Peterburška alijansa za mir

Objavljeno: 2.6.2018.


Piše: Bojan Bilbija




Mnogi u Evropi vide da je rat alternativa saradnji i žure da uvere Putina u svoju miroljubivost, ali najavljenih sto hiljada bajoneta na ruskoj granici opominju da će se sledeća šansa za mir – teško ukazati

Peterburški međunarodni ekonomski forum (PMEF), održan prošle nedelje u severnoj ruskoj prestonici, predstavljao je krunu diplomatskih i međunarodnih uspeha Rusije poslednjih nedelja i meseci. Državnici iz celog sveta dolaze kao na traci u Rusiju posle inauguracije Vladimira Putina. I svi žele samo jedno: dobre odnose i saradnju sa Moskvom. U jeku svih mogućih američkih optužbi protiv Ruske Federacije – i u „slučaju Skripalj“, i ponovo za obaranje malezijskog aviona iznad Ukrajine, kao i za mešanje u unutrašnje stvari SAD, a posebno u uslovima sankcija koje Vašington nameće svima koji ne žele da u tome više učestvuju – dolazak svetskih lidera u Sankt Peterburg gde ih je dočekao Putin, još jedan je dokaz da najveća zemlja sveta uživa veliko međunarodno poštovanje i ne može biti izolovana. Bez učešća Moskve, globalna bezbednost i ekonomija nemaju budućnost. Zato su se, na Putinov poziv, na PMEF-u okupili lideri Istoka i Zapada, demonstrirajući da Vašington više nema moć da svima nameće volju. To je dobra vest i za građane SAD, već odavno umorne od politike imperijalizma, koja im odnosi bilione dolara i hiljade života. Kako je rekao Putin – ko stalno sipa otrov, na kraju i sam završi otrovan.

PRAVILO JE – KRŠENjE PRAVILA Plenarno zasedanje PMEF-a donelo je učešće glavnih međunarodnih aktera. Osim Putina, govorili su i francuski predsednik Emanuel Makron, japanski premijer Šinzo Abe, kineski potpredsednik Van Cišanj i šefica Međunarodnog monetarnog fonda Kristin Lagard. Među visokim zvanicama sa kojima se Putin sastao bio je i predsednik Republike Srpske Milorad Dodik. Putin je podvukao da su ovakvi susreti izuzetno značajni u složenoj međunarodnoj situaciji. Makronove reči da je Rusija jedan od lidera u svetu potvrdio je i ruski šef države: „U svom razvoju oslanjaćemo se na sopstveni ljudski stvaralački i kadrovski potencijal. Mi ćemo polaziti od svojih nacionalnih interesa. Ali njih je moguće ostvarivati na različite načine. Ili ignorišući ostale igrače, ili sarađujući sa njima na uzajamno korisnim osnovama.“ Time je Putin podvukao glavnu razliku između novog poretka, zasnovanog na uvažavanju svih aktera na međunarodnoj sceni, i dosadašnje situacije, gde su odluke diktirane iz jednog centra moći.
Takva diskusija i neformalni dijalog, naglasio je ruski predsednik, posebno su važni danas, kada se sistem međunarodnih političkih, ekonomskih i trgovinskih odnosa nalazi na ozbiljnom ispitu: „Donedavno u temelju svetske ekonomije bila su dva najvažnija principa. Prvi, sloboda preduzetništva, trgovine i investicija, fiksirani opšteprihvaćenim pravilima učesnika međunarodnih odnosa. I drugo, stabilnost i predvidljivost ovih pravila, obezbeđenih pravnim mehanizmom. Međutim, danas vidimo čak ne eroziju već krah ovih osnova. Umesto prirodne evolucije, ovaj sistem se ruši. Kršenje pravila postalo je pravilo. Suština je: kršenje pravila postalo je zvaničan instrument mnogih država. Mnoge države počele su da primenjuju recipročne mere i prilagođavaju se. Danas je nemoguće dogovoriti se čak i o simboličnim koracima u svetskoj ekonomiji. Nestaje globalna ’slobodna trgovina’. Danas govorimo o ’novom izdanju’ protekcionizma. Pozivajući se na nacionalnu bezbednost, uvode se protekcionističke mere i trgovinske restrikcije.“
Kako je naglasio Putin, „zategnuta spirala sankcija i restrikcija počinje da se odmotava“. „Ona udara po sve većem broju zemalja i kompanija, uključujući i one koji su bili sigurni da se na njih režim trgovinskih ograničenja neće nikada primenjivati, da će ovakvi problemi prolaziti pored njih, ali proizvoljnost i nekontrolisanost neizbežno rađaju iskušenje korišćenja instrumenata restrikcija – iznova i iznova, sve šire i šire, levo i desno, u svakom pojedinačnom slučaju, ne obazirući se na političku lojalnost, na priče o solidarnosti, na prethodne sporazume i dugogodišnje veze i saradnju. U globalnim okvirima takvo ponašanje država – centara moći povlači negativne, pa čak i katastrofalne posledice. Takav spoj faktora može da dovede do globalne sistemske krize, sa kakvom se čovečanstvo još nije susretalo. Takav sistem globalnog nepoverenja može globalno tržište da dovede do stanja ’naturalne razmene’. Pravila treba da budu jedinstvena i transparentna, legitimna, i da ih priznaju svi igrači na međunarodnom tržištu. Danas nam nisu potrebni trgovinski ratovi, čak ni trgovinsko primirje, već pravi trgovinski mir. Neophodno je da očuvamo poštovanje jedni prema drugima. Rusija se zalaže za slobodnu trgovinu i svetsku integraciju, za slobodan dijalog i zajedničko kretanje na putu razvoja“, istakao je Vladimir Putin.

U EKONOMIJI POVERENjA POTREBNA HRABROST Francuski lider Makron ne samo da je podržao Putinove inicijative već i pozvao „da budemo još elastičniji i hrabriji u ekonomskoj saradnji“. „U Francuskoj se hrabrost vratila u naše umove. Hajde da budemo elastični kao u džudou. Moramo da se borimo protiv onoga što je Solženjicin nazvao sumrakom hrabrosti. Moramo da budemo hrabri“, za mnoge neočekivano poručio je francuski predsednik. Međutim, treba imati u vidu da je poziv na odlučniju saradnju sa Rusijom suštinski zahtev većine običnih francuskih građana, kao i velikog dela poslovne zajednice, koja je – pre sukoba podsticanog iz Vašingtona – imala odlične pozicije na ruskom tržištu. Sada se toga sećaju sa nostalgijom i traže načine da vrate deo izgubljenih pozicija. Najbolji primer je francuska kompanija „Total“, učesnik mnogih zajedničkih projekata sa „Gazpromom“ u Evropi, koja nije ni napuštala Rusiju, a nedavno je potpisala novi ugovor vredan milijardu dolara.
Premijer Abe izrazio je želju Japana da učestvuje u izgradnji infrastrukture za dopremanje ruskog gasa na azijska tržišta kroz Japansko more. Najvažnije je, podvukao je Abe, da Azija bude miran i prosperitetan region. Kineski potpredsednik Van govorio je o „ekonomiji poverenja“. „Da bismo stvorili poverenje, neophodno je da poštujemo jedni druge“, poručio je zamenik Si Đinpinga i „odlučno osudio sankcionu palicu koja nanosi štetu globalnom tržištu“. I direktorka MMF-a Kristin Lagard se složila sa Putinom da su pravila i transparentnost trgovine i privrede dovedeni u opasnost. Ona je izrazila mišljenje da se Rusija izborila sa teškoćama i načinila neverovatan skok, ali da mora da odustane potpuno od modela sirovinske privrede i još više se integriše u svetsku ekonomiju.

DA LI ĆE BITI NOVE ŠANSE ZA MIR? Iz njihovih diskusija, a još više iz pitanja i odgovora učesnika koji su usledili, jasno je da su glavni problemi Sporazum sa Iranom iz koga je Amerika jednostrano istupila, kao i korejsko pitanje i sve veći zamah sankcija, što su sve tačke gde Vašington nastupa jednostrano, bez uvažavanja interesa i stavova ostalih igrača. Nije Rusija jedina koja trpi, jer se američki pritisak nekontrolisano širi i mnogima to ozbiljno smeta. U tom smislu, Peterburški forum iscrtava konture novog globalnog ekonomskog i političkog poretka i čak neočekivanih saveza. Nije to iz Evrope samo Makron, jer se 18. maja i nemačka kancelarka Angela Merkel susrela sa Putinom u Sočiju. Moskva i Berlin uporno grade gasovod „Severni tok 2“, uprkos pretnjama i pritiscima iz Vašingtona. Politika ucena očigledno više ne deluje kao ranije. O tome je na PMER-u govorio i Makron, kada je naglasio da se bori protiv „sumraka hrabrosti“.
Među partnerima koji se okreću od slepe poslušnosti Americi i žele tešnje odnose sa Rusijom, posebno se ističe Turska, koja gradi veliki gasovod sa Rusijom. U maju je kod Putina posle deset godina bio u poseti i bugarski predsednik Rumen Radev, a ovih dana i premijer Bojko Borisov. Na dnevnom redu je izgradnja nuklearne elektrane „Belene“, ali i odmrzavanje projekta gasovoda „Južni tok“. Svi su shvatili da bez Rusije mnogo gube, a donedavno su uveseljavali američke zvaničnike svojim rusofobnim izjavama. Odjednom im više ništa nije smešno. Mnogi u Evropi vide da je rat alternativa saradnji sa Moskvom i zabrinuto žure da uvere Putina u svoju miroljubivost. Amerika takve namere ne pokazuje, već za ovo leto planira najveće u istoriji vojne manevre na granici sa Rusijom. Od toga da li će razum prevladati zavisi sudbina našeg kontinenta. Najavljenih sto hiljada bajoneta na ruskoj granici ozbiljna su opomena da je kucnuo odlučujući čas i da će se sledeća šansa za mir – teško ukazati.

Piše: Bojan Bilbija za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *