Ajvar ispred Evrope

Objavljeno: 6.10.2018.


Piše: Slobodan Ikonić




 

Referendum u Makedoniji

Ni silna obećanja, ni pritisci, ni pretnje nisu mogli da navedu Makedonce da na „konsultativnom“ referendumu glasaju protiv svojih ubeđenja o vlastitoj državnosti, EU i NATO integracijama, a sve u korist moćnika kojima je jedino stalo do sopstvene dobrobiti

Kada je Balkan u pitanju, Zapad se postarao da sve što ne važi za njih, nametne narodima juga Evrope. I tako je već nekoliko vekova. Poslednji takav slučaj je (ne)uspeli referendum u Makedoniji.

ROG ZA SVEĆU Na Zapadu kreirana makedonska šarena revolucija, koja se ogledala prvo u iznuđenim izborima, pa postizbornim manipulacijama i dovođenju na vlast svog piona Zorana Zaeva, svoj kreščendo je dobila u famoznom referendumu održanom u nedelju na kojem se Makedonci nisu izjašnjavali o novom nazivu svoje države – „Severna Makedonija“ – već je ono bilo sakriveno iza pitanja „Da li ste za članstvo u EU i NATO sa prihvatanjem dogovora Republike Makedonije i Republike Grčke?“.
Računajući da će im prodati „rog za sveću“, obećavajući evropski i NATO raj, plašeći ih, u suprotnom, bedom, izolacijom i propašću, zapadni zvaničnici nisu očekivali da će se narod, čija je lojalnost bila neupitna još od raspada Jugoslavije, usuditi da im okrene leđa i glasa po svojoj savesti. I to tako što će ignorisati ovu glasačku farsu i masovno ostati kod svojih kuća da pravi čuveni makedonski ajvar.

NEDOVOLjAN ODZIV Tek oko 35 odsto Makedonaca glasalo je o promeni imena države shodno junskom sporazumu Skoplja i Atine. Uprkos velikim očekivanjima vlade u Skoplju, Evropske unije, SAD i NATO-a, makedonski referendum o novom imenu države u nedelju nije uspeo, budući da je privukao samo 35,91 odsto glasača, odnosno 666.743 građana, od čega je njih 609.813 glasalo potvrdno.
E, tu na red dolazi zapadna metoda za balkanske prilike. Referendum je, naime, bio raspisan kao konsultativni, odnosno neobavezujući (verovatno jedini takav u svetu), i bio bi proglašen uspešnim da je na njega izašlo više od 50 odsto građana (903.169 ljudi) upisanih u birački spisak. Sada je jasno i zašto je referendum bio neobavezujući, jer, sa slabim odzivom glasača, planovi zvaničnog Skoplja, EU i NATO-a da se na Balkanu registruje još jedna članica „briselske familije“ i alijanse počinju da deluju neizvesno.
Na Zapadu će reći da je to zasluga aktivnost ruskih diplomata, iako se ona ni u kom slučaju ne može meriti sa količinom zapadnih političara koji su namenski dolazili u Makedoniju kako bi propagirali izlazak na referendum.
A tako su se trudili da i „nevažni“ referendum bude uspešan. Skoplje nije zapamtilo takvu navalu lidera sa Zapada koji su i lično želeli da ohrabre Makedonce u nedeljnom odlučivanju. Teško ih je sve i nabrojati. Nemačka kancelarka Angela Merkel, britanska premijerka Tereza Mej, generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg, američki ministar odbrane Džejms Matis, EU šefica diplomatije Federika Mogerini i njen komesar za pregovore o proširenju EU Johanes Han, austrijski kancelar Sebastijan Kurc, šef diplomatije Luksemburga Žan Aselborn i njegov nemački kolega Hajko Mas, video-porukom se Makedoncima obratio i francuski predsednik Emanuel Makron, i njegova hrvatska NATO partnerka Kolinda Grabar Kitarović … smenjivali su se u pravilnim razmacima kako bi „ohrabrili“ Makedonce da donesu „ispravnu odluku“.

AJVAR I SPINOVANjE I – ništa, pobedio je ajvar, i to ubedljivo. Što bi rekli marketinški eksperti – jednim udarcem – dve pobede. Makedonski ajvar je postao svetski popularan proizvod, a referendum nije uspeo.
Jedno od pravila spinovanja glasi da se pažnja prebaci sa konkurentskog događaja na događaj koji vi želite, rekao je za „Sputnjik“ direktor PR agencije „Pragma“ Cvijetin Milivojević: „Kampanja sa ajvarom je vrlo jednostavna. To je poruka: ’Gledajte vi ljudi, od čega se živi, pustite EU, NATO, promenu imena i razne druge vrste integracija. One se ne mažu na hleb‘. Ili, što bi rekao naš Palma, to se ne sipa u traktor.“
Makedonske vlasti su, prema Milivojevićevom mišljenju, napravile kardinalnu grešku time što su od makedonskih građana zahtevale da se u jednom referendumskom pitanju izjasne o tri stvari odjednom, uz sugestiju: „Probajte da kažete ne.“
Kako da građani kažu „ne“ ulasku u EU ili ulasku u NATO, kada Severnoatlantska alijansa jedina može da spasi Makedoniju od sila koje joj prete, pita se Milivojević. Treće pitanje odnosi se na odricanje od, kako Milivojević kaže, još malo državnog identiteta, kako uslova za ulazak u EU i NATO.
„Kada postavite takvu vrstu pitanja, vi zapravo potcenjujete zdrav razum građanina. Građanin kaže: ’Ej, čekajte, da niste stvarno malo preterali.’ Tako da su ajvar plus ovakvo idiotsko pitanje rezultovali time da je izlaznost oko 36 odsto, iako ne sumnjam da u Makedoniji postoji više nego većinsko raspoloženje za ulazak u EU. Sigurno je više od dve trećine birača za ulazak u EU i sigurno više od polovine smatra da je ulazak u NATO bolja opcija nego ostati izvan NATO-a. Sve se to ukrstilo sa sezonom pravljenja ajvara, svetih dana za makedonske građane“, zaključuje Milivojević.

PORUKA PREDSEDNIKA IVANOVA Naravno, „za ajvar“ je bilo još podsticaja. „Dogovor o promeni imena države je ’divlje meso’ umetnuto u zdrav organizam, koje nas guši i tek će nas povući nadole ako se ne suprotstavimo. Ako se na referendumu da ’zeleno svetlo’ dogovoru s Grčkom, praktično se uključuje ’crveno svetlo’ za referendum (o nezavisnosti Makedonije) iz 1991. godine“, poručivao je lider VMRO-a Hristijan Mickoski, doduše, bez pozivanja na bojkot referenduma.
Daleko odlučniji je bio makedonski predsednik Đorđe Ivanov – sa govornice UN pozvao je sunarodnike da ne izađu na referendum o promeni imena zemlje koji je nazvao „istorijskim samoubistvom“. „Kao građanin ja sam doneo odluku, 30. septembra neću izaći da glasam. I uveren sam da ćete vi, naši sugrađani, takođe doneti tu mudru odluku“, rekao je Ivanov pred Generalnom skupštinom UN u Njujorku. Ivanov je, kako su prenele agencije, nazvao promenu imena zemlje „omčom“ oko vrata i „flagrantnim kršenjem suvereniteta“. Ivanov je kritikovao američke i evropske zvaničnike koji su poslednjih nedelja posetili Makedoniju zbog nagoveštavanja da promena imena pruža Makedoniji jedinu nadu da se ikad pridruži NATO-u i EU.„Ako nam oduzmete nadu, šta će nam ostati“, pitao je Ivanov.
Takvim potezom Ivanov je rizikovao svoju predsedničku funkciju i karijeru, ali se, ujedno, upisao u istoriju svoje zemlje. Ili, kako su to opisali na „Sputnjiku“: „Ili jesi, ili nisi.“ Ivanov je pokazao da – jeste.

DVOTREĆINSKA VEĆINA Već suočena s prognozama da će izlaznost biti mala, vlast je saopštila da će se brojati samo glasovi onih koji izađu na birališta, odnosno da je zvanični stav vlade da će referendum biti uspešan ukoliko velika većina glasača koji glasaju kažu da su za prihvatanje Sporazuma.
Iako je proglasio uspeh referenduma, premijer Zoran Zaev je odmah prebacio loptu u dvorište opozicije, nekada vladajuće VMRO-DPMNE, koja je i ranije odbacila ovakav način percipiranja referendumskih rezultata, najavljujući premeštanje donošenja odluke o usvajanju Prespanskog sporazuma u parlament, a ako i tu ne uspe, najavio je organizovanje vanrednih parlamentarnih izbora. Za ustavne promene, inače, potrebna je dvotrećinska većina u parlamentu koju Zaev nema.
Treba podsetiti i da je Zaev pre referenduma rekao da će podneti ostavku ukoliko on bude neuspešan. Možda i zato, on sada tvrdi da je referendum bio uspešan: „Danas smo imali uspešan referendum, većina građana je glasala ’za’.“
Lider opozicije Hristijan Mickoski ocenio je da je referendum o promeni imena Makedonije bio neuspešan i da je „narod pokazao“ da dogovor sa Grčkom ne prolazi. „Ovo je Makedonija. Činjenica je da dogovor sa Grčkom nije dobio ’zeleno svetlo’. Vlada Zorana Zaeva je delegitimisana. Zaev je doživeo politički debakl“, rekao je Mickoski na konferenciji za novinare po zatvaranju biračkih mesta. Prema rečima lidera VMRO-DPMNE, oni koji su danas apstinirali i oni koji su glasali protiv poslali su najjaču poruku. „Ovde žive Makedonci. Naš identitet i jezik su makedonski“, rekao je Mickoski.

ALBANSKI FAKTOR Od početka referendumske kampanje bilo je jasno da će za uspeh glasanja biti neophodno na birališta dovesti i što više pripadnika albanske zajednice. Posebno je bila važna konstrukcija referendumskog pitanja – pominjanje Evropske unije i NATO-a trebalo je dodatno da motiviše albansku zajednicu, koja je naročito naklonjena procesu evroatlantskih integracija. Pa ipak, ni u albanskim sredinama nije postignuta impresivna izlaznost na glasanje i, prema skopskim analitičarima, moguće je da su mnogi Albanci ostali nezainteresovani za ovo pitanje, koje vide kao stvar Makedonaca.
Cvetin Čilimanov, novinar i bivši savetnik makedonskog predsednika Đorđa Ivanova, kaže za „Sputnjik“ da je izuzetno slaba izlaznost na referendumu za promenu makedonskog imena pokazala da makedonski narod odbacuje dogovor Zaeva i Ciprasa, makar i po cenu da to znači dužu integraciju u Evropsku uniju i NATO.
„Makedonci su sasvim jasno odbacili pritisak koji je dolazio i od pojedinih najmoćnijih političara Evrope, kako Angele Merkel, a svakako i Mogerinijeve i Stoltenberga. Oni su jasno shvatili da dogovor znači nepovratno gubljenje suvereniteta, a verovatno i Makedonije kao makedonske nacionalne države“, kaže Čilimanov.

REAKCIJA ZAPADA A Zapad? Evropski komesar za proširenje Johanes Han odmah je čestitao građanima Makedonije koji su glasali na konsultativnom referendumu i dodao da od svih političkih lidera očekuje da poštuju tu odluku. „Čestitam onima koji su glasali na današnjem konsultativnom referendumu i iskoristili svoje demokratsko pravo. Sa veoma značajnim glasovima ’za’ to je široka podrška Dogovoru iz Prespe i evroatlantskom putu zemlje“, napisao je Han na tviteru.
Generalni sekretar NATO-a Jens Stoltenberg je u sličnom tonu prokomentarisao referendum, uz dodatak da svi politički lideri u Makedoniji treba da se ponašaju konstruktivno i odgovorno.
Ipak, verovatno najtačniju ocenu svega dalo je Ministarstvo spoljnih poslova Grčke, koje je rezultate referenduma ocenilo kontradiktornim.
Mnogobrojni građani rekli su „da“, ali to nije u skladu sa izlaznošću na referendum, saopštilo je Ministarstvo spoljnih poslova Grčke i poručilo da ta država ostaje posvećena Prespanskom sporazumu. „Veliki deo građana susedne države je podržao sporazum (sa Grčkom). Ipak, značajan deo njih je prema njemu bio skeptičan. Grčka poštuje izbor građana Bivše Jugoslovenske Republike Makedonije. Dalji koraci zahtevaju trezvenost svih strana, bez izuzetka, da bi pozitivan potencijal Prespanskog sporazuma bio očuvan“, navodi se u saopštenju grčkog ministarstva.

NOVO UBEĐIVANjE Tek, u skladu s citiranim ocenama kojima su neuspešan referendum pokušali da predstave kao uspeh, Evropska unija, NATO i SAD pozvali su zvanično Skoplje da nastavi sa daljim koracima neophodnim za implementaciju sporazuma koji su Grčka i Makedonija postigle u junu, a po kojem bi novo ime Makedonije trebalo da bude „Republika Severna Makedonija“.
Ako prevedemo to na običan jezik, sledi novo „ubeđivanje“ u parlamentu. Ponovo nova obećanja, pretnje i ucene, sve dok se ne dobije potrebna parlamentarna većina. Naravno, to je mnogo lakše učiniti sa desetinama poslanika nego sa celim narodom.
A makedonski narod je, svojim (ne)izlaskom na referendum, porazio ne samo politiku zbog koje je premijer Zaev dobio podršku već i one koji su mu tu podršku dali, a to je pre svega Zapad. Rezultat referenduma pokazuje da bi Makedonija trebalo da razmisli o preorijentisanju svoje politike, s obzirom na to kako je većina građana odgovorila na referendumsko pitanje. Ovog puta, naime, pobedio je ajvar.

Piše: Slobodan Ikonić za pecat.co.sr

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *