Međunarodna zavera ili koincidencija?

Objavljeno: 12.5.2018.


Piše: Marina Muštović




MUKE POSTIZBORNE ITALIJE

Na pomolu su nova stezanja kaiša i nove muke za Italijane, što će biti repriza nemile epizode od pre sedam godina kada je „tehnička vlada čoveka iz Brisela“, uglednog ekonomiste Marija Montija, surovim rezovima socijalne države, radničkih prava, plata i penzija trećinu Italijana strovalila u totalno siromaštvo zarad „zadovoljavanja evropskih kriterijuma“.

Na italijanskim parlamentarnim izborima nijedna stranka nije osvojila potrebnu većinu koju kontroverzni novi izborni zakon predviđa za formiranje samostalne vlade, tako da 950 novoizabranih poslanika i senatora dolazi na „posao“ u velelepnu rimsku palatu Montečitorio i za neobavezno ćaskanje već dva meseca prima platu od 15.000 evra. Posle četiri bezuspešna pokušaja za sastavljanje vlade predsednik Italije Serđo Matarela upozorio je sve političke subjekte da će im 7. maja dati poslednju šansu da se dogovore. Kako ni ovoga puta dogovor nije postignut, Serđo Matarela je izgubio strpljenje i u ranim večernjim satima poručio svim političkim subjektima: „ Vlada je neophodna i više nema vremena za čekanje. Kada vi ne možete da se dogovorite, onda je moja dužnost da formiram vladu. Biće to privremena ’servisna vlada’ eksperata koja će obaviti sve neophodne poslove.“ U pitanju su hitne ekonomske mere koje zahteva EU a koje se tiču povećanja PDV-a, sređivanja državnog bilansa i ravnoteže državnih prihoda i rashoda. Dakle, na pomolu su nova stezanja kaiša i nove muke za Italijane, odnosno repriza nemile epizode od pre sedam godina kada je „tehnička vlada čoveka iz Brisela“, uglednog ekonomiste Marija Montija, surovim rezovima socijalne države, radničkih prava, plata i penzija trećinu Italijana strovalila u totalno siromaštvo zarad „zadovoljavanja evropskih kriterijuma.“

Predsednik Matarela je naglasio da će svog kandidata za premijera predstaviti u parlamentu do četvrtka 10. maja i poručio političkim liderima da će tada, po principu uzmi ili ostavi, odmah morati da se izjasne da li ga podržavaju ili ne. U slučaju da „servisni premijer“ ne dobije većinu, sledi raspuštanje parlamenta, raspisivanje novih izbora koji se prema državnom protokolu ne mogu održati pre 22. jula, uz otežavajuću okolnost, zapravo bojazan da se situacija na novim izborima opet ponovi s obzirom na to da će na snazi i dalje biti isti izborni zakon koji je i doveo do paralize najveće državne institucije. Inače, jedan od zadataka „predsednikove vlade“ biće i promena izbornog zakona, tako da se već početkom 2019. mogu raspisati novi izbori po fer-plej pravilima, koja će onome ko osvoji najviše glasova garantovati samostalno sastavljanje vlade.

I ovoga puta „tehnički premijer“ biće nestranačka ličnost sa međunarodnim ugledom u ekonomsko-bankarskim krugovima, građanin sveta i dokazani Evropejac kako bi se Italija prikazala u što boljem svetlu na predstojećem izglasavanju novog evropskog budžeta u Briselu, a zatim i na samitu zemalja G7 koji se održava 8. i 9. juna u Kanadi. Već se spekuliše da je Matarelin premijer u stvari premijerka – Lukrecija Rajhlin, profesorka ekonomije na uglednoj London Business School, direktorka istraživačkog centra BCE-a i članica borda direktora banke „Unikredit“. Nadimak Komunistička Princeza aludira na njeno poreklo (ona je kćerka Alfreda Rajhlina, jednog od najviših funkcionera Italijanske komunističke partije i Lučane Kasteline, legende italijanske levice), ali u njenoj blistavoj profesionalnoj karijeri nema ni traga levičarskog suosećanja i milosti prema eksploatisanim narodnim masama „poniženih i uvređenih“. A to je upravo pravi prst u oko za oko 25 miliona Italijana koji su na proteklim izborima glasali protiv sistema, odnosno protiv radikal šik levičarske kaste čiji je idealni eksponent upravo gospođa Rajhlin.

 

Mateo Salvini
Mateo Salvini

POSTIZBORNE IGRE BEZ GRANICA Reakcija na predsedničko saopštenje bila je očekivana. Privremenu „servisnu vladu“ odmah je podržao levi centar koji razdiran unutrašnjim borbama oko liderstva čini sve više pogrešnih poteza i na taj način ozbiljno rizikuje da potpuno nestane sa političke scene. Pogotovo posle najnovijih ispada bivšeg partijskog sekretara Matea Rencija, koji je posle izbornog kraha vođstvo stranke prepustio mladom Mauriciju Martini, ali očigledno samo pro forme. Naime, Renci i dalje vedri i oblači u Demokratskoj stranci: prkosno tvrdi da je njegova stranka u opoziciji; preti da će sve „izdajnike“ koji krišom pregovaraju sa liderom „Zvezdica“ Luiđijem di Majom oko formiranja zajedničke vlade izbaciti iz stranke i ne prestaje da ponavlja da PD, naslednica slavne KPI, treba da preraste u italijansku verziju Makronovog „U pokretu“. Članstvo se ponovo podelilo, a sve je više razočaranih koji prelaze u „revolucionarni“ Pokret pet zvezdica. Izjava levičarskog premijera Paola Đentilonija, da su „Italiji potrebni novi migranti i da stoga treba slediti direktive iz Brisela“ po kojima se tri milijarde evra planiranih za razvoj poljoprivrede preusmeravaju za zbrinjavanje novih migranata, izazvala je među građanima brojne besne proteste na društvenim mrežama. Tim povodom oglasio se i lider Lige Mateo Salvini: „Đentiloni pod hitno treba da ode kod dobrog psihijatra.“

Silvio Berluskoni zasad mudro ćuti iako postoje ozbiljne sumnje da će podržati Matarelin predlog iz prostog razloga što želi da po svaku cenu spreči nove izbore na kojima njegov koalicioni partner Mateo Salvini namerava da se pojavi samostalno. Berluskoni odbija da prihvati činjenicu da njegova popularnost drastično opada (prema najnovijim istraživanjima njegova stranka je sa 14 pala na svega 9 procenata poverenja glasača), a članstvo i simpatizeri njegove Forca Italije masovno prelaze u tabor Lige čiji lider trenutno uživa podršku 50 odsto Italijana. Situacija u koaliciji desnog centra postala je posebno napeta kada je veče uoči konsultacija sa predsednikom Matarelom došlo do žestoke svađe između Berluskonija i Salvinija. Salvinijev bes izazvala je vest da se Berluskonijeva desna ruka Đani Leta u Rimu tajno sastao sa Mateom Rencijem i da je tom prilikom dogovorena bezrezervna obostrana podrška Matarelinoj „tehničkoj vladi“, kao jedina sigurna šansa da se u narodu sve popularniji Salvini zaustavi u utrci za premijera ukoliko dođe do novih izbora na kojima on uporno insistira i već dva meseca vodi svoju privatnu predizbornu kampanju. Istovremeno, Berluskoni je zamerio Salviniju što već mesecima pregovara sa populistima iz „Pokreta pet zvezdica“ i njihovim 31-godišnjim liderom Di Majom koji uporno nastoji da razbije koaliciju desnog centra tako što apeluje na Salvinija da se što pre oslobodi kontroverznog Berluskonija i ponavlja da u „novoj politici“ nema mesta za kriminalce i mafijaše. Salvini je na kraju zapretio da će napustiti koaliciju desnog centra ukoliko Berluskoni podrži Matarelinu vladu „dvorskih dama Evropske komisije“ na koju on nikada neće pristati. Došlo je do primirja kada je Berluskoni predložio da sutradan zamole predsednika Matarelu da im kao koaliciji koja je osvojila najviše glasova na izborima pruži šansu da svoj program iznesu u parlamentu, dobiju neophodne glasove podrške i tako formiraju svoju samostalnu vladu desnog centra. Sutradan, na audijenciji kod predsednika Matarele, Berluskoni je pred kraj termina rezervisanog za konsultacije sa desnom koalicijom prekršio zvanični protokol i neformalno se šaljivim tonom obratio predsedniku Matareli: „Nemamo većinu, ali dajte nam šansu jer zaista nije nikakav problem da pronađemo desetak poslanika i senatora koji će nas podržati. Predsedniče, pa valjda vam je jasno da niko neće tek tako lako odustati od poslaničke plate od 15.000 evra i pristati na raspuštanje parlamenta?“ Predlog je glatko odbijen, Berluskoni zamoljen da se uozbilji i poštuje instituciju u kojoj se nalazi.

U PREDVORJU DIKTATURE Pored Salvinijeve Lige jasno „Ne“ novoj tehničkoj vladi rekli su i populisti iz Pokreta pet zvezdica čiji je mladi lider Di Majo poručio da niko ne može da garantuje za posledice narodnog gneva ukoliko njegova stranka bude eliminisana iz političke utrke. „Ovo nije pretnja već ozbiljan rizik da može doći do spontanih i ne baš demokratskih akcija ukoliko se potpuno zanemari volja naroda i tako dovodi u pitanje sama reprezentativna demokratija.“ Komentari besnih Di Majovih pristalica na društvenim mrežama ilustruju svu ozbiljnost situacije nastale posle „nepristojne“ Matareline ponude: „Idemo svi, ima nas sigurno preko 20 miliona. Idemo u Rim da izbacimo kastu i da počistimo sav trulež koji je nastao od korenja koje su pustili na ministarskim i predsedničkim foteljama!“, poručuje izvesni Marko Mučeli, a osnivač „Zvezdica“, komičar Bepe Grilo ponovo predlaže revolucionarni repertoar na koji je „primireni“ proevropski i proatlantski Di Majo u izbornoj kampanji potpuno zaboravio; dakle, raspisivanje referenduma za povratak na liru, za italegzit, ali i za izlazak iz NATO-a.

Inače, sumnje da je u pitanju međunarodna zavera lansirao je Mateo Salvini na svom FB profilu: „Nadam se da u Rimu, Briselu, Berlinu i Parizu nekom ipak nisu pale na pamet neke čudne ideje i da nije došlo do nekih još čudnijih telefonskih poziva?“ Lider Lige aludirao je na Junkera, Angelu Merkel i Makrona koji po njemu ne dopuštaju da populisti i snage antisistema u Italiji formiraju vladu i tom prilikom dodao: „Hoćemo vladu koja će staviti tačku na evroludilo i na prvo mesto staviti interese Italijana. Ovakva Evropa je predvorje najcrnje diktature i ja im poručujem da prestanu da se mešaju u izbornu volju građana suverene Italije.“

Iako nema konkretnih dokaza da je neko telefonski davao instrukcije predsedniku Matareli, sumnje da postoji tendencija da se Mateo Salvini politički marginalizuje ipak postoje. Naime, EU na čelu Italije želi pouzdanu osobu od poverenja koja će doprineti da se obuzdaju desni ekstremisti, pogotovo oni okupljeni oko Višegradske grupe, a ne njihovog istomišljenika koji može samo da stvara dodatne probleme dolivajući ulje na vatru antievropskog raspoloženja. Sama pomisao da postoje realne šanse da problematični Salvini može da postane novi italijanski premijer brine ne samo evropske političare već i Amerikance koji mu ne opraštaju bliske veze sa omraženim Putinom i prorusku politiku koju on već godinama nimalo ne skriva.

Inače, bilo je očekivano da će se zbog sve neizvesnije političke situacije u Italiji oglasiti i svetska finansijska tržišta. Preko vodećih medija već je krenulo sejanje panike od finansijske katastrofe koja čeka Italiju s obzirom na to da vrednost BDP-a (italijanske državne obveznice) na svetskim berzama vrtoglavo pada, a famozni spread (razlika između vrednosti italijanskih i nemačkih državnih obveznica) već doseže kvotu od 130 poena. Ipak, glasnogovornik Evropske komisije Aleksander Vajnštajn tvrdi da još uvek nema razloga za zabrinutost: „Imamo puno poverenje u predsednika Matarelu i u sve italijanske institucije.“

Prema tome, najbliži Salvinijev savetnik Đankarlo Đorđeti se s pravom pita zbog čega se izbori uopšte organizuju kada glas građana više nema nikakvog uticaja na izbor vlade, a pogotovo na odluke koje se donose ko zna gde i za čije interese. A kao odgovor na pitanje da li je u italijanskom slučaju u pitanju „međunarodna zavera“ ili pak čista koincidencija, može da posluži citat demohrišćanina Đulija Andreotija, legendarnog italijanskog statiste koji je za 64 godine aktivne političke karijere sigurno dosta toga naučio o intrigama i dvorskim igrama „visoke politike“: „Greh je ako smo skeptični, ali uglavnom se ispostavi da smo bili u pravu.“

U Italiji je već uveliko počela predizborna kampanja za parlamentarne izbore koji će se održati u martu 2018. Raznorazni eksperti tvrde da se ekonomija pokrenula zahvaljujući mudroj politici vladajuće Demokratske partije i da će u slučaju pobede vladajuće garniture odmah doći do povećanja plata i penzija, do smanjenju poreza. „Malo fali da krenu da obećavaju da će uskoro i pečene kokoši padati sa nebesa“, šaljivo komentariše ovaj državni optimizam Kurcijo Malteze, poznati italijanski novinar, inače levičar starog kova i jedan od najžešćih kritičara Matea Rencija, bivšeg premijera koji je uprkos svečanom obećanju da će se definitivno povući iz politike posle prošlogodišnjeg propalog referenduma opet politički vaskrsao u trci za premijersku fotelju. Već mesec dana je na turneji po Italiji specijalnim luksuznim vozom Destinazione Italia kako bi na licu mesta ubedio birače da mu ponovo poklone poverenje. Ali mali su izgledi da na izborima doživi trijumf. Naime, na železničkim stanicama, gde je po protokolu predviđen njegov predizborni miting, uglavnom ga po izlasku iz voza čuvaju karabinijeri od razjarenih građana koji su za vreme njegove vladavine ostali bez posla, penzija i krova nad glavom, ali i žrtve „bankarske krize“…

Piše: Marina Muštović za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *