Vuk Vidor otkriva kako je bend EKV prerastao muziku i postao umjetnički koncept i o tome ko je zaista bila Margita Stefanović!

Objavljeno: 4.5.2018.


Grupa EKV je uvijek bila više od muzike, oni su bili umjetnost i koncept, a vremenom i sticajem okolnosti, nažalost nesrećnih, postali su i legenda.




Rolne i rolne novinskog papira, knjige, crtice, biografije, svjedočenja „iz prve ruke“ onih koji su bili „nerazdvojni sa Milanom/Megi“ ispisani su o grupi „Ekatarina Velika“. Gotovo da ne postoji nijedan aspekt njihovog postojanja, ni anegdota (stvarna ili izmišljenja) o njima. Neki ih nazivaju „najvećim jugoslovenskim rok bendom“ – sa čim se možete složiti ili ne – ali se ne može poreći da je EKV bend čije pjesme naizust znaju i nove generacije; one kojima su teme „Dum Duma“, recimo daleke i nepoznate koliko i špica „Dnevnika“ sa početka devedesetih.

EKV Foto: Vuk Vidor / Noizz.rs

Upravo zbog toga, prije nešto manje od dvije godine izdavačka kuća „Mascom“ remasterizovanim izdanjima na CD i vinilu, vratila je muziku grupe „Ekatarina Velika“ onima kojima pripada, generacijama koje su rasle uz riječi i značenja njihovih pjesama, kao i mladim generacijama koje prepoznaju značaj ove grupe za vrijeme u kome je stvarala.

Omoti albuma su redizajnirani, a vizuelni identitet i ovoga puta dao je poznati likovni umjetnik Vuk Vidor koji je sarađivao sa grupom EKV i na prvim izdanjima.

Margita Stefanović Foto: Vuk Vidor / Noizz.rs

U to vreme su svi družili: muzičari, slikari, glumci… Nije postojala neka segregacija i svi smo se tu nekako mešali. A ideja da EKV bude vizuelno i konceptualno nešto više potekla je od njihovog menadžera Duleta Ercegovca. Naravno, i Margita Stefanović je imala je tendencije, jer je studirala arhitekturu i bavila se klasičnom muzikom. Ja sam bio u toj grupi i, pošto sam sve vreme radio nešto za sebe, pitali su me da li bih ja nešto radio za njih i tako smo – kroz fotografije – krenuli da definišemo vizuelnu estetiku i neke spotove. Verovatno je zbog toga grupa poprimila tu umetničku dimenziju, a pored same muzike, koja je bila ono što je bila i tekstova koji su bili vrlo poetični, sve se sklopilo u jednu celinu – kaže Vuk Vidor i otkriva tajnu onog što će kasnije postati vizuelni identitet kultnog benda.

– Koristio sam estetiku koja je tada bila jako popularna u Engleskoj: postojala je izdavačka kuća (mislim da postoji i dalje) „4 AD“, koja je izdavala, na primer, „Cocteau Twins“ dakle bendove koji su post-pank, dark i gotik i ta estetika je bila vrlo bliska meni. Smatrao sam da je dobra i za EKV, tako da sam to isfiltrirao i primenio na njih. Oni su bili ozbiljna rok grupa, pravili su ozbiljne pesme koje nisu bile vesele niti komercijalne; tekstovi su bili duboki i oni sami su istraživali tu tamnu stranu. Bilo je očigledno da njihov vizuelni identitet treba da bude ogledalo svega toga.

Od fotografija koje su nastale prilikom snimanja za omote, ali i tokom njihovog spontanog druženja nastale su i grafike, iz kojih se vidi da su duboko intimne.

EKV

-Sve je uglavnom snimano u nekim studijima ili kod kuće, ja bih se pojavio sa nekim rekvizitima poput ptica ili pištolja i onda bih ja slikao i slikao… To je bilo vreme filmova, tako da je ceo proces izgledao tako što ja fotografišem, pa razvijem filmove, čekam tri dana, pravim kontakt-kopije pa gledam. Ja sam koristio fotokopir mašine da bih pravio sve te kolaže – kaže Vidor.

Već pri prvom pogledu na grafike i fotografije, čini se da su najveća inspiracija bili upravo Milan i Magi.

– Oni su jasno bili lideri grupe do kraja i, za mene, su nosili imidž te grupe. S druge strane, Margita je bila jedina devojka, bez obzira na ono što je jedan od prvih beogradskih grafita „Margita je dečak“ tvrdio, u krajnjoj liniji i grupa se zvala ’Ekatarina Velika’ i meni je cela ta ženska strana bila privlačnija nego muška tako da sam više kroz Margitu pričao tu priču. Ona je bila i otvorenija, Milan je manje učestvovao u kreativnom procesu, ali je voleo da bude deo te priče – sjeća se Vuk Vidor.

Znamo ko je zaista bila Margita Stefanović?

Margita Stefanović rođena je 1. aprila 1959. godine. Bila je velika umjetnica, divna ličnost, izuzetno talentovana, harizmatična, inteligentna, prelijepa…

Priča o “prokletstvu Ekatarine velike” već godinama svoju potvrdu nalazi u tužnoj sudbini Margite Stefanović Magi, klavijaturistkinje kultnog benda. Čak i oni koji nikad nisu slušali EKV, čitali su o “crnoj princezi jugoslovenskog rokenrola”, koja je mogla da dostigne zvijezde, ali je završila na dnu. Njeni prijatelji i “prijatelji” javljaju se da ispričaju kako su zaista izgledali njeni posljednji dani, pišu knjige, suprotstavljaju informacije o tome gdje je skončala, ko je bio uz nju, šta piše u ljekarskom izvještaju… A Magin lik sa starih fotografija i omota danas kultnih ploča sve više blijedi pod glasinama o njenoj strašnoj, ponižavajućoj, mučnoj smrti u paklu droge.

Možda je griješila. Nije se najbolje nosila sa stvarnošću. Poklekla je. Ali njena smrt je samo njena.

S druge strane, život je podijelila sa svima, kroz fantastičnu muziku koju je stvarala, riječi koje je ispisivala, emocije koje je otkrivala, a koje i danas, svako može da proživi kroz neke od najmoćnijih pjesama Ekatarine Velike.

Ne morate da znate njenu biografiju da biste prepoznali kako se osjećala dok je pisala tekst za pjesmu „Kad krenem ka…“. Ne morate da znate da je odustala od blistave karijere arhitekte i da je napustila svijet klasične muzike zbog rokenrola – da biste znali kako je osjećati se kao da možeš da “promeniš svet do kraja pesme”, kako je objasnila u pjesmi “Sinhro”. A sigurno znate i kako je kad “ne vidiš izlaz, ne vidiš kraj” kao u pjesmi “Nisam mislio na to”.

Margita je pisala i tekstove za „Zaboravi ovaj grad“, „Olovne godine“,„Sedam dana“… Obojila je i sve druge pjesme EKV-a i nastupe – sve do posljednjeg, zabilježenog na “izgubljenom” snimku Milana i Magi (“Krug”, Mascom). Bez njene muzike, energije, njenog senzibiliteta, njenih prstiju… To ne bi bilo to.

I u EKV muzici krije se najveća istina o Margiti.

– Ova muzika je svesno napravljena da ne pripada ničemu. Ona ide od početka uz vetar. Svako od nas je pod uticajem svega što se dešava i onoga do čega lično dođe. Svako je to sve uneo i doneo i sve je to uzrokovalo neku univerzalnu muziku koja ne pripada ničemu, koja je samo naša muzika. Bilo šta da sviramo to će zvučati kao naše. Verujem da je masovnost koju naša muzika poprima bazirana na našoj snazi. Na onoj svesti o tome koliko si jak. Toliko će ti se vratiti od te publike. Ljudi se u trenutku zalepe za jedan deo neke emocije koju svi apsolutno podjednako prepoznaju. Žao mi je što ne živimo u nekoj drugačijoj, zdravijoj zemlji, što svi zajedno nismo malo zdraviji, realniji, prezimeniji pa da neke stvari drugačije funkcionišu, da se drugačije definišu. Onda bismo drugačije razmišljali zašto je odnos prema “Ekatarini” bio kakav je bio ili zašto se mediji prema nama tako odnose, je li sve to pravo i pošteno – rekla je Magi za NIN 1989. godine.

Nažalost, i dalje živimo u zemlji u kojoj vladaju neka pogrešna pravila, neke pogrešne vrijednosti. Ali, kad sljedeći put neko pokuša da vam objasni ko je zapravo bila Magi – samo klimnite glavom i prekinite ga. Vi znate ko je bila Magi.

 

Izvor: Noizz.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *