Neki plan Amerike o Kosovu ipak postoji?

Objavljeno: 17.5.2018.

U medijima se u poslednje vreme pojavljuje sve više navoda da je Srbiji, usmeno ili pismeno, predočen plan za Kosovo.

U svakom od njih je, doduše na različite načine, sugerisano da bi Srbija na putu ka članstvu u Evropskoj uniji, morala da pristane na priznavanje nezavosnosti Kosova, ili makar na prihvatanje da se Kosovu da stolica u Ujedinjenim nacijama.

Veliko interesovanje izazvala je i vest da su ambasadori zemalja Kvinte pre nekoliko dana bili u Vašingtonu, na brifingu, kako su mediji preneli, o Kosovu. Brojni mediji su tu vest preneli uz konstataciju da se sudbina Srbije kroji u Vašingtonu.

Zatim je objavljeno da su SAD i zapadne zemlje predsedniku Srbije dostavile plan za Kosovo, koji je, kako je navedeno, povoljniji po Srbiju nego ijedan drugi. Vučić je potom demantovao da je dobio bilo kakav pisani predlog, priznavši, međutim, za TV prva da je usmenih predloga bilo. Istovremeno, američki ambasador u Srbiji Kajl Skot rekao je da nikakvog plana od 11 tačaka, koji je dat Vučiću, ne postoji.

Kosovskomitrovački portal KoSSev podsetio je na izveštaj američkog instituta „Istok-Zapad“ na čijem čelu je nekadašnji američki ambasador Kameron Manter, u kom se navodi plan SAD u vezi Srbije i Kosova, ali celog Balkana.

Izveštaj je sačinjen je 2. maja u saradnji sa američkim Nacionalnim komitetom za spoljnu politiku i nosi naziv „Vreme za akciju na Zapadnom Balkanu“ i tiče se uputstava koje bi američka diplomatija trebalo da sledi u našem regionu, što je ranije preneo i b92.net.

Podsećamo na najvažnije tačke tog izveštaja na 19 strana, a koje se tiču Srbije pa samim tim i Kosova:

Kako bi se zaustavilo klizanje Kosova u zamrznuti konflikt, SAD bi trebalo da daju snažniju podršku naporima EU da se dijalog Beograda i Prištine revitalizuje.

Taj dijalog bi trebalo da vodi ka tome da Srbija prizna Kosovo kao nezavisnu državu. SAD bi, u tom smislu, trebalo da budu spremne da preduzmu sve mere o kojima se dve strane dogovore.

NATO treba da sa Kosovom radi na razvoju male, lako naoružane vojne sposobnosti. Proces razvoja takvih snaga mora biti praćen dijalogom Kosova i Srbije, s tim da Srbija, ni pod kojim okolnostima ne bi imala pravo veta na taj plan.

KFOR bi trebalo da ostane na Kosovu. Međutim, stalna NATO ili baza SAD u regionu biće provokacija Srbiji i Rusiji i zbog toga nije neophodna.

Potrebno je da SAD obnove i osnaže odnos sa Srbijom, kao najvećom i najmoćnijom državom regiona. Takođe, Amerika mora da nastavi da podržava put Srbije ka članstvu u EU, ali istovremeno podržavajući poziciju Brisela koji zahteva da sve nove članice Unije usklade svoju spoljnu politiku o Rusiji za onom koju ima EU.

SAD bi takođe trebalo da podrže EU u stavu da Srbija neće biti primljena u članstvo ukoliko ne prizna nezavisnost Kosova.

Članstvo Srbije u NATO ostaje opcija, s tim da očekivanja SAD po tom pitanju moraju da uzmu u obzir intervencije NATO-a u tom regionu kao i odnose Srbije i Rusije.

Saradnja s NATO-om bi trebalo da se nastavi u pravcu toga da NATO ohrabri Srbiju da „olabavi“ veze sa Rusijom kada je reč o nabavci oružja i obukom vojske.

Ovo su samo najznačajniji delovi izvešataja, koji osim o Srbiji i Kosovu, govori i o Bosni i Hercegovini, Makedoniji, Albaniji i Crnoj Gori.

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *