Srpska prodaje RŽR „Ljubija“, „Kosmos“, „Orao“, “Krajinapetrol”

Objavljeno: 4.5.2018.

Investiciono-razvojna banka (IRB) RS ponudiće ove godine na prodaju državni kapital u 14 preduzeća, među kojima su Rudnik željezne rude „Ljubija“, „Kosmos“, „Orao“ i „Krajinapetrol“, previđeno je Planom privatizacije državnog kapitala za 2018. godinu.

Ovim dokumentom zvanično je najavljena prodaja RŽR „Ljubija“ na berzi, nakon što je propalo nekoliko pokušaja da se ovo preduzeće privatizuje uz saglasnosti Narodne skupštine RS.

Kako je predviđeno planom, IRB planira da proda akcije u RŽR „Ljubija“ organizovanjem posebne aukcije na berzi uz mogućnost postavljanja uslova i kvalifikacionih kriterijuma za učesnike.

Na berzi, ali putem redovnog trgovanja, IRB planira da proda i akcije u preduzećima „Krajinapetrol“ Banjaluka, „Mikroelektronika“ Banjaluka, „Mlinpek“ Prnjavor, „Razvitak“ Dvorovi, „Čajavec-mega“ i „Glas Srpske“ Banjaluka.

Planirana je i privatizacija i četiri firme koja je Vlada RS osnovala na imovini kupljenoj u stečaju. Radi se o preduzećima koja su već nuđena na prodaju, ali nije bilo interesa za njihovu kupovinu, a to su „Drvna industrija“ Vlasenica, „Novi mermer“ Šekovići, „Novi autodijelovi“ Rudo i „Nova tvornica prečistača“ Rogatica.

IRB u ovoj godini planira i privatizaciju strateških preduzeća među kojima su „Fabrika motora za specijalne namjene“ Istočno Sarajevo, „Kosmos“ Banjaluka i „Orao“ iz Bijeljine.

Preduzeća od strateškog značaja privatizuju se po osnovu posebnog privatizacionog programa koji donosi Vlada RS, a uz saglasnost Narodne skupštine RS. Do kraja prošle godine na listi strateških preduzeća nalazio se i rudnik „Ljubija“, a nakon što predstavnici vladajućih stranaka nisu uspjeli da postignu saglasnost u NSRS o prodaji ovog preduzeća, Vlada RS ga je skinula sa liste strateških i omogućila njegovu prodaju putem berze.

Privatizacija RŽR „Ljubija“ podigla je veliku prašinu u javnosti s obzirom na to da su vladajuće stranke u RS imale različite stavove po ovom pitanju. Dok su SNSD i SP bili za to da se rudnik proda kompaniji Israeli Investment Group koja je ponudila više novca, DNS se protivio prodaji ovom investitoru i podržao punudu „Arcelor Mittala“ iz Londona sa kojim RŽR „Ljubija“ ima zajedničko preduzeće u Prijedoru „Arcelor Mittal“.

Upravo zbog stava DNS-a Vlada je dva puta povlačila odluku o prodaji državnog kapitala sa sjednice NSRS, a treću odluku koja je bila pred poslanicima prošle godine nije povukla i ponovo je predložila da se državni kapital u RŽR „Ljubija“ proda firmi “Israeli Investment Gruop“, koja je za 65 odsto akcija „Ljubije“ ponudila 92 miliona KM, dok je „Arcelor Mittal“ ponudio 63,6 miliona KM. Međutim, ta odluka nije dobila podršku u NSRS jer su protiv glasali poslanici DNS-a.

Nakon toga, Vlada RS je krajem prošle godine izbacila Rudnik željezne rude „Ljubija“ sa liste strateških preduzeća, čime je omogućila privatizaciju državnog kapitala u ovom rudniku bez saglasnosti Narodne skupštine RS.

CAPITAL: Marina Čigoja

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *