Između delikatnog i bahatog zaposedanja

Objavljeno: 18.5.2018.


Piše: Slobodan Ikonić




Za razliku od ponašanja na Kosovu i Metohiji, gde neskriveno i arogantno deluje u sprovođenju svojih konačnih ciljeva, u Srbiji NATO nastupa pažljivo i oprezno, pazeći da ne uznemiri previše osećanja izazvana njegovom agresijom 1999. godine

Iako Srbija neće u NATO, insistirajući na vojnoj neutralnosti i klackalici saradnje sa NATO-om s jedne i Rusijom s druge strane, zapadna vojna alijansa sve čini da uđe u Srbiju. I čini to bez žurbe, delikatno i uporno. Srbija je 2006. pristupila Programu Partnerstvo za mir, a u januaru 2015. godine potpisan je i Individualni partnerski akcioni plan (IPAP) s NATO-om. Do danas se Srbija u velikoj meri uskladila i sa NATO standardima. Pa ipak, prva zajednička vojna vežba sa NATO članicama koja će biti održana na teritoriji Srbije izaziva negodovanje i gunđanje. Imajući, pre svega, u vidu bombardovanje 1999. godine.

VOJNE VEŽBE Dakle, posle niza vojnih vežbi u kojima je, pod okriljem NATO programa Partnerstvo za mir, učestvovala uglavnom kao posmatrač, Srbija će biti domaćin prve zajedničke vojne vežbe sa zemljama članicama NATO-a, planirane za oktobar ove godine, što bi moglo predstavljati politički iskorak u saradnji sa Severnoatlantskom alijansom.

Srbija će zapravo ove godine, kako je najavio šef Kancelarije NATO u Beogradu, italijanski general Čezare Marineli, biti domaćin dve multinacionalne vežbe pod okriljem ovog pakta koji je izvršio agresiju na našu zemlju. Na radionici za predstavnike medija, koju je na Tari organizovala Uprava za odnose sa javnošću Ministarstva odbrane Srbije, Marineli je rekao da će vojna vežba „Regeks“ biti regionalnog karaktera, na nivou brigade, dok će na drugoj vežbi, pod nazivom „EADRCC“, biti razrađivano reagovanje u vanrednim situacijama. Marineli je još naveo da je tokom prošle godine NATO obučio 1.250 pripadnika Vojske Srbije, koji su učestvovali u 20 vežbi Alijanse.

Ministar odbrane Aleksandar Vulin hitro je poručio da se ne radi o NATO vežbi već da je to regionalna inicijativa koja postoji od 2013. godine. Prema njegovim rečima, Srbija je neutralna zemlja, koja neće ući u NATO dok je Aleksandar Vučić predsednik države i vrhovni komandant i dok je on ministar odbrane.

Komandant Štaba NATO u BiH general Robert Hjuston dodatno je objasnio da će „na osnovu veoma uspešne vežbe otklanjanja posledica katastrofe koja je održana u Tuzli prošle godine, NATO biti suorganizator iste vrste vežbe u Srbiji na jesen ove godine“.

„Vežbu pod nazivom ’Srbija 2018’ će zajedno organizovati NATO Evroatlanski centar za koordinaciju aktivnosti u pružanju hitnog odgovora i Ministarstvo unutrašnjih poslova Srbije. Vežba će biti održana od 8. do 11. oktobra 2018. u Mladenovcu i oko njega, a cilj vežbe je poboljšanje interoperabilnosti u međunarodnim operacijama odgovora na katastrofe“, rekao je Hjuston u intervjuu „Dnevnom avazu“.

EFIKASAN NATO PARTNER I do sada smo imali brojne vežbe sa NATO članicama u bazi Jug, učestvovali smo u vežbama sa Alijansom u Bugarskoj, Rumuniji, a brojčano imamo mnogo više vežbi sa NATO-om nego s Rusijom. Beogradski centar za bezbednosnu politiku (BCBP) na konferenciji „Budućnost vojne saradnje Srbije“ izneo je podatak da je Srbija, od ulaska u Partnerstvo za mir 2006. godine, sa NATO članicama učestvovala u 150 vežbi, dok je sa Rusijom u poslednjih pet godina vežbala 12 puta.

Frank Fobladije iz Komande Združenih snaga NATO u Napulju na ovom skupu je naveo da je partnerstvo sa Srbijom vrlo zadovoljavajuće za NATO.

„Srbija je veoma efikasan i proaktivan partner NATO, a Individualni akcioni plan partnerstva (IPAP) je najzahtevniji program partnerstva sa NATO, što je i ogledalo visoke spremnosti i ambicija Srbije“, ocenio je Fobladije.

KOSOVSKA VOJSKA Ako bismo terali mak na konac, NATO je u Srbiji još od Kumanovskog sporazuma 1999. godine, kada je u okviru međunarodnih mirovnih snaga KFOR raspoređen u južnoj srpskoj pokrajini kako bi održavao mir na teritoriji pod protektoratom UN na osnovu Rezolucije 1244. I tamo je mnogo manje delikatan nego kada je centralna Srbija u pitanju. Prilikom nedavnog incidenta u Kosovskoj Mitrovici i divljačkog hapšenja i ponižavanja direktora Kancelarije za KiM Marka Đurića, KFOR, koji bi, u skladu sa ranije postignutim dogovorima, trebalo da spreči da na sever Pokrajine, sa većinskim srpskim stanovništvom, gde se pomenuti incident desio, uopšte dođu pripadnici kosovskih specijalnih policijskih jedinica, ni prstom nije mrdnuo.

O tome je upravo govorio i ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić, na sednici SB UN posvećenoj tromesečnom izveštaju o Kosovu, izražavajući zabrinutost izazvanu aspiracijama Prištine da promenom i proširenjem mandata tzv. Kosovskih bezbednosnih snaga otpočnu proces njihove transformacije u „Kosovske oružane snage“, upozoravajući da bi time ne samo bila flagrantno prekršena i Rezolucija SB UN 1244 i Vojno-tehnički sporazum iz Kumanova već bi se dodatno destabilizovala bezbednosna situacija kako u Pokrajini, tako i šire u regionu.

Javna je tajna da su SAD, nemački i britanski instruktori godinama obučavali albanske kadrove i pripremali ih da preuzmu funkcije u budućim oružanim snagama Kosova. Sada, u drugoj fazi, kada kadrovi postoje, treba ozvaničiti postojanje kosovske vojske. Mnogi od pripadnika KSB prešli dug put, od terorista OVK, preko Kosovskog zaštitnog korpusa (KZK) i Kosovskih snaga bezbednosti (KSB) do Oružane snage Kosova (OSK). Zapadu je bilo potrebno skoro dve decenije da probere, obrazuje i „uglanca“ one koji će obući uniforme kosovske vojske.

Čezare Marineli, šef kancelarije NATO-a za vezu u Srbiji, uporno ponavlja da je NATO od početka bio za to da ne dođe do transformacije kosovskih snaga bezbednosti. Do toga može da dođe samo promenom kosovskog Ustava, to je jedini način da se tako nešto sprovede. Ne postoji drugačije stanovište NATO-a, izričit je Marineli. Povodom inicijative prištinskih vlasti koje su pokrenule i parlamentarnu proceduru da se, mimo ustavnih promena, usvoji zakon o vojsci, Marineli tvrdi da se pozicija NATO-a o tom pitanju nije promenila.

SADRŽAJ NEZAVISNOSTI S druge strane, SAD pružaju punu podršku formiranju Vojske Kosova, što je (u najkraćem) bila jedna od ključnih poruka pomoćnika državnog sekretara SAD za Evropu i Evroaziju Vesa Mičela upućena prištinskoj, ali i srpskoj javnosti. Mičel je tako, još jednom, potvrdio veliku posvećenost Amerike Prištini, stavivši fokus na transformaciju Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojsku, čime bi Kosovo dobilo još jedan od atributa suverene države.

Vojska tzv. Kosova ima daleko veći značaj nego što je to vidljivo na prvi pogled. Pravo na samoopredeljenje, koje jeste međunarodno priznati institut, razmatra se, između ostalog, i po sadržini vlasti koju narod što se poziva na samoopredeljenje vrši na određenoj teritoriji. Albancima jedino nedostaje vojska. Briselskim sporazumima ustupljeni su im (bolje reći poklonjeni) pravosuđe i policija. Sa uspostavljanjem vojske, faktička državnost tzv. Kosova bila bi zaokružena. To bi bio važan adut na međunarodnom planu, kada Priština i njeni mentori krenu u novu ofanzivu prema državama koje nisu priznale nezavisnost tzv. Kosova.

NATO, u skladu sa instrukcijama SAD, već duže vreme radi na formiranju kosovske vojske, rekao je za „Sputnjik“ direktor Evroazijskog bezbednosnog foruma Mitar Kovač. „Uz pomoć NATO i uz donatorstvo u tehnici, opremi i obuci kadrova, kako specijalističkih, tako i starešinskog sastava i kroz školovanja na vojnim akademijama u regionu, pre svega u Skoplju i u drugim zapadnim zemljama, stvoreni su svi preduslovi da se obavi i taj formalni čin, proglašenja kosovskih oružanih snaga“, kaže Kovač.

Taj potez samo još nije došao na red u agendama vodećih zapadnih sila, dodaje on, a suštinski niko sa Zapada nije iskazao neslaganje sa procesom transformacije KBS u OSK. Stav Zapada da u datom momentu treba usaglasiti propise je, prema Kovačevoj oceni, retorički.

OBAVEZUJUĆI SPORAZUM „Sigurno je da će ono što zahtevaju SAD izvršna vlast Kosova i uraditi, i u momentu kada im budu naredili takođe sprovesti tu proceduru. Između ostalog, takozvani obavezujući sporazum koji treba da potpišu Srbija i lažna NATO država Kosovo jeste u funkciji otvaranja puta integracije te lažne države u NATO strukturu, i to ubrzanom procedurom, kao i davanja kontingenta kosovske vojske u sastav NATO snaga koje izvode operacije širom sveta“, objašnjava Kovač.

Srbija može da se nađe u situaciji da se, posle potpisivanja takozvanog obavezujućeg sporazuma, na administrativnoj liniji prema južnoj pokrajini nađu oružane snage Kosova, što je, prema Kovačevim rečima, iznenađenje samo za neuke ili površne analitičare.

Na Kosovu se i dalje vrši obuka ne samo BSK već i rezervnog sastava i stvara se klima da se nakon formiranja „vojske Kosova“ uvede redovno služenje vojnog roka. Ankete pokazuju veliko i optimističko raspoloženje i želju mladih ljudi da redovno služe vojni rok.

TAČIJEV ZAHTEV Transformacija Kosovskih snaga bezbednosti u Oružane snage Kosova je skoro gotova stvar i samo je pitanje tajminga za njenu završnicu. Osam dana nakon isteka roka kosovsko Ministarstvo bezbednosnih snaga je vladi ipak poslalo Nacrt zakona o transformaciji tih snaga u vojsku, nakon čega će taj dokument u formi predloga biti dostavljen parlamentu, piše prištinski list „Zeri“.

Kosovski predsednik Hašim Tači zatražio je od predsednika parlamenta Kadrija Veseljija da ne stavlja predlog zakona o transformaciji Bezbednosnih snaga Kosova u kosovsku vojsku na dnevni red skupštine, navodeći da taj proces treba da bude obavljen uz ustavne promene. A za to je potrebna dvotrećinska većina u parlamentu, uključujući i dvotrećinsku većinu poslanika manjinskih partija.

Ne bi se reklo da je Tačijeva inicijativa usledila bez brifinga i sugestija glavnih prištinskih mentora. Naročito iz NATO-a, koji se sprema za prve vojne vežbe na teritoriji centralne Srbije. Ali sve je samo pitanje vremena, kao, uostalom, i sve što se dešava na Balkanu.

Piše: Slobodan Ikonić za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *