Samit u Sofiji: Ko učetvuje, šta kaže i šta s Kosovom

Objavljeno: 17.5.2018.


U Sofiji se danas održava Samit EU i Zapadnog Balkana na kojem će Srbiju predstavljati predsednik Republike Aleksandar Vučić.




Samit se održava 15 godina nakon onog u Solunu, kada je prvi put zemljama Jugoistoče Evrope jasno stavljeno do znanja da imaju evropsku perpsektivu, a kako kaže predsednik Evropskog saveta Donald Tusk, današnji skup biće prilika da i EU i region potvrde da evropska perspektiva ostaje geostrateški izbor Zapadnog Balkana.

“Sutra ć‡emo se sastati kolektivno sa našim partnerima sa Zapadnog Balkna po prvi put u poslednjih 15 godina. To ć‡e biti prilika za obe strane da potvrde kako evropska perspektiva ostaje geostrateški izbor Zapadnog Balkana”, rekao je Tusk uoči samita.

Kako je dodao, investicije u infrastrukturu i veze medju ljudima sa i unutar Zapadnog Balkana su u najboljem interesu i EU i to će biti cilj našeg samita.

Predsednik Evropskog parlamenta Antonio Tajani takođe se nalazi u Sofiji i on u prvi plan ističe da je za EU ključna stabilnost Zapadnog Balkana. “Moramo da se bavimo Zapadnim Balkanom sve više i više narednih meseci”, poručio je Tajani.

Njegov briselski kolega, komesar za proširenje Johanes Han u intervjuu za Tanjug kaže da će to biti još jedna istorijska odrednica u odnosima EU i Zapadnog Balkna. Prema njegovim rečima, clj samita je da unese novu energiju u odnose EU i Zapadnog Balkana.

“Bolje povezivanje koje obuhvata puteve, železnicu, energetske mreže, ali i digitalno tržište, ekonomsku integraciju kao i medjuljudske kontakte ključ je za ostvarivanje punog ekonomskog potencijala regiona”, kaže Han.

Neposredno pred odlazak u Sofiju on je najavio da će tokom samita Evropska komisija predstaviti obiman finansijski paket koji će podržati ključne projekte u oblasti povezivanja na Zapadnom Balkanu, ojačati regionalnu saradnju i pomoći da se Zapadni Balkna još čvrše veže za EU.

Na brojne komentare da samit u Sofiji neće pružiti direktnu podršku procesu proširenja EU, kao i da novi nacrt budžeta EU do 2027. godine nije predvideo novac za eventualne buduće članice, Han kaže da “proširenje ostaje ključuno u odnosima EU prema Zapadnom Balkanu” i da se to reflektuje i kroz Stregiju proširenja i novi budžet EU.

Bojko Borisov, premijer Bugarske, trenutno predsedavajuće EU, smatra da dolazak lidera EU u Sofiju na Samit EU-Zapadni Balkan i njihovo upoznavanje sa problemima regiona predstavlja uspeh, ali da ipak sve zavisi od samog Zapadnog Balkana. “Uveren sam da će Balkan postati jedno od najboljih mesta za život u Evropi”, rekao je juče Borisov.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić kaže da je Samit u Sofiji veoma je važan, jer je to prvi put posle 15 godina da se organizuje na ovakav način, od 2003. u Solunu, te da je u Sofiji prisutno mnogo ljudi i iz regiona i iz Evrope.

“Tu sam mogao da vidim nešto što nije uvek povoljno po nas, iako smo pokazali da imamo mnogo prijatelja – i Sebastijana Kurca, Viktora Orbana, Bojka Borisova, Rumune, i Tajanija iz Italije… Pokazalo se da imamo mnogo prijatelja koji jesu za proširenje, što se pre svega odnosi na Srbiju i Crnu Goru, ali ima mnogo onih koji su protiv proširenja, iz različitih zemalja i to ljudi u Srbiji treba da znaju”, rekao je predsednik.

Istakao je da su predstavnici Srbije bili veoma poštovani. “Rekao sam da ih ne molimo ni za šta. Svi ostali su, čini mi se, kukali i molili – pogledajte nas, primite nas. Ja sam rekao – to je vaša odluka”, podvukao je predsednik.

Vučić je i juče, prvog dana boravka u Sofiji, imao brojne bilateralne sastanke a očekuje da će razgovarati i sa britanskom premijerkom Terezom Mej i nemačkom kancelarkom Angelom Merkel.

Priprema za održavanje Samita, na kojem učestvuje i Kosovo, obeležilo je i to što je Španija zauzela čvrst stav da je za zvanični Madrid, koji Kosovo ne priznaje, neprihvatljivo učešće ukoliko se Kosovo predstavi kao država. Španski premijer Marijano Rahoj upozorio je da neće sesti za sto gde bude sedeo i predsednik Kosova.

Bugarska zato Samit organizuje po takozvanom Gimnih formatu koji podrazumeva prisustvo svih učesnika, bez naziva i obeležja zemalja ili regiona, a u nacrtu deklaracije koja bi trebalo da bude usvojena, a u koju je Tanjug imao uvid, trenutno se ne pominje niti jedna država Zapadnog Balkana.

Španija će ipak biti predstavljena nižim diplomatskim zvaničnikom, najavljeno je u Briselu. eter Pelegrini, premijer Slovačke, koja takođe ne priznaje Kosovo, izjavio je da od njegove države “niko ne traži da prizna Kosovo” i da “Slovačka ne namerava da ništa menja” po tom pitanju, ali da na Samitu u Sofiji “ne bi bio dobar signal ukoliko bi protekao u drugačijem formatu od onog sa 28 lidera”.

Slovački mediji prenose da je Pelegrini to kazao govoreći o stavu Marijana Rahoja.

Već se kuju i prvi planovi i za budućnost, a hrvatska ministarka spoljnih i evropskih poslova Marija Pejčinović Burić izjavila je da Zagreb želi da tokom predsedavanja Evropskom unijom 2020. organizuje sastanak na vrhu EU i Zapadnog Balkana (Zagreb samit 2) na kojem bi proširenje Unije trebalo da se vrati u prvi plan.

Jedan od rezultata današnjeg Samita moglo bi da bude potpisivanje izjave o ukidanju rominga. “Ideja je se na samitu u Sofiji potpiše izjava zemalja Zapadnog Balkana sa EU o ukidanju rominga, što bi predstavljalo spremnost Unije i regiona da se uđe u taj proces”, kaže ministar trgovine, turizma i telekomuinikacija Rasim Ljajić.

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *