naime, ne kaže da policiji jeste dozvoljeno kretanje po celoj teritoriji Kosova i Metohije, pa dakle i jedinici ROSU. Oni su nešto poput naše žandarmerije, koja je takođe u sastavu policije.

NACRTI ZAKONA Inače, RTV Dukađini došla je do nacrta tri zakona kojima se dodaju ovlašćenja Kosovskim snagama bezbednosti.
One će imati 8.000 pripadnika, od čega 5.000 aktivnih i 3.000 u rezervi.
Vojnici, koji će imati zadatak da štite teritorijalni integritet građana, imovinu i interese Republike Kosovo, biće opremljeni oružjem i sistemom naoružanja. Nije precizirano koje oružje će biti na raspolaganju, ali se navodi da je to utvrđeno prema unutaroperabilnim standardima sa NATO-om.
Član 10 govori o sili koju Kosovske snage bezbednosti mogu da koriste, a koja može da bude smrtonosna.
„Upotreba sile, uključujući smrtonosnu silu, uključuje upotrebu svih oružja, oružanih sistema i vozila. U misijama u inostranstvu, upotreba sile vrši se u skladu sa pravilima angažovanja koje je usvojila Skupština, u skladu sa određenom misijom, u skladu sa domaćim i međunarodnim zakonodavstvom“, stoji u zakonu.
I prema novom zakonu predsednik države je vrhovni komandant Kosovskih snaga bezbednosti, pred kojim pripadnici polažu zakletvu. Premijer kontrolu nad ovom silom može da ima preko ministra – kao najviše političke vlasti.

U.S. Secretary for Defence Jim Mattis, left, shakes hands with NATO’s Secretary General Jens Stoltenberg prior to a meeting of NATO defence ministers at NATO headquarters in Brussels, Wednesday, Oct. 3, 2018. (AP Photo/Francisco Seco, Pool)

LICEMERJE ZAPADA Nije nikakva tajna da su američki, nemački i britanski instruktori godinama obučavali albanske kadrove i pripremali ih da preuzmu funkcije u budućim oružanim snagama Kosova. Sada, kada su mnogobrojni kadrovi obučeni, sledi i zvanično ustrojstvo kosovske vojske.
O kakvom se licemerstvu radi svedoči podsećanje na novembar 1997. godine, kada je američki Stejt department proglasio OVK za terorističku organizaciju, da bi je već sledeće godine uklonio sa liste terorističkih organizacija. Svet je tada obišao video-snimak američke podrške iz Junika, u leto 1998, u kojoj je tadašnji specijalni izaslanik američkog predsednika za Kosovo Ričard Holbruk sedeo izuven na podu pored naoružanih i maskiranih pripadnika OVK.
Takođe se zanemaruje da je potpisivanje Kumanovskog sporazuma omogućilo Savetu bezbednosti UN da 10. juna 1999. godine usvoji Rezoluciju 1244, koja je predvidela i demilitarizaciju Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i drugih naoružanih grupa kosovskih Albanaca, i to kroz njihovu transformaciju u Kosovsku policijsku službu i Kosovski zaštitni korpus. Ove dve nove službe su direktno nastale demobilizacijom tadašnje kosovske gerile – OVK.
I KZK i KPS su takođe pratile kontroverze. Od formiranja Oslobodilačke vojske Kosova (OVK), preko podrške NATO-a tokom agresije na našu zemlju, njenom transformacijom u Kosovski zaštitni korpus (KZK) i 1999. u Kosovsku policijsku službu (KPS), potom – transformacijom 2008. u Kosovske bezbednosne snage (KBS), i sada, kada je na redu formiranje vojske Kosova, javnosti su u svakoj od ovih faza pažljivo servirane poruke; od toga da KZK neće biti vojska a da će se njeni nenaoružani pripadnici boriti protiv elementarnih nepogoda i spasavati stanovništvo u slučaju prirodnih nesreća, preko toga da će KBS nositi lako naoružanje i da je to formacija odgovorna za angažovanje u kriznim situacijama, uklanjanje eksplozivnih naprava i civilnu zaštitu. A tek onako usput je objašnjeno da ove snage moraju biti spremne da ispune ostale bezbednosne zadatke koji nisu u mandatu policije ili ostalih službi za održavanje reda i mira. Da i ne govorimo o tome da je Zapad uporno demantovao da će „Kosovo“ imati svoju armiju, da bi se u najnovijem saopštenju američke ambasade na KiM sugerisalo da je Vlada Kosova ispunila sve obaveze vezane za transformisanje KBS u Oružane snage (OSK).

UPAKIVANjE PRITISKA Komentarišući formulaciju iz najnovijeg saopštenja američke ambasade u Prištini, da će to biti „vojska sa ograničenim mandatom teritorijalne samoodbrane“, dr Dušan Proroković sa Instituta za međunarodnu politiku za „Sputnjik“ kaže da je ona iskovana po principu „da se Vlasi ne dosete“, i ima izvesne veze sa Ahtisarijevim planom u kome se govorilo o ograničenom suverenitetu, tj. da Kosovo neće biti država u punom kapacitetu. „Zapravo, i tada se radilo o tome da Srbi što je moguće lakše prihvate jednostrano proglašenu nezavisnost, i bio je to jedan pokušaj da Beograd prizna Kosovo“, kaže Proroković.
U daljoj analizi podrške SAD formiranju Vojske Kosova, Proroković smatra da Sjedinjene Države pokušavaju da to upakuju u političku formulaciju koja će biti prihvatljivija Beogradu, a da s druge strane pravno-formalno naprave nekakav manevar da bi posle rekli da je to u skladu s Rezolucijom 1244.
Jer, ne treba zaboraviti, na Rezoluciji 1244 ne počiva samo stabilnost na KiM već i regiona u celini. Nisu protiv Vojske Kosova samo Srbi na KiM već i Republika Srbija. A sa tim se, pre svega, neće saglasiti Rusija i Kina kao stalni članovi Saveta bezbednosti UN.
Zato nije daleko od istine Prorokovićev zaključak da je „sve ovo što se dešavalo od potpisivanja Briselskog sporazuma do danas bilo davanje signala Amerikancima da će Beograd biti kooperativan, i zbog toga oni nisu ni požurivali kosovske Albance da formiraju vojsku. E sad, poslednjih nedelja se mnogo toga menja, pa je i ovo jedna vrsta pritiska na Beograd i upozorenje našim vlastima da će vojska biti brzo formirana ako ne prihvatimo to što je u Briselu napisano“, zaključio je Proroković.
To što Priština takođe ne prihvata dogovoreno u Briselu njih ne zanima. Nas i te kako. Što više zatežu, sve je izvesniji status kvo. A za vojsku ćemo se tek pitati.

Piše: Slobodan Ikonić za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *