Ne, ovo nije karipska plaža već mjesto koje vijekovima prkosi čovjeku

Objavljeno: 13.7.2018.


Iz daleka jezero Asal izgleda kao tropski raj sa belim peskom. Čim priđete, shvatate da je to negostoprimljiv pejzaž. 




Na prvi pogled jezero Asal izgleda kao nepregledna površina morske vode sa belim peskom. Lako biste ga pomešali sa nekim od karipskih ostrva. Ali, beil pesak nije pesak, već so.

Čak iako biste želeli da zamislite beli pesak pod nogama, kristalizovana so bi vam ubrzo stvorila neprijatnosti. Kako se bližite ivici jezera jak vetar nosi so u vašem pravcu, pa brzo počinju i da vas peku oči. Ipak, ulazak u vodu je fantastičan – topla i plitka, voda ovog slanog jezera je vrlo čudna. Taj tanki sloj koji tolerišete dok ste u vodi, brzo počinje da svrbi vašu kožu i dodatno je isušuje na suncu. Ne, ovo definitivno nije karipska plaža.

foto: thinkstock

Jezero Asal se nalazi na 155 metara ispod visine mora, a najniža je tačka u Africi i treća najniža na svetu posle Mrtvog mora (-423m) i Galilejskog jezera (-214m). Hrani se morskom vodom preko pet kilometara dugačkih geotermalnih izvora na severoistoku.

Koncentracija soli je čak 34,8 odsto što je deset puta slanije nego more, pa je ovo jezero zbog toga druga najslanija voda na Zemlji nakon Don Žuan jezera na Antarktiku gde je salinitet veći od 47 odsto.

foto: thinkstock

Asal se nalazi u regiji geološke depresije gde se tri tektonske ploče povlače, uzrokujući neobične, često nadrealne prirodne pojave. Afrička, somalijska i arapska ploča susreću se u depresiji koja se proteže preko granica Eritreje, Džibutija i cele Afarske regije Etiopije. Ovaj predeo je i dom mnogih ekoloških anomalija, uključujući bazene Dalol vulkana i vulkan Erta Ale u pustinji.

Zbog toga što je jezero okruženo nepokretnim vulkanima, imate osećaj kao da se zaista nalazite na drugoj planeti.

Uprkos neprihvatljivom pejzažu, narodi Afara i Isa dugo su živeli i radili u toj oblasti i vekovima stvarali trgovačko bogatstvo. I dalje se mogu videti kamile i magarci koji nose i do 120 kilograma soli od Berhala do Etiopije na putovanju koje traje pet nedelja. Tamo se so istovaruje i kamionima odnosi u veće gradove za širu distribuciju.

foto: thinkstock

Kada je izbio rat između Eritreje i Etiopije 1998. godine, Džibuti je zamenio Eritreju kao glavnog snadbevača Etiopije, a u to vreme zahtevi Etiopljana, kojih je tada bilo 62 miliona, bili su visoki, pa se za so iz ovog jezera govorilo da je „belo zlato“.

Jezero je poznato i po svojim pozitivnim dejstvima po zdravlje jer je bogato mineralima poput magnezijuma, kalcijuma i sulfata za prečišćavanje i revitalizaciju kože, ali i u tretmanu protiv bolova u mišičima i reumatskog artritisa.

A šta je sa turizmom?

Nažalost, osim trgovinski jezero nije turistički zastupljeno, a zbog političko-ekonomskih poteškoća Džibutija proći će još mnogo generacija dok se ne uvidi turistički potencijal.

Foto: Getty

Izvor: B92

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *