TRGOVCI SMRĆU

Objavljeno: 8.7.2018.


Piše: Zoran Milošević




Trgovina oružjem ima dva toka: legalni i ilegalni. Što se tiče ovog drugog, on je oduvek postojao, ali nikada tolikog obima isporuke i obrta novca kao danas

Od 90-ih godina prošlog veka crno tržište je značajno ojačalo i prodaje se skoro sve: od ljudi i ljudskih organa, egzotičnih životinja, narkotika, sperme, nafte, ali i oružja. Na crnom tržištu oružja ostvaruju se rekordi: rastu narudžbine i cene, na opšte zadovoljstvo „trgovaca smrću“, tvrdi portal cont.ws. Danas se ilegalno može kupiti skoro sve što neko poželi, samo je pitanje cene. Ovo tržište ima i svoje „prinčeve“ ili „bogove smrti“, kakav je kontroverzni biznismen Viktor But (u Holivudu su ga zvali Bog Rata) koji je, između ostalih, dostavio kolumbijskim „ustanicima“ iz Revolucionarnih oružanih snaga Kolumbije (FARK) 1.2000 komada oružja, uključujući rakete zemlja-vazduh. No, pojava „prinčeva“ i „bogova rata“ nije moguća bez podrške tajnih službi, u SAD bez podrške CIA (koja je omogućila, na primer, prodaju oružja Iranu i pored sankcija, što je obelodanjeno preko afere poznate kao „Irangejt“).

OD PUŠKE DO TENKA Nelegalna trgovina oružjem ima svoje zakonitosti. Nosači aviona, borbeni avioni ili raketni sistemi se prodaju zvanično, međutim 40 posto sve trgovine oružjem koje je potrebno u lokalnim ratovima, prema podacima Ujedinjenih nacija, odvija se ilegalno, preko tzv. crnog tržišta. Na primer, od 2008. pa do 2017. otkriveno je više pokušaja ilegalne prodaje oružja poput tenkova, višecevnih raketnih bacača, borbenih aviona (uglavnom oružja proizvedenog u Ukrajini i zapadnim državama koje pod vidom pomoći ovoj zemlji, a radi borbe protiv „ruske agresije“ NATO dostavlja na teritoriju ove države, a potom nastavlja do konačnih kupaca). Od 2014. godine i obojene revolucije Ukrajina je postala evropski lider na crnom tržištu oružja, sa dobrim šansama da postane i svetski lider, tvrdi analitički centar „Smol arms survej“ (organizacija koja istražuje nelegalnu trgovinu oružjem). Malo poznata javnosti je činjenica da je do početa rata u Donbasu Ukrajina „zalivena“ nelegalnim oružjem, niotkuda se „odjednom“ pojavilo tri miliona komada nelegalnog streljačkog oružja.
Prema podacima ruskog portala politikus.ru SAD povećavaju isporuke oružja Ukrajini, ali sve to oružje ne ostaje u ovoj zemlji, nego završava u rukama boraca tzv. Islamske države, zatim Gruziji, Libanu, Iraku i drugim državama Bliskog istoka. Portal čak i imenuje kompaniju koja se bavi „ilegalnom“ trgovinom oružjem – „Aljaska rifer menadžment“ (Alaska Reefer Managment). Nelegalna trgovina oružjem preko Ukrajine krenula je, kako smo već naveli, odmah posle obojene revolucije, a prve pošiljke bile su namenjene afričkim državama. Zahvaljujući ovome Ukrajina je stekla „slavu“ velikog i najvažnijeg tržišta za ilegalnu trgovinu oružjem. Istovremeno, pakistanski grad Dara Adam Hel ima slavu najozloglašenijeg i najvećeg pojedinačnog mesta za trgovinu oružjem. Logika ljudi ovog grada je „imati mnogo sinova i mnogo oružja“.
Prema proceni Interpola u Ukrajini je ukradeno oružja i vojne opreme u vrednosti 30 milijardi dolara. Kada se čuje da su neka skladišta oružja i municije u ovoj zemlji odletela u vazduh, to je znak da je pre toga najvrednije izneto i ponuđeno na crnom tržištu oružja, a požari se podmeću radi uklanjanja tragova, pri čemu namerno ostavljaju municiju da se dugo ne može prići mestu, pošto ona mesecima detonira. Drugim rečima, većina zapadnog oružja koje se prodaje u svetu do kupaca dospeva preko Ukrajine i Bugarske. Na primer, značajan broj streljačkog oružja namenjenog za crno tržište sklapa se ili proizvodi u Bugarskoj (fabrika „Arsenal“). Oružje se kupcima dostavlja avionima i brodovima. Ceo posao kontroliše CIA, a nije tajna da je avio-kompanija „Er Amerika“, koja se bavi dostavljanjem oružja do kupaca, u (tajnom) vlasništvu američke Agencije.
Posebno je interesantno, konstatuje „Skaj njuz“, to što američko oružje dostavljeno Ukrajini kao „pomoć“ završava u državama Evropske unije. Ovim se otvara pitanje kome je oružje namenjeno: migrantima ili nekom trećem? „Skaj njuz“ tvrdi da oružje koje dospeva na ilegalno tržište EU potiče iz NATO, a pošto je većina država Zapadne i Srednje Evrope u Uniji, imaju stabilan poredak, nekonfliktnu socijalni situaciju, a nemaju ni autohtonih nezadovoljnih grupa spremnih da posegnu za oružjem. Nije, dakle, jasno za šta i kome je oružje potrebno. Jedinstveni odgovor je migrantima.
Ni Rusija nije pošteđena trgovine oružjem na crnom tržištu. Prema podacima moskovskog portala forum-msk.info tokom 2014. godine službe bezbednosti otkrile su 25.500 slučajeva nelegalne trgovine oružjem, a 2016. registrovano je 27.500 slučajeva.

SEDAM KRALjEVA APOKALIPSE Svetsko crno tržište oružja, prema ruskom listu „Argumenti nedeli“, kontroliše sedam „kraljeva“, a svi su poreklom iz bivšeg SSSR. Zna se da rade za različite države (neki i za više njih) Izrael, SAD, Kanadu, Veliku Britaniju, Nemačku… Njihova prezimena su But, Minin Dudarev-Andersen, Gajdamak, Garber, Rabinovič i Mogilevič.
Prema podacima Londonskog instituta strateških istraživanja, 70 posto američkog izvoza oružja delo je državnih organa SAD. Sa formiranjem i širenjem NATO, kupovina američkog oružja od strane članica postalo je i (neprijatna) obaveza. Prema autoru knjige „Vojni biznis“ Džejmsu Tajeru, licenca za trgovinu američkim oružjem mora da se dobije (i) od CIA, uz koju ide i podrška i „saveti“ kako da se dostavi oružje u područja koja su pod embargom Ujedinjenih nacija ili drugom sistemu kontrole međunarodnih organizacija.
Na crnom tržištu oružja godišnje se obrće, prema različitim podacima, od 10 do 30 milijardi dolara, te je jasno zašto je trgovina oružjem toliko razvijena. Da ove cifre nisu nerealne, govore podaci Ujedinjenih nacija – četvrtina streljačkog oružja u svetu prodaje se na crnom tržištu. Iako, dakle, sve bezbednosne službe prate trgovce oružjem, veoma ih retko hapse, odnosno veoma retko završavaju u zatvoru. Odgovor se krije u saradnji trgovaca oružjem sa državnim tajnim službama. Naime, većina analitičara koji prate crno tržište oružja navode da ovaj posao nije moguće raditi bez podrške tajnih službi.
Situacija na svetskom tržištu oružja reaguje i na najmanju stratešku promenu u svetu, tako da promene služe državama izvoznicima oružja da zarade, ali i kao instrument uticaja na vojnopolitičku situaciju u konkretnim delovima sveta. Ovde se već radi o zvaničnim državnim politikama, odnosno ovo je momenat kada legalna trgovina oružjem prerasta u legalnu državnu delatnost i legalne poslove sa oružjem. Trgovina oružjem u svim njenim aspektima postala je važno sredstvo međunarodnog uticaja, geopolitike i diplomatije (ucena i podrške).
Prema podacima Stokholmskog instituta za istraživanje pitanja mira (SIPRI) prodaja oružja u svetu tokom 2012–2016. se povećala za 8,4 posto u poređenju sa prethodnih pet godina. Čovečanstvo nastavlja da se naoružava, dok trgovina vojnom tehnikom i oruđima, kao i ranije, ostaje važan deo izvoza i ekonomskog potencijala brojnih država. Prema podacima pomenutog instituta, SAD kontrolišu čak trećinu tržišta oružjem, pri čemu polovinu kupaca nalaze na Bliskom istoku. Rusija kontroliše nešto više od 23 posto tržišta oružjem, pri čemu najviše prodaje (70 posto od sveg izvoza) Indiji, Kini, Vijetnamu i Alžiru. Istovremeno Peking je povećao svoj udeo u prodaji naoružanja sa 3,8 na 6,2 posto.
Najveći uvoznik oružja je Indija, koja je povećala kupovinu tokom 2012–2016. za 43 posto, u poređenju sa 2007–2011. Drugo mesto po kupovini oružja zauzima Saudijska Arabija. Treba primetiti da je najveći kupac ruskog oružja Indija, a američkog Saudijska Arabija.
U Africi najveći kupac oružja je Alžir (46 posto svih afričkih kupovina), a ova država ulazi u pet najvećih kupaca ruskog oružja. Slede Etiopija, Sudan i Nigerija (zona zastarelih konflikata). Na afričko tržište sve više prodire Kina, koja dostavlja oružje za 18 država na ovom kontinentu, pri čemu najviše kupuje Tanzanija.
SAD su i najveći izvoznik oružja na planeti. Tokom 2011–2015. SAD su prodale oružja vrednosti 46,4 milijardi dolara, što predstavlja 32,8 posto ukupnog tržišta. Rusija je prodala oružja u vrednosti 35,4 milijarde dolara ili 25,4 posto sveg svetskog izvoza. Treće i četvrto mesto zauzimaju Francuska (prodala je oružja u vrednosti 8,1 milijardi dolara) i Kina (prodala je oružja u vrednosti 7,9 milijardi dolara).
Najveći uvoznici oružja su Indija, Saudijska Arabija, Kina, Ujedinjeni Arapski Emirati, Kina i Australija.
Pet najvećih kupaca američkog oružja su Saudijska Arabija (4,57 milijardi dolara), Ujedinjeni Arapski Emirati (4,2), Turska (3,1), Južna Koreja (3,1) i Australija (2,92). Ukupno SAD prodaju oružje u 42 države.
Indija je, kako smo naglasili, najveći kupac ruskog oružja, a sledi Kina. Na trećem mestu je Vijetnam, četvrtom Alžir, petom Venecuela. Pored ovih država rusko oružje kupuje Azerbejdžan (1,8 milijardi dolara), Sirija 988 miliona dolara, Irak, Uganda, Pakistan, Avganistan itd.
Maroko najviše oružja kupuje u Francuskoj (1,3 milijardi dolara), zatim Kina (milijarda), Egipat, Ujedinjeni Arapski Emirati, i Saudijska Arabija (iznosi manji od milijarde dolara). Francusko oružje kupuju i Australija, Indija,SAD, Oman i Velika Britanija. Ukupno Francuska prodaje oružje u 17 država sveta.
Kina najviše izvozi u Alžir, Indoneziju, Kamerun, Sudan, Iran, Pakistan, Bangladeš, Venecuelu i Tanzaniju.
Deset najvećih izvoznika oružja su Holandija (10. mesto), koja drži dva posto svetskog tržišta. Od Holandije oružje kupuju Egipat, Indija i Pakistan. Na 9. mestu se nalazi Ukrajina koja drži 2,6 posto svetskog tržišta. Od Ukrajine oružje kupuju Nigerija, Tajland, Hrvatska, Kina i Alžir. Ukrajina najviše izvozi tenkove (T-72), oklopne transportere i drugo oružje. Osmo mesto zauzima Italija koja kontroliše 2,7 posto tržišta oružja. Na 7. mestu je Španija koja kontroliše 3,5 tržišta oružjem. Od Španije oružje kupuju Oman, Bahrein, Ujedinjeni Arapski Emirati i Australija. Na 6. mestu je Velika Britanija koja kontroliše 4,5 posto tržišta oružjem. Kupci se nalaze uglavnom na Bliskom istoku. Na 5. mestu je Nemačka (4,7 posto tržišta), koja je značajno smanjila trgovinu oružjem. Na 4. mestu je Francuska sa učešćem od 5,6 posto na tržištu oružjem, pri čemu je takođe smanjila isporuke inostranstvu. Na 3. mestu je Kina sa učešćem od 5,9 posto. Drugo mesto zauzima Rusija, preko 23 posto tržišta. Oružje prodaje u 50 država sveta. Na prvom mestu su SAD sa kontrolom 33 posto tržišta oružjem.
Posle Drugog svetskog rata SAD su usvojile državni program vojne „pomoći“ različitim državama u svetu, a koje su bile na istom agresivnom geopolitičkom kursu sa Vašingtonom, koji je bio usmeren na borbu sa socijalističkim državama i antikolonijalnim i oslobodilačkim pokretima. Formirani sistem posle Drugog svetskog rata omogućio je SAD da šire tržište oružja, jer su različitim ugovorima i integracijama, partnerstvima i slično primoravale manje države da kupuju njihovo oružje. Ovaj sistem od početka je služio i služi interesima vlasnika krupnog kapitala, tj. očuvanju pozicija imperijalista. Program je sadržavao i formiranje „linije prve i druge odbrane“, što je značilo da te države SAD „daruju“ svojim oružjem i obukom u rukovanju tim oružjem. Drugim rečima, te države su morale da uzmu kredite da bi kupili oružje od SAD. Sa formiranjem NATO-a i druge države su se uključile u trku u naoružavanju, tako da se stvorila svojevrsna „gužva“ na tržištu oružja. Potencijal daljeg naoružavanja država nije iscrpljen. Postoje države koje imaju mogućnosti da razviju veliku proizvodnju oružja, ali to ne čine. Takve države su Japan, Argentina, Brazil, Indonezija, Norveška, Portugalija, Južnoafrička Republika i Turska. Da li će i ove države krenuti u trku naoružavanja zavisi od različitih faktora, ali ponajviše od novih bezbednosnih i političkih pretnji i ucena.

NAJPOZNATIJA TRI TRGOVCA ILEGALNIM ORUŽJEM


Leonid Efimovič Minin rodio se u Odesi (Ukrajina), a 1972. je emigrirao u Nemačku odakle je prešao u Izrael, gde je stekao i državljanstvo. Živeo je i u Italiji odakle je organizovao nelegalnu trgovinu umetničkim slikama, novcem, zlatom i dijamantima, ali i oružjem. Zbog svega zabranjen mu je ulazak u neke države Evropske unije. Koristi lažne pasoše, odnosno ima više identiteta. Leonid je otkriven kao trgovac ilegalnim oružjem 13. marta 1999. kada je u Burkinu Faso dostavio veliku količinu oružja (streljačkog sa municijom, protivtenkovska oruđa, rakete zemlja-vazduh, ručne bacače itd.). Oružje je stiglo avionima britanske avio-kompanije, zakazanim od strane ukrajinskih državnih firmi registrovanih za trgovinu oružjem. Potom se ređaju afere, uglavnom prilikom dostave oružja ilegalnim putem afričkim kupcima. Hapšen je 2000. u Italiji zbog prodaje 113 tona automatskih puška kalašnjikov, ručnih bacača, minobacača, municije, sve poreklom iz Ukrajine. Oružje je bilo namenjeno kupcu u Obali Slonovače. Pored toga u momentu hapšenja kod njega je pronađeno i 150.000 dolara i 58 grama kokaina.

Viktor But je rođen u Tadžikistanu, a završio je vojnu akademiju. Radio je u armiji kao oficir, ali je na lični zahtev razrešen službe. Ima reputaciju najvećeg ilegalnog trgovca oružjem. But radi u svim konfliktnim oblastima Afrike i ima najveći avio-park teretnih aviona u svetu. Govori šest svetskih jezika, i takođe ima više pasoša i identiteta. Istraživači Ujedinjenih nacija okrivljuju Buta za dostavu oružja (antivladinim) paravojskama u Angoli, Sijera Leoneu, Liberiji, Kamerunu, Centralnoafričkoj Republici, Demokratskoj Republici Kongo, Ekvatorijalnoj Gvineji, Keniji, Libiji, Ruandi, Sudanu, Lesotu, Svazilendu i Ugandi. Živi u SAD. Hapšen je i oslobađan. Smatra se najvećim trgovcem ilegalnim oružjem. But se u dokumentima UN od 2000. godine pominje u 16 izveštaja kao najveći dobavljač oružja državama pod sankcijama, kakva je, na primer, Liberija.

Vadim Rabinovič zauzima posebno mesto među ilegalnim trgovcima oružjem, a „zlonamernici“ tvrde da je upravo on dostavljao i dostavlja oružje u „vruće tačke“ u Zajednici Nezavisnih Država. Rabinovič je predsednik Sveukrajinskog jevrejskog kongresa, nosilac ordena Nikolaja Čudotvorca dobijenog „zbog umnožavanja dobra na zemlji“. Zvanično se Rabinovič bavi medijima, vlasnik je niza ukrajinskih listova, izdavačkih kuća i radio-stanica. Postao je poznat 15 godina ranije kada je hteo da kupi rusku NTV, koja u to vreme još nije bila pod kontrolom „Gazproma“. Međutim, u Ukrajini odavno ima slavu „lokalnog Berezovskog“. Kao trgovac oružjem prvi put je otkriven početkom 2000-ih, kada je objavljeno da je stajao iza prodaje ni manje ni više nego 200 tenkova T-72 proizvedenih u Ukrajini.

BITKOIN I NELEGALNA TRGOVINA ORUŽJEM
Za ilegalnu trgovinu oružjem veliki podsticaj dala je tzv. kriptovaluta – bitkoin. Ova valuta omogućava slobodno raspolaganje novcem. Da biste platili, nije potrebno stvarno ime niti skenirani pasoš, nije potreban broj mobilnog telefona, nije potrebna registracija čak ni mejla, pri čemu je moguće preneti drugom licu ili platiti bilo koju sumu. Transakcija ide od čoveka do čoveka bez posrednika (servera i slično), što znači da nema traga. Ovo je razlog što vlade i banke imaju rezerve prema ovoj kriptovaluti. Istovremeno, otvara se pitanje i bezbednosti, jer se u skoro svim ilegalnim radnjama, pa i trgovini oružjem koristi ova kriptovaluta.
Ima mišljenja da je bitkoin i stvoren zbog nelegalne trgovine, ne samo oružjem, navodi portal drop-cc.ru.

Piše: Zoran Milošević za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *