Slabiji vid je u vezi sa slabljenjem britkog uma?

Objavljeno: 7.7.2018.


Slabljenje vida može da bude povezano sa slabljenjem kognitivnih funkcija kod starijih osoba, pokazalo je istraživanje sprovedeno u SAD.




Rezultati istraživanja pokazuju da mere poput novih naočara ili operativno odstranjivanje mrene mogu da imaju pozitivne učinke na napore da starije osobe ostanu britkog uma, kaže vođa istraživanja Dajen Zeng sa medicinskog fakulteta Univerziteta u Majamiju.

“Voditi brigu o vidu je važno za održavanje dobre kognitivne funkcije”, ističe ona.

Loš vid i slabljenje mentalnih funkcija su česti kod starijih osoba, i međusobno su povezani, ali je pitanje da li loš vid utiče na mentalno zdravlje ili obratno, konstatovao je tim u radu objavljenom u časopisu JAMA Ophthalmology.

Da bi to istražili naučnici su u periodu od osam godina pratili 2.520 odraslih osoba, ispitujući njihov vid i mentalne sposobnosti svake godine.

Tokom istraživanja utvrđeno je da je prosečno slabljenje vida odgovaralo, grubo sračunato, gubitku sposobnosti čitanja jednog reda slova na testu vida. Osobe koje su na početku istraživanja imale lošiji vid imale su i lošije rezultate na testu mentalnih sposobnosti.

Uočeno je da se stanje vida ispitanika na prethodnom pregledu odražavalo na stanje mentalnih sposobnosti na sledećem pregledu. Iako je uočeno i da se stanje mentalnih funkcija na pregledu odražavalo na stanje vida na sledećem pregledu, učinak slabljenja vida na mentalne funkcije bio je znatno snažniji.

Doktorka Zeng napominje da mehanizam uticaja slabljenja vida na pad mentalnih funkcija nije poznat i dodaje da slabljenje vida obeshrabruje ljude da se bave aktivnostima koje stimulišu mozak, poput rešavanja ukrštenih reči ili komunikacije sa drugim ljudima.

Ona zato preporučuje redovne preglede vida kod starijih, kao i vanredne preglede kod bilo kakvih novih očnih simptoma.

“Ova studija pruža dodatne dokaze koji sugerišu da ljudi koji održavaju zdrav vid sa starenjem, takođe, time mogu da štite svoje mentalne sposobnosti”, kaže doktorka Heder E. Vitson sa medicinskog fakulteta Univerziteta Djuk, koja nije bila uključena u istraživanje.

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *