NATO sprema “vojni Šengen” zbog Rusije?

Objavljeno: 15.2.2018.

Niko ne želi rat – ali s obzirom na sve agresivniju politiku Rusije, NATO pod hitno mora nešto da uradi da bi obezbedio brzo premeštanje jedinica.

Nemačka ima iskustva u logistici i nudi se da formira komandni štab, prenosi Dojče vele.

Nemačka je ponudila NATO da formira novi komandni štab koji bi trebalo da za brzo premeštanje jedinica i materijala unutar Evrope. Tu ideju iznela je nemačka ministarka odbrane Ursula fon der Lajen na sastanku NATO u Briselu.

“Nemačka je ponudila da bude zemlja koja će unutar saveza da organizuje izgradnju takvog centra“, rekla je Fon der Lajenova.

Ministarka je naglasila da NATO mora, u “slučaju krize ili napetosti“, da bude u stanju da brzo premešta jedinice.

U prilog Nemačke, kao zemlje koja bi na sebe preuzela odgovornost da pokrene i organizuje te nove zadatke, kako je rekla Fon der Lajenova, ide “položaj u srcu Evrope“ i “iskustvo kada su u pitanju logistika i podrška“.

Nije precizirano gde bi tačno trebalo da se nalazi novi logistički štab NATO, ali sve govori u prilog tome da bi to mogao da bude region oko Kelna i Bona u nemačkoj, gde se već nalaze mnoge ustanove Bundesvera.

Jačanjem komandnih struktura i jedinica NATO pre svega reaguje na politiku Rusije koja se percipira kao agresivna. Od ukrajinske krize i ruske aneksije Krima, NATO je osetno pojačao vojno prisustvo na istoku Evrope.

Sada se tome prilagođava i komandna struktura, tj. postoji potreba za brzim premeštanjima jedinica iz SAD u Evropu, kao i unutar same Evrope. U jeku politike popuštanja napetosti tokom proteklih decenija, vojne strukture znatno su redukovane. Od nekoliko desetina glavnih vojnih štabova, ostalo je još samo sedam, a ljudstvo je smanjeno sa 20.000 na 6.800.

U jednom tajnom NATO izveštaju izražava se sumnja u to da Savez u ovom trenutku može na odgovarajući način i dovoljno brzo da reaguje na eventualni iznenadni napad Rusije. Pored stanja puteva i železničkih pruga koje vode ka istoku, a koje bi mogle da dođu u obzir za vojno korišćenje, problematične su i birokratske prepreke prilikom transporta jedinica i materijala.

Zato nemačka ministarka Ursula fon der Lajen predlaže uvođenje neke vrste “vojnog Šengena“. “Ako u slučaju krize ili napetosti želimo da jednice brzo prebacujemo unutar Evrope, onda bi to moralo da bude precizno isplanirano i mora se odvijati u velikoj brzini i s visokom stepenom efikasnosti“, rekla je nemačka ministarka odbrane.

Osim Nemačke, verovatno će i SAD da uspostave novi komandni sistem kako bi se obezbedio brz transport preko Atlantika između Severne Amerike i Evrope. Pored pomorskog puta, tu je reč i o zaštiti osetljivih infrastrukturnih objekata – na primer, preko dna Atlantika protežu se informatički kablovi preko kojih teče sva komunikacija i internet.

Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg odbacuje optužbe da Alijansa, formiranjem dva nova komandna štaba, provocira novu trku u naoružanju s Rusijom.

“Ono što mi radimo relativno je primereno“, izjavio je generalni sekretar na savetovanju u Briselu. Već duži niz godina članice NATO su smanjivale svoje izdatke za odbranu, kao i opseg svojih oružanih snaga, i pokušavale da stvore partnerstvo sa Rusijom. Ali onda je Rusija počela s destabilizacijom Ukrajine i 2014. okupirala poluostrvo Krim. “Mi ne želimo novi hladni rat, niti novu trku u naoružavanju“, izjavio je Stoltenberg. “Ali NATO mora da bude spreman ne samo na dijalog, već i da bude sposoban za vojnu obranu“.

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *