(Bez)dan Evrope

Objavljeno: 11.5.2018.

Piše: Svetlana Vasović Mekina

Dugo očekivani razgovori o reformi EU su se razvodnili a njena politika, i unutrašnja i spoljna, dezorijentisana je i marginalizovana

Uoči 14. godišnjice tzv. „prvog i poslednjeg velikog ulaska u EU“, političari i mediji su sa skepsom sumirali rezultate tog „podviga“ kroz prizmu činjenice da su se i francuski predsednik Emanuel Makron i nemačka kancelarka Angela Merkel krajem aprila smenjivali u Vašingtonu, ali su se kući vratili praznih šaka po pitanju svega što su pokušali da isposluju za EU.

ZABORAVLjENI OPTIMIZAM Pre 14 godina bilo je sasvim drugačije – tada je 1. maj u bezmalo polovini država sadašnje Evropske unije slavljen pompezno, euforično, nadahnuto; sve je prštalo od vatrometa i fanfara, nizali su se govornici, šampanjac je tekao u potocima… Ništa od toga nije bilo u čast Praznika rada, već zbog „velikog proširenja“ jer je tog dana deo Unije postalo 10 novih članica, mahom država iz nekadašnjeg Istočnog bloka, od Poljske, preko tri baltičke države, Češke i Slovačke, do Mađarske. Plus Slovenija, Kipar i Malta. Te „pridošlice“ su 2004. ušle u sastav do tada petnaestočlane Unije.

„Bilo je to vreme za veselje i optimizam, a danas je EU još veća, ali mnogo manje optimistična“, sumorno je najavila godišnjicu komentatorka državne slovenačke televizije četiri dana ranije, uz uzdah jer „Britanci narednog proleća napuštaju EU“. Sumornu sliku, pre deceniju i po bajkovite a danas sve otužnije EU, upotpunila je napomenom da „na vrata Unije ipak kucaju balkanske države i Turska“. A hoće li ući? Nema bojazni, jer je „predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker potvrdio da proširenja neće biti dok ne budu rešeni svi sporovi između (balkanskih) država“.

KONCESIJE NEMAČKOJ Na sam dan praznika, gradove širom Unije potresale su sindikalne, ponegde ratoborne demonstracije i protesti zbog gušenja radničkih prava. U Sloveniji, koja je do prošle godine opevala 1. maj isključivo kao datum svog ulaska u Uniju (što je levica tumačila kao ujdurmu desnice kako bi izbrisala prethodnu, „socijalističku i radničku istoriju“ tog datuma), ovogodišnji praznik protekao je u znaku prvomajskog uranka i protesta jer je sve više zaposlenih radi za primanja koja ih guraju pod granicu siromaštva. Pesimizam nije jenjao ni uoči 9. maja koji države Unije poslednjih decenija slave kao rođendan EU jer je na taj dan 1950. godine tadašnji francuski ministar spoljnih poslova Robert Šuman obelodanio predlog novog organizovanja Evrope, što se smatra zametkom današnje Evropske unije. Simbolično, 9. maj, obeležavan kao Dan pobede nad fašizmom u Drugom svetskom ratu, pretvoren je na radost Nemačke u Dan Evrope, sve kako bi se u ime mira i stabilnosti – zakopale stare rane.

TRAMPOVI UDARCI Ove godine, međutim, nema baš razloga za veselje – dugo očekivani razgovori o reformi EU su se razvodnili a njena politika, i unutrašnja i spoljna, dezorijentisana je i marginalizovana, što se videlo i 8. maja uveče, čim je američki predsednik Donald Tramp obznanio da Ameriku povlači iz nuklearnog sporazuma sa Iranom. I sve to uprkos nedavnim naporima francuskog predsednika i nemačke kancelarke, koji su Trampu oboje došli na noge da ga ubede da Uniju izuzme od najavljenih američkih carina i da ne odustane od nuklearnog sporazuma sa Iranom. Propali su na celom frontu – Tramp je sporazum sa Iranom nazvao „suštinski manjkavim“ i „užasnim, jednostranim sporazumom zasnovanim na lažima“, a odluku o carinama na uvoz čelika i aluminijuma iz EU odložio za samo mesec dana. Istovremeno je od carina trajno izuzeo Brazil, Australiju i Argentinu. Ali ne i EU.

Tako su u trenu iščilela sva navodna postignuća posete, ne samo supružnika Makron nego i nemačke kancelarke Beloj kući. Trampova politika America first (prvo Amerika) sada je demonstrirana tako da svetu pokaže koliko je EU, narodski rečeno, poslednja rupa na svirali. U Briselu uvređeno kažu da neće pregovarati pod pretnjom ucena, a ukoliko SAD ne odustanu od carina, onda će povući kontramere kako bi Uniju odbranili od Trampovog protekcionizma. Francuski predsednik Emanuel Makron pokušao je da spase obraz pa je već u utorak uveče na Trampovu izjavu reagovao tvitom da njegova zemlja, uz Nemačku i Veliku Britaniju, žali zbog odluke američkog predsednika: „Zajedno ćemo raditi da bismo proširili saradnju povodom nuklearnih i balističkih aktivnosti, raketnog naoružanja i mira, naročito u Siriji, Jemenu i Iraku.“ Makron je na tu temu razgovarao sa britanskom i nemačkom koleginicom i upozorio da je u opasnosti sistem neširenja nuklearnog oružja.

ŠAMAR MEĐUNARODNOM PRAVU Evropska unija će, tvrdi „Juronjuz“, uprkos Trampovoj odluci ostati u nuklearnom sporazumu sa Iranom, a visoka predstavnica EU za spoljnu politiku Federika Mogerini, kako javlja „Rojters“, izražava „posebnu zabrinutost zbog najave novih (američkih) sankcija“ Iranu i poništavanja sporazuma koji su svetske sile na čelu sa prethodnom američkom (Obaminom) administracijom postigle sa Teheranom 2015. godine.

Čelnici EU odavno nisu bili tako usaglašeni oko neke odluke, a među najradikalnijim u osudi Trampovog poteza je profesor međunarodnog prava i predsednik slovenačkog parlamenta Milan Brglez. On je Trampovu odluku ocenio kao šamar međunarodnom pravu. „Radi se o teškom udarcu vladavini međunarodnog prava“, upozorio je Brglez i dodao da „formalizovan izlazak (SAD), koji bi pred istekom otkaznog roka pratilo ponovno uvođenje američkih sankcija protiv Irana, znači jasno i očito kršenje Bečke konvencije o pravu međunarodnih ugovora, kao i opšteg običajnog međunarodnog prava“.

PUKOTINE U RAJU Jesu Trampovi onomad kraljevski ugostili Makronove, pir je trajao čak tri dana, jesu se dvojica predsednika nežno držala za ruke i neštedimice izmenjivala neobična rukovanja, poljupce i komplimente pred predstavnicima sedme sile… Jeste Melanija pripremila državničku večeru svu u zlatu i pozlatama, a Donald pred kamerama čistio perut sa Emanuelove kragne ne bi li Francuz bio „još savršeniji, što ionako jeste“. A onda, čim su se Makronovi vratili u Pariz, u Vašingtonu se obrela nemačka kancelarka Angela Merkel, sa više-manje istim zadatkom i ciljevima kao prethodno francuski predsednik.

I dok je Makron dopustio medijima da pozitivno spekulišu o njegovom uspehu da ubedi Trampa da ne uvodi Uniji carine a Iranu sankcije, pragmatična Merkelova nije bila raspoložena za tu vrstu egzibicionizma. Novinarima je na konkretna pitanja odgovarala neodređeno, ili da će o tom i tom „teškom pitanju odlučiti – predsednik“. Tramp ju je sa svog dela podijuma izazivački posmatrao naslonjen na pult, nadmeno primećujući da će o navedenim temama on, lično, odlučivati. Istina, ovaj put nije bilo grotesknih scena kao prilikom prve kancelarkine posete Trampu, kada ju je pred novinarima ignorisao i oglušio se i o predlog da se rukuju.

Ekspertima za „govor tela“, ipak, ni sada nije promakao jaz između „toplih reči“ i hladnih dela dvoje državnika. Suzan Konstantin, ekspert koja sprovodi obuku u američkom Ministarstvu odbrane, ukazala je na tenzije između Merkelove i Trampa: „Predsednik reflektuje kombinaciju razočaranja, besa i odvratnosti; uglovi njegovih usta su okrenuti nadole i čini se kao da se duboko zamislio; s druge strane, Merkelova deluje bespomoćno i odbačeno dok gleda mimo njega.“

A koliko je veliki kontrast između Trampa kao domaćina francuskog predsedničkog para i Trampa kao domaćina Angele Merkel, razotkrio je – tviter. Tviteraši su se složili da Merkelova i Tramp ostavljaju utisak da se ne podnose iz dna duše. A onda je usledio šok – fotografija koju je objavila grupa mladih koji su se slučajno našli na pravom mestu u pravo vreme, u lokalnoj zalogajnici „J. Paul’s“ u vašingtonskom kvartu Džordžtaun. Tamo su naleteli na nemačku kancelarku. Grupni selfi nije izostao, pa je Merkelova ovekovečena uz ostatke „pučkog obeda“; to je hamburger sa čedar kačkavaljem i slaninom, uz pečen krompir kao prilog. Nije nedostajala ni čaša vina, ali ni sivi pino joj (ako je suditi prema slici) nije popravio raspoloženje. Što nije ni čudno – Makron je samo nekoliko dana ranije dočekan plotunom iz 21 puške, obaška sve ostale bahanalije… Zato je javnost širom EU bila zatečena ponižavajućim Trampovim odnosom prema kancelarki ne samo vodeće EU države nego i liderkom najjače evropske ekonomije.

PUSTI SNOVI Striptiz neobičnih odnosa između vodećih svetskih političara skresao je i očekivanja da bi tandem Makron–Merkel mogao da pokrene a kamoli sprovede radikalne reforme koje bi pomogle opstanak EU. Do sada se činilo da promene unutar EU može da pokrene i isposluje upravo Emanuel Makron koji je još u predizbornoj kampanji obećao niz inicijativa i viziju – kuda bi poveo EU. On je još prošlog septembra izneo plan za tešnje finansijsko povezivanje posebno u zoni evra, kao i da EU treba da ima zajednički budžet i finansijskog ministra, poput Mogerinijeve koja je zadužena da krmari spoljnom politikom Unije. Dugo se čekalo na Makronovog partnera za taj podvig, tačnije da u Berlinu sastave vladu. Ali sada Nemačka ima vladu, ali ne i elan za produbljivanje saradnje unutar dela država EU, što je Makronova namera.

A kako u Nemačkoj vide budućnost EU? Helmut Kol je svojevremeno hvalio Makrona kao prvog političara koji je u evropsku politiku ušao sa ciljem da je poveže. A onda je Makron predložio čvršću saradnju samo između država evrozone, uz obaveznu zajedničku kasu i zajedničkog finansijskog ministra. U Berlinu su se oglušili o njegove revolucionarne ideje. Do sada se, uprkos nestabilnoj Italiji, bregzitu, problemima Španije sa Katalonijom, međusobicama Slovenije i Hrvatske, bliskoistočnim izbeglicama – verovalo da su Francuska i Nemačka jedine dve države koje bi mogle da poguraju evropski projekat i zaštite ga od sve jačih evropskih nacionalizama. A onda je isplivalo na videlo da, dok Makron propagira čvršću ruku i reformu evropskih institucija tako što bi se latio temelja delovanja EU i menjao ih, iz Nemačke stižu puke opaske na temu para i oduzetih nadležnosti nacionalne države. Razlike su očite – za Merkelovu nije problem povezivanje tržišta, a dok Makron propagira brzinu u pogledu sprovođenja reformi, ona ih smešta u „nešto udaljeniju budućnost“, nikako blisku. Kritičari u Makronu više ne vide zastupnika „bogatih“ već „veoma bogatih“, još naročito otkako od kancelarke nije uspeo da iskamči nikakve koncesije u prilog svojih stremljenja da pomoću „država koje to žele“ (a pre svega Nemačke) pokrene EU iz mrtvila, makar po cenu da ostale EU države „ostanu pozadi“ ili čak napuste Uniju.

Merkelova, za razliku od Makrona, ne želi da se Unija smanji, ali ni da prepusti lidersku poziciju Makronovoj Francuskoj, već se zalaže za konsenzus sa svim državama članicama Unije. Makron bi da Mađarska i Poljska budu kažnjene jer se nisu pokorile kursu Unije, dok je Merkelova protiv. Analitičari ocenjuju da su oboje u cajtnotu, jer se juna sastaje vrh čitave EU, pa imaju malo vremena da nađu kompromis, što je možda poslednja šansa da se projekat EU očuva ili oživi.

PRAZNINA

„Junker je rekao da nema ništa od eventualnog proširenja, iako su države Zapadnog Balkana sledeće na redu, sve dok ne budu rešeni svi sporovi između država na toj teritoriji“, javila je TV Slovenija povodom obeležavanja Dana Evrope, uz napomenu da je u tim državama (apostrofirane su Srbija i Crna Gora) elan za ulazak u EU jako splasnuo, a nema više ni iluzija da bi put u EU mogao da im donese očekivani boljitak, obaška što nema nade da bi „moglo da dođe do brzog članstva u EU, pri čemu se 2025. godina sada čini kao apsolutno preoptimistična“.

U tom kontekstu je, ilustracije radi, navedeno da se predsednik Srbije Aleksandar Vučić (tokom nedavnog sastanka inicijative Brdo-Brioni održanog u Skoplju) zapitao ko je pomogao na putu u EU i potom objasnio da bi lakše nabrojao ko sve sabotira ulazak Srbije, nego ko pomaže. Izveštač dodaje da je kod građana spomenutih zemalja kandidata uvreženo mišljenje da će se EU raspasti dok Srbija stigne na red za eventualni ulazak. Sve to je začinjeno činjenicom da EU napušta Britanija, pa se Unija krnji, bez perspektive proširenja, što sve izgleda dosta beznadno u poređenju sa 1. majem 2004. kada je primljeno 10 novih država. Ni ostale članice EU, naglašava TV Slovenija, ne pokazuju oduševljenje da se Unija ponovo proširi i to na države Zapadnog Balkana; „kontraargument takvom stavu je jedino strah Brisela da bi prazninu mogli da iskoriste drugi, pre svega Turska, Rusija i Kina“.

ZA ROĐENDAN – SVE BEDNIJA EU

Evropska unija se obavezala akcionim planom da će do 2020. godine izvući svoje stanovništvo iz ralja siromaštva. Da je plan nerealan, otkrio je dokumentarac „Siromašna Evropa“, emitovan u predvečerje Dana Evrope, a u kome eksperti traže uzroke – zašto siromaštvo i socijalna isključenost pogađaju već svakog četvrtog građanina EU. Dokumentarac otkriva da srednji sloj neumitno izumire unutar EU, kao i da je sve više siromašne dece ali i zaposlenih čije su nadnice tako mizerne da ne samo da ne dopuštaju dostojnu egzistenciju nego uništavaju ljudsko dostojanstvo i svaku nadu u bolju budućnost. Kritički se dotakao i lažiranja „bolje stvarnosti“, s obzirom na to da se Brisel hvali ekonomskim prosperitetom većine država EU, a za napredak je zaslužno – kreativno računovodstvo.

Za „Pečat“ iz Ljubljane Svetlana Vasović Mekina

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *