Lista: 10 velikih skandala koji su potresli automobilsku industriju

Objavljeno: 12.7.2018.


Od Ralfa Nejdera i Chevrolet Corvaira sa po život opasnim ogibljenjem, pa do Takate, evo najvećih skandala u automobilskoj industriji.




Proizvođači automobila i snabdevači, često zajedničkim snagama preduzimaju neke akcije koje nisu poznate javnosti a cilj im je da se zaradi više novca. Međutim, kada izbije skandal, dotični potezi bivaju stavljeni „pod lupu“ javnosti i pravosudnih organa.

Na kraju, napori sve kulminira velikim kaznama i često gubljenjem poverenja kod kupaca.

10. Chevrolet Corvair – „nebezbedan pri bilo kojoj brzini“

Predviđen za modelnu 1960. godinu, Corvair je bio General Motorsov odgovor na rastuću poplarnost malih uvoznih modela, kao što je bila Volkswagen „buba“. Sa zadnje postavljenim, šestocilindarskim bokser motorom, vazdušno hlađenim, ovo vozilo je bilo dostupno u čitavoj lepezi karoserijskih stilova, uključujući sedan, kupe, karavan i van.

Međutim, loša reputacija Corvaira se spomenula već od prvog poglavlja čuvene knjige Ralfa Nejdera „Unsafe at Any Speed“ (Nebezbedan pri bilo kojoj brzini) 1965. godine, u kojoj se osuđivalo odsustvo bezbednosti kod savremenih vozila.

Nejder je kao glavnog krivca za „zao glas“ Corvaira etiketirao nezavisno zadnje ogibljenje (kasniji modeli su imali drugačije inženjersko rešenje), koje je uzrokovalo da se unutrašnji točak pri vožnji u krivini „ugura“ u karoseriju i izazove preupravljanje. S obzirom da nisu postojali standardni horizontalni stabilizatori, to je ovo vozilo činilo potencijalno još opasnijim.

General Motors nije s oduševljenjem prihvatio optužbe i pokušao je da šikanira Nejdera, koji je tužio kompaniju za ugrožavanje privatnosti, što mu je donelo odštetu od 425.000 dolara 1970. godine, što je ekvivalent od 2,7 miliona dolara danas.

9. Ford Pinto i rezervoari skloni eksploziji

Sedamdesetih godina, američki proizvođači automobila su započeli sa lansiranjem manjih vozila na tržište, a Pinto je označio Fordov ulazak u segment kompaktnih modela.

Lansiran za modelnu 1971. godinu, Pinto je bio dostupan u hedžbek i karavanskoj varijanti. Već nakon par godina, počeli su da stižu izveštaji o zapaljivanjima zadnjeg dela vozila prilikom sudara. Naime, rezervoar za gorivo Ford Pinta je bio lociran između zadnje osovine i zadnjeg odbojnika, a odsustvo adekvatne zone gužvanja je često za posledicu imalo izlivanje goriva prilikom sudara, što je naravno, često za posledicu imalo požar.

Mother Jones magazin je 1977. godine objavio ekspoze u vezi sa Pintovim zapaljenjima i organizovao pres konferenciju da bi naterao vlasti da pokrenu istragu. NHTSA (Nacionalna administracija za bezbednost saobraćaja) je otkrila da gorivni sistem u automobilu potencijalno opasan, tako da je Fordu naređeno da povuče 1,4 miliona Pinta.

Ovaj skandal je takođe rezultirao krivičnim gonjenjem Forda zbog ubistva iz nehata, kada je država Indijana tužila kompaniju nakon što su tri žene izgubile život u vozilu zahvaćenom vatrom. Ovo je bilo prvi put da se jedna američka kompanija suočila sa optužbama za ubistvo. Međutim, porota je presudila u korist korporacije – „not guilty“.

8. Džon DeLorean, preteča Pabla Eskobara

Ovaj čovek, kao što je mnogim ljubiteljima automobila poznato, je bio „otac“ Pontiaca GTO, a kasnije je čak došao do pozicije General Motorsovog potpredsednika za proizvodnju automobila i kamioneta. Napustio je kompaniju 1973. i osnovao DeLorean Motor Company 1975.

Uprkos tome što je DMC-12 postao ikona osamdesetih, DeLoreanova kompanija se nalazila u finansijskim teškoćama. Oktobra 1982., ovaj plejboj je bio uhapšen zbog posedovanja 27 kilograma kokaina, a navodno je pokušao da finansira prodaju 100 kilograma ovog narkotika, vrednu 24 miliona dolara (danas oko 61,5 miliona dolara). On je nameravao da ta sredstva „ušprica“ u DeLorean Motor Company, koja je u to vreme bankrotirala.

DeLoranovi advokati su tvrdili da su FBI agenti napravili klopku za čuvenog automobilskog biznimena i namestili mu slučaj. Porota se složila s tim, tako da je DeLorean oslobođen optužbi.

U godinama koje su usledile nakon bankrota kompanije i izleta u kokainske vode, bivša zvezda među automobilskim menadžerima se povukla iz javnog života.

7. Audijevo ubrzavanje, ali kada vozač to ne želi

Novembra 1986., pojavile su se optužbe o navodnim iznenadnim ubrzavanjima Audija 5000. Naravno, usledile su brojne tužbe i parnice zbog smrtnih slučajeva i povređivanja a nemački proizvođač je došao na loš glas.

Međutim, kada su vladine organizacije zadužene za bezbednost sprovele istragu, nisu mogle da pronađu bilo kakvu mehaničku grešku. NHTSA je objavila izveštaj u kojem ljudski faktor navodi kao razlog za iznenadna ubrzavanja. Naime, Audi 5000 je imao papučicu kočnice blizu papučice gasa, a obe su bile sličnog oblika. Po svemu sudeći je to znalo da dovede do toga da se jednostavno pritisne pogrešna. Ipak, Audi nije bio nimalo srećan zbog ovog skandala jer mu je prodaja u SAD značajno pala i bile su potrebne godine da bi povratio reputaciju.

6. Daimler uhvaćen u davanju mita međunarodnim zvaničnicima

Godine 2010., istraga koju je sprovela Američka komisija za hartije od vrednosti i berzu, otkrila je da je Daimler podmićivao zvaničnike širom sveta zarad povlašćenog tretmana. Agencija je kaznila nemački konglomerat sa 185 miliona dolara.

Dr. Dieter Zetsche, Foto: Gary Cameron

Sudeći po žalbi, Daimler je isplatio najmanje 56 miliona američkih novčanica u poslednjih 10 godina zbog dodatnih „kupovina“ u zemljama poput Rusije, Kine, Vijetnama, Nigerije, Mađarske, Letonije, Hrvatske i Bosne. Kompanija je iskoristila program Ujedinjenih nacija „Nafta za hranu“, da bi podmitila iračka ministarstva.

5. Raspadanje Firestone guma na Ford Explorerima

Godine 2000., NHTSA je započela istragu izveštaja o razdvajanju gaznog sloja Firestone pneumatika na Ford Explorerima.

Firestone je odgovorio sa povlačenjem 14,4 miliona guma. Reč je o prvoj ugradnji na Ford Exploreru, Mercury Mountaineeru, Ford Rangeru, Mazdi Navajo i Mazdi serije B. Vlasnici su mogli da odvezu svoja vozila u servis na zamenu.

Međutim, ono što je bilo problem je što je ovaj problem rezultirao sa 271 smrtnim slučajem i preko 800 povređivanja.

Ford i Firestone su bili preplavljeni tužbama, što je došlo do samog Američkog kongresa i istrage na visokom nivou.

Sve je rezultiralo prekidanjem saradnje između Forda i Firestonea i davanjem ostavki šefova obe kompanije.

4. Toyotino neželjeno ubrzavanje

Ovaj skandal nam je relativno svež u sećanju. Japanska kompanija, koja je do tog momenta imala neukaljanu reputaciju i bila poznata kao proizvođač veoma bezbednih vozila, došla je na metu javnosti i istražnih organa.

Naime, kupci su se žalili da njihove Toyote iznenada ubrzavanju, a u kompaniji su inicijalno smatrali da su za to krive neodgovarajuće patosnice.

Nakon početnog povlačenja od 5,5 miliona vozila da bi se ispravila „greška na patosnicama“, kompanija je otkrila drugi potencijalni uzrok, jer je papučica gasa mogla da se zaglavi, što bi izazivalo ubrzavanje vozila kada to vozač najmanje želi. Ovaj problem je prouzrokovao popravku na više miliona vozila.

Toyota je na kraju platila kaznu od 1,2 milijarde dolara Američkom ministarstvu pravde, priznavši da „je obmanula američke kupce sakrivajući dokaze i kreirajući lažne izjave u vezi sa dva bezbednosna problema na svojim vozilima, koja su uticala na neželjeno ubrzavanje automobila.“

3. General Motors – gašenje kada mu vreme nije

Početkom 2014. godine, američki gigant je objavio povlačenje vozila zbog problema na prekidačima paljenja na brojnim modelima, jer je problem mogao da dovede do gašenja električnog sistema ukoliko bi se ključ slučajno gurnuo, što je za posledicu imalo isključivanje električnog sistema, a samim tim deaktivaciju vazdušnih jastuka, serva volana i kočnica. Problem je bio prisutan na milionima vozila, a identifikovana su 124 smrtna slučaja zbog dotične greške.

Američki senator, Edvard Marki, u ruci drži sporni GM-ov prekidač za paljenje. Foto: Jim Watson

GM je na kraju morao da plati 900 miliona dolara Američkom ministarstvu pravde, 35 miliona NHTS-u i milion dolara Američkoj komisiji za hartije od vrednosti i berzu. Što se nadoknade porodicama žrtava tiče, njima je isplaćeno 594,5 miliona dolara.

2. VW Dizelgejt

Najveći broj skandala je uglavnom uticao na jednu korporaciju. Međutim, Volkswagenova dizel afera je pogodila čitav jedan segment. Naime, pokušaj nemačkog giganta da sakrije prave nivoe zagađivanja, naudio je popularnosti dizel vozila ne samo u SAD, već i u Evropi i ostatku sveta. Posledica se ogledala u akcijama pravnih organa, koji su kompletnu dizel tehnologiju stavili „pod lupu“.

Inicijalno, sve je započelo u SAD, kada su istraživači iz Zapadne Virdžinije otkrili da postoji značajna protivrečnost između emisije dizel motora u realnom saobraćaju i rezultata dobijenih iz laboratorijskih testova. Problem je prijavljen Kalifornijskom odboru za vazdušne resurse (CARB), koji je sproveo dalju istragu. Na kraju, ova agencija je otkrila postojanje „poništavajućeg“ uređaja, koji bi snizio nivo emisije izduvnih gasova tokom standardizovanog testiranja.

Posledice su zaista bile bolne po nemački konglomerat. Šef VW grupe, Martin Vinterkorn je dao ostavku, a samo u SAD su troškovi u vidu kazni i obeštećenja probili brojku od 30 milijardi dolara. Nemački tužioci takođe još  uvek istražuju slučaj, što je nedavno rezultiralo hapšenjem šefa Audija, Ruperta Štadlera, pod optužbom da je sakrivao dokaze.

  1. Takata eksplozivni vazdušni jastuci

Zamena spornih inflatora na vazdušnim jastucima Takate se računa kao najmasovniji opoziv u istoriji SAD, ne samo što se automobila tiče, već svih proizvoda uopšte. Po NHTS-u, kampanja je uključivala oko 37 miliona vozila, opremljena sa 50 neispravnih Takata vazdušnih jastuka. Međutim, čak i ove brojke ne govore sve. Opasnost je bila toliko drastična da su neka vozila zahtevala višestruke popravke, najpre privremenu zamenu koja bi smanjila rizik, a zatim i trajno rešenje.

Istraživanja su pokazala da je pokretačka supstanca, koja bi inicirala aktiviranje vazdušnog jastuka, vremenom gubila svoja hemijska svojstva zbog vlage. To je dovodilo do prebrzog aktiviranja i ekplozije inflatora, što je moglo da prouzrokuje „gelere“ koji bi se osuli po putnicima.

Po statistici NHTSA, 15 osoba u SAD je izgubilo živote zbog ekplozija vazdušnih jastuka, dok je bilo najmanje 250 povređivanja.

Zbog ovog skandala, kompanija Takata je bankrotirala.

Izvor: Autorepublika

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *