Uloga mesije u međunarodnom pravu

Objavljeno: 11.2.2018.

Piše: Vladimir Dimitrijević

Potpredsednik SAD Majk Pens Jerusalimu priželjkuje mir kakav bi mogao da izazove novi rat na Bliskom istoku

Krajem januara ove, 2018. godine, američki potpredsednik Majk Pens održao je veoma važan govor u izraelskom parlamentu – Knesetu – uoči proslave sedamdesetogodišnjice formiranja jevrejske države. Najavio je, još jednom, preseljenje američke ambasade iz Tel Aviva u Jerusalim, i besedio sasvim u tradiciji američkih dispenzacionalista, protestanata koji smatraju da je Izrael ključna zemlja poslednjih dana čovečanstva, pa je svim silama treba podržati u skladu sa fundamentalizmom Bible believing mesijanista. Pensova beseda zaslužuje da se opširno citira, jer javno iskazuje stavove koji su do sada uglavnom pripadali kriptopolitičkom diskursu.

IDILA KOJA TRAJE Između ostalog, Trampova desna ruka je istakao: „Prenosim vam pozdrav od političkog lidera koji je učinio više na zbližavanju naše dve velike zemlje, nego bilo koji drugi predsednik za poslednjih 70 godina – od 45. predsednika SAD Donalda Trampa. Moja misija sastoji se u tome da vam prenesem jednostavnu poruku koja dolazi iz srca američkog naroda: Amerika podržava Izrael. Mi podržavamo Izrael, zato što je vaša stvar i naša stvar, zato što su vaše vrednosti i naše vrednosti, a vaša borba je i naša borba. Mi podržavamo Izrael, zato što podržavamo dobro protiv zla, pravdu protiv nepravde, slobodu protiv tiranije. Jerusalim je glavni grad Izraela. Zbog toga je predsednik Tramp naložio da državni sekretarijat bez odlaganja otpočne pripreme za preseljenje ambasade SAD iz Tel Aviva u Jerusalim.“

Pens je govorio o idiličnom životu hrišćana, Jevreja i muslimana u Jerusalimu: „U Hramu Groba Gospodnjeg hrišćansko dete prolazi tajnu krštenja. Kod Zapadnog zida – jevrejski dečak prolazi bar micvu. A u Haram el Šarifu, mole se, priklanjajući glavu, mladi muslimani.“ Zatim je dodao: „U Jerusalimu vidimo sve to i mnogo više. I danas, nalazeći se u zemlji koja je zavetovana, obećana Avramu, verujem da svi koji cene slobodu i traže bolju budućnost, moraju da svoj pogled upru na ovo mesto i da se zadive onime što vide. Kako se malo verovatnim činilo samo rođenje Izraela! Još manje verovatnim se činio njegov opstanak! I potpuno nepojmljivo, nasuprot svim predviđanjima, došlo je do njegovog procvata. Pretvorili ste pustinju u vrt, oskudnost u izobilje, bolest u zdravlje, a nadu ste pretvorili u budućnost. Izrael nalikuje drvetu koje je pustilo duboke korene u zemlji vaših otaca i u isto vreme se vrhovima svojih grana približava nebesima. Danas, kao i svakog dana, jevrejska Država Izrael i sav jevrejski narod svojim postojanjem i svojim procvatom svedoče o verodostojnosti zaveta Gospodnjih i o svojoj vernosti njemu. Upravo je jevrejska vera sabrala različite grupe Jevreja i ponovo ujedinila narod, preuzela je jezik i pejzaž Biblije i Psalma i ponovo ih oživela. Vera je pomogla da se iz ruševina obnovi Jerusalim i da on ponovo ojača. Čudo koje je stvorio Izrael služi kao nadahnuće celokupnom svetu. SAD se ponose time što podržavaju Izrael i što se solidarišu sa njim i njegovim narodom i srećni su što mogu nazvati Izraelce svojim saveznicima i dragim prijateljima. Zato se pomolimo, za ’mir u Jerusalimu’, za to da bi ’bezbrižni bili oni koji tebe vole’, za to da bi se uspostavio ’mir među zidovima tvojim i blagostanje u palatama tvojim’. A mi ćemo nastaviti da radimo i da težimo ka boljoj budućnosti, u kojoj bi svaki onaj koji zove ovu drevnu zemlju svojim domom mogao da ’sedi pod svojom lozom i pod svojom smokvom i da ih niko ne zaplaši’. Oseća se nerazrušiva veza između naših naroda i naše zajedničko stremljenje ka slobodi, govorim od sveg srca: neka blagoslovi Gospod jevrejski narod, neka blagoslovi Gospod Državu Izrael i sve koji ovu zemlju zovu svojim domom i neka On čuva Sjedinjene Američke Države.“

Bila je to prava propoved dispenzacionalističkog pastora.

PRETNjA IRANU Sve ovo bi bilo bajkovito i sjajno da nema onih koji ometaju američko-izraelsku idilu. Njima je Pens jasno zapretio: „SAD nastavljaju da sarađuju sa Izraelom i drugim zemljama sa ciljem suprotstavljanja vodećem inicijatoru terorizma – Islamskoj Republici Iran. Ponovo je ceo svet imao mogućnost da se uveri da je surovi režim u Iranu jednostavno… diktatura, koja želi da porobi svoje građane i liši ih osnovnih ljudskih prava. Istorija pokazuje da oni koji tlače sopstveni narod retko na tome ostaju. I zaista, mi vidimo da Iran teži da uspostavi svoju vlast nad arapskim svetom. Ovaj opasni režim seje haos po celom regionu. Ne osvrćući se na to što je i građanima samog Irana bila potrebna pomoć, pošto su lišeni najelementarnijih životnih sredstava, samo u prošloj godini država Iran je potrošila više od 4 milijarde dolara na podršku terorističkim grupama u Siriji, Libanu i u drugim zemljama regiona. Iran je podržavao teroriste koji sada vrebaju na granicama Izraela. I što je najgore, iranski režim tajno razvija nuklearni program i upravo sada stvara naprednu verziju balističkih raketa. Imam još jednu, radosniju poruku, od naroda Amerike ponosnom i velikom narodu Irana – mi smo vaši prijatelji i približava se dan vašeg oslobođenja od beskrupulozne vlasti, koja guši vašu maštu i zakopava vaše nade. I kada najzad dođe taj dan slobode, među našim narodima ponovo će procvetati prijateljstvo.“

To jest čim se Iran odrekne svoje nezavisnosti, opet će biti prijatelj Amerike i njenog ključnog saveznika na Bliskom istoku. Sheer poetry, reklo bi se.

MESIJANSKI DISKURS PENSOVE BESEDE Jevrejski analitičar iz Rusije Avigdor Eskin istakao je da je ovo prvi put u novoj istoriji da je tako visoki američki zvaničnik u svom zasnivanju američko-izraelskog savezništva koristio tzv. „mesijanski diskurs“. On kaže: „Govor potpredsednika Majkla Pensa – to je manifestacija do sada nepoznatog pristupa izraelsko-arapskoj konfrontaciji. Izrael je za svoje saveznike bio ’strategijsko blago’, ’pouzdani partner’, ’jedina demokratija na Bliskom istoku’. Međutim, niko od vodećih američkih političara nije govorio o Izraelu kao o zemlji koja inkarnira biblijske ideje. To je ne samo priznanje istorijskog prava Izraela na postojanje već i pridavanje univerzalnog eshatološkog značenja njegovom postojanju. Majk Pens je rekao i Izraelcima i njihovim susedima da mesijansko stanovište nije ništa manje ozbiljna osnova za međudržavni dijalog od ’međunarodnog prava’ ili ’prava čoveka’. Pens je rekao da će sudbina biblijske zemlje biti određena idejama Knjige nad knjigama i nosiocima tih ideja.“

Poznati pravoslavni sveštenik i publicista Sergej Karamišev, na „Ruskoj narodnoj liniji“ je, komentarišući Eskinov entuzijazam, zapazio: „Podrazumeva se, Pens je imao dobre namere kada je klicao i molio za spasenje savremenog Izraela, kada je pretio Iranu, kada je proglasio SAD zajedno sa Izraelom za glavne mirotvorce na Bliskom istoku. Međutim, viševekovno istorijsko iskustvo nam pokazuje da su dobre namere često praćene lošim i čak najgorim postupcima. A kada je čovek obuzet i nadahnut religioznim entuzijazmom određenog pravca, kada entuzijazam prelazi u fanatizam, tada on postaje nepredvidiv. I što više ima mogućnosti, to veće jade može da napravi. Ako frazu ’mesijanski diskurs’ predstavimo jednostavnije, onda treba reći da se radi o očekivanju mesije u Jerusalimu. U meri u kojoj ovo očekivanje bude intenzivnije, povećavaće se netrpeljivost prema onima koji, osim Isusa Hrista, Sina Božjeg, nikakvog drugog mesiju ne čekaju. To je tema za ozbiljna razmišljanja.“

Zaista, da li je Pensova idila baš tako idilična?

SREDIŠTE SPORA Naravno, odluka američkog predsednika Donalda Trampa da u Jerusalim preseli američku ambasadu izazvala je žestoke reakcije u svetu. Jedni su istakli da je ovo samo konstatacija činjenica. Jer rezidencija premijera i parlament zemlje – Kneset – već se odavno nalaze upravo u Jerusalimu. Takođe, svaka država ima pravo da smatra prestonicom bilo koji grad na svojoj teritoriji. Drugi tvrde da će ovaj potez Donalda Trampa narušiti krhku ravnotežu između verskih i nacionalnih grupa u Izraelu, ali i na Bliskom istoku, pa i u čitavom svetu.

Jerusalim je sveto središte za sve tri religije – judaizam, hrišćanstvo i islam. Velike svetinje su u starom delu Jerusalima. Za religiozne Jevreje, on je jedino mesto gde se može nalaziti hram u kome se prinose prave, životinjske žrtve – sinagoge su samo molitveni domovi. Taj hram su razorile rimske legije 70. godine posle Hrista, a jevrejski narod se rasejao po svetu. Ostatak sakralnog prostora i danas je poznat kao Zid plača. Hrišćanima je Jerusalim takođe rajska kapija na zemlji: tamo je hram Groba Gospodnjeg, mesto vaskrsenja Hristovog, gde na svaku Veliku subotu silazi Blagodatni oganj. Na Hramovnoj gori, gde je bila jevrejska svetinja, muslimani imaju dve velike džamije – Al Aksu i Kupolu na Steni, i smatraju Jerusalim – „Al Kuds“ – najznačajnijim gradom posle Meke i Medine.

Religiozni Jevreji veruju da je glavni cilj njihove vere mesijanska obnova jerusalimskog hrama, trećeg po redu (prvi je bio Solomonov, drugi je podignut posle Vavilonskog ropstva). U predanju hrišćanstva, ali i islama, rušenje džamije Al Aksa i obnavljanje Solomonovog hrama prethodiće zacarenju antihrista, kraju sveta i Drugom dolasku Hrista.

PATRIJARH JERUSALIMSKI TRAŽI POMOĆ Zabrinutost koju povodom jevrejskih aktivnosti u Jerusalimu izražavaju mnoge muslimanske zemlje, gde se, uprkos poziciji Uneska, nastavljaju arheološka iskopavanja na Hramovnoj gori – deli i poglavar Jerusalimske pravoslavne crkve, patrijarh Teofil Treći. Zbog pokušaja da se iz Jerusalima uklone ne samo Arapi-muslimani već i hrišćani, poglavar Jerusalimske patrijaršije bio je prinuđen da, krajem oktobra i početkom novembra 2017, krene na višednevnu turneju tokom koje je posetio Jordan, Italiju i Englesku.

Patrijarh se susreo s jordanskim kraljem Abdulahom II, papom rimskim Franciskom, a takođe i sa poglavarom anglikanaca, nadbiskupom kenterberijskim Džastinom Velbijem, i svima skrenuo pažnju da se u Izraelu priprema zakon koji će omogućiti konfiskaciju crkvenog zemljišta. Patrijarh Teofil istakao je da je u Knesetu više puta govorio o međunarodno važećem dokumentu „Odluka o uspostavljanju statusa kvo u Svetoj zemlji“, koji je skup pravila o korišćenju svetih mesta u čitavom Starom Gradu Jerusalima, i garantuje pristup svetinjama vernicima iz različitih religija. Po rečima patrijarha, „bilo koji pokušaj da se izmeni i naruši odluka o statusu kvo može dovesti do ozbiljnih i nepredvidivih posledica, koje su krajnje nepoželjne u sadašnjoj atmosferi rastućih verskih napetosti“. Uprkos tome, 40 članova izraelskog Kneseta predložilo je zakon kojim se ograničava pravo Crkve da slobodno raspolaže svojim zemljištem i preti njegovom konfiskacijom u korist Izraela. Nacrt zakona sadrži odredbu prema kojoj država može konfiskovati zemljište koje Crkva daje u zakup trećim stranama.

Patrijarh je istakao: „Odredbe statusa kvo, koje garantuju mogućnost Jevrejima, hrišćanima i muslimanima da žive mirno i zajedno, da rade i ostvaruju napredak u Jerusalimu, kao što je to bilo vekovima, danas su ugrožene. Ove odredbe, koje štite slobodu veroispovesti i slobodni pristup svim svetim mestima grada za svakoga, danas su u opasnosti. Ako sada ne reagujemo neodložnim akcijama, sutra već može biti kasno, a rezultati će biti krajnje katastrofalni. Do nedavno smo ćutali i trpeljivo podnosili zlobne napade na nas i našu Crkvu. Skoro svaki dan suočavali smo se i suočavamo se sa novim lažnim optužbama, okrivljavanjima i klevetničkim izmišljotinama. Klevetnici još odavno posežu na naše nasleđe i pokušavaju da unesu podele u naše jedinstvo. No danas, sledujući našem velikom prizvanju i služenju Gospodu našem, odlučili smo da više ne trpimo i ne ćutimo, već da podignemo svoj glas i čvrsto izjavimo: dosta je bilo, našem strpljenju je kraj.“

I papa i nadbiskup kenterberijski podržali su status kvo, tražeći da sve religije u Svetoj zemlji žive u miru.

Zaista, kako je rekao Majk Pens, Jerusalim, zenica vaseljene, zaslužuje našu molitvu za mir. Ali ne mir koji bi mogao da znači rat bilo kome i novo stradanje Bliskog istoka. A što se novih diskursa u međunarodnoj politici tiče, mi se tome ne čudimo: Kosovo je, vekovima, naš Jerusalim. I tako će ostati.

Piše: Vladimir Dimitrijević za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *