U Sofiji danas samit EU-Zapadni Balkan

Objavljeno: 17.5.2018.

Lideri zemalja članica Evropske unije (EU) sastaju se sa kolegama sa Zapadnog Balkana prvi put nakon 15 godina, da bi još jednom potvrdili evropsku perspektivu tog regiona.

Poslednji je održan u junu 2003. godine u Solunu, kada je tim zemljama obećana nedvosmislena evropska perspektiva.

Predsednik Evropskog saveta Donald Tusk rekao je uoči samita da će skup u Bugarskoj biti prilika da i EU i region potvrde da evropska perspektiva ostaje geostrateški izbor zapadnog Balkana.

Kako je dodao, investicije u infrastrukturu i veze među ljudima sa i unutar zapadnog Balkana su u najboljem interesu i EU-a i to će biti cilj samita.

Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani takođe se nalazi u Sofiji i on u prvi plan ističe da je za EU ključna stabilnost zapadnog Balkana.

“Moramo da se bavimo Zapadnim Balkanom sve više i više narednih meseci”, poručio je Tajani.

Han: Nova energija

Evropski komesar za proširenje Johanes Han je rekao da će to biti još jedna istorijska odrednica u odnosima EU-a i zapadnog Balkana.

Prema njegovim rečima, cilj samita je da unese novu energiju u odnose EU-a i zapadnog Balkana.

“Bolje povezivanje, koje obuhvata puteve, železnicu, energetske mreže, ali i digitalno tržište, ekonomsku integraciju i međuljudske kontakte, ključ je za ostvarivanje punog ekonomskog potencijala regiona”, kaže Han.

Neposredno pred odlazak u Sofiju, on je najavio da će tokom samita Evropska komisija predstaviti obiman finansijski paket, koji će podržati ključne projekte u oblasti povezivanja na zapadnom Balkanu, ojačati regionalnu saradnju i pomoći da se zapadni Balkan još čvršće veže za EU.

Na brojne komentare da samit u Sofiji neće pružiti direktnu podršku procesu proširenja EU-a, kao i da novi nacrt budžeta EU-a do 2027. godine nije predvideo novac za eventualne buduće članice, Han je rekao da “proširenje ostaje ključno u odnosima EU-a prema zapadnom Balkanu” i da se to reflektuje i kroz Stregiju proširenja i novi budžet EU.

Iz Brisela pojašnjavaju da ovo nije samit proširenja, nego samit o jačem povezivanju zapadnog Balkana i EU-a, kao i između zemalja regije, pre svega u oblastima saobraćajne, energetske i telekomunikacijske infrastrukture, kao i povezivanje ljudi kroz razmene u obrazovanju i kulturi.

Moguće ukidanje rominga

Jedan od rezultata ovogodišnjeg samita moglo bi da bude potpisivanje izjave o ukidanju rominga.

“Ideja je da se na samitu u Sofiji potpiše izjava zemalja zapadnog Balkana sa EU-om o ukidanju rominga, što bi predstavljalo spremnost Unije i regiona da se uđe u taj proces”, rekao je ministar trgovine, turizma i telekomunikacija Srbije Rasim Ljajić.

Pripreme za održavanje samita, na kojem učestvuje i Kosovo, obeležilo je i to što je Španija zauzela čvrst stav da je za zvanični Madrid, koji Kosovo ne priznaje, neprihvatljivo učešće ukoliko se Kosovo predstavi kao država.

Španski premijer Mariano Rahoj upozorio je da neće sesti za sto gde bude sedeo i predsednik Kosova.

Bugarska zato samit organizuje po takozvanom Gimnih formatu, koji podrazumeva prisustvo svih učesnika, bez naziva i obeležja zemalja ili regiona, a u nacrtu deklaracije koja bi trebalo da bude usvojena, a u koju je Tanjug imao uvid, trenutno se ne pominje niti jedna država zapadnog Balkana.

Španija će ipak biti predstavljena nižim diplomatskim zvaničnikom, najavljeno je u Briselu.

Problemi u odnosima sa SAD-om

Iako je samit posvećen zemljama Zapadnog Balkana, postoji bojazan da bi ta tema mogla ostati u senci poteškoća u odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama zbog posljednjih poteza američkog predsednika Donalda Trampa.

Tako će na samitu biti razgovora i o odnosima sa Sjedinjenim Američkim Državama, odnosno o odgovoru EU-a na odluku Trampa o povlačenju iz nuklearnog sporazuma s Iranom, carinama na čelik i aluminijum te o preseljenju američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim.

Ipak, u Briselu ističu i da se na sledeći samit o zapadnom Balkanu neće čekati toliko dugo, nego da bi mogao da se održi za dve godine u Zagrebu, za vreme hrvatskog predsedavanja Unijom, u prvoj polovini 2020. godine.

BiH će na samitu predstavljati predsjedavajući Predsjedništva BIH Bakir Izetbegović, Albaniju premijer Edi Rama, Crnu Goru premijer Duško Marković, Srbiju predsjednik Aleksandar Vučić, Kosovo predsjednik Hašim Tači i Makedoniju premijer Zoran Zaev. Ministar inostranih poslova BiH Igor Crnadak učestvovaće danas u Sofiji u Strateškom dijalogu o Zapadnom Balkanu, koji organizuju Svjetski ekonomski forum i Vlada Bugarske u okviru Samita Evropska unija – Zapadni Balkan.

(BN/Agencije)

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *