Žestoka reakcija zbog Kolindine izjave u Argentini

Objavljeno: 14.3.2018.

Izjave hrvatske predsednice Kolinde Grabar Kitarović u Argentini o položaju Hrvata u Jugoslaviji naišle su na oštre reakcije.

Ona je prilikom preuzimanja povelje “Visoko uvažene gošće Buenos Ajresa”, rekla da su “Hrvati u Argentini delili sudbinu svoga naroda i za vreme trajanja bivšeg jugoslovenskog komunističkog režima, kojem je smetalo svako isticanje nacionalnog imena, hrvatske zastave i grba ili ispovedanje vere”.

Kitarovićeva je dodala i da su “posle Drugog svetskog rata mnogi Hrvati upravo u Argentini tražili i našli prostor slobode, u kojemu su mogli svedočiti svoje domoljublje i isticati opravdane zahteve za slobodom hrvatskog naroda i domovine”.

Ta njena izjava je izazvala oštre kritike dela domaće javnosti, a reagovao je i Centar Simon Vizental iz Jerusalima koji se bavi lovom na naciste.

Centar je, prenosi portal Indeks, istakao da je Grabar-Kitarović dala takvu izjavu “nezavisno od činjenice da su među tim imigrantima bili i brojni ustaški ratni zločinci”.

“Izjave predsednice Grabar-Kitarović pravdaju neke od najgorih zločinaca iz Drugog svetskog rata. Jedino je pitanje potiče li njena izjava iz divljenja ustašama ili iz neznanja o njihovom begu posle rata”, naveo je u pismu kabinetu hrvatske predsednice direktor Centra Efraim Zurof.

On je nabrojao ko je sve od ustaških čelnika posle Drugog svetskog rata pobegao u Argentinu, i navodi ustaškog poglavnika Antu Pavelića, šefa ustaške tajne policije Eugena Dida Kvaternika i zapovednika jasenovačkog logora Dinka Šakića.

Predsednica Hrvatske je odbacila, kako je navela, zlonamerna tumačenja njene izjave iz govora Hrvatima u Argentini.

“Ta izjava ni na koji način nije u suprotnosti s vrlo jasno, više puta izrečenim stavovima o NDH, kao i o doprinosu antifašizma u stvaranju moderne hrvatske države. Samo zlonamerni mogu iz izjave predsednice iščitavati veličanje jednog totalitarnog režima i njegovih predvodnika”, navodi se u saopšenju iz njenog kabineta.

Dodaje se, međutim, da je tužno “što se ni dan danas ne priznaje žrtva mnogim iseljenicima koji nisu smeli da izražavaju domoljublje u svojoj zemlji, težnju za slobodnom i nezavisnom Hrvatskom, a koji su za vreme bivše Jugoslavije bili zatvarani, proganjani, pa čak i ubijani”.

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *