Potraga za makedonskim identitetom

Objavljeno: 13.1.2018.

Piše: Slobodan Ikonić

Rastrzana unutrašnjim političkim i etničkim sukobima, pod pritiscima i rešenjima nametnutim spolja, bivša jugoslovenska republika sve više srlja u podele i potpunu dezintegraciju

Smog koji je toliko prekrio Makedoniju da su uvedene i vanredne mere, na simboličan način odslikava političku situaciju u ovoj bivšoj jugoslovenskoj republici. S tim što se „političko zagađenje“ rešava spolja, odakle je, uglavnom, do njega i došlo. Prekriveno neprozirnom čađu Skoplje je danas mirno, mada je svima jasno da Makedonija iznutra vri, bez obzira na to što politički akteri sugerišu suprotno.

ALBANSKI POTRESI Trusna politička situacija u albanskom telu, pre svega na Kosovu i Metohiji, ali i u Makedoniji i Albaniji, predstavlja pogodno tlo koje bi moglo da zatrese čitav region. U Tirani su najavljeni masovni protesti opozicije protiv premijera Edija Rame, u Skoplju tinja tihi rat među albanskim strankama koje međusobno otimaju jedne drugima članove, dok Specijalni sud na Kosovu i Metohiji izaziva nemir među albanskim liderima i pripadnicima zločinačke OVK.

Obaveštajni podaci iz prošle godine pokazali su da postoje procene da na ovom prostoru pod oružjem ima oko 160.000 Albanca i radikalnih islamista, spremnih da reaguju u svakom momentu. Ako ovome dodamo da je u nekoliko navrata na graničnim prelazima između Kosova i Makedonije i Albanije presretnut šverc oružjem, gde je osim lakog oduzeto i ozbiljnije naoružanje, onda nije KFOR tek tako uoči Božića upozorio na moguće incidente, iako za sada situacija deluje kao da je pod kontrolom i bezbednosno relativno stabilna.

POREMEĆAJ KOD ZAEVA Makedonska situacija se dodatno iskomplikovala i na nivou vlasti. Vlada Zorana Zaeva ostala je bez podrške albanske stranke „Besa“, a napušta je, izgleda, i „Savez za Albance“ koju predvodi Zijadin Sela. U tekstu pod naslovom „Poremećaj u vladi Zaeva“, portal „Žurnal“ prenosi da poznavaoci političkih zbivanja kažu da se Makedonija suočava sa ogromnim izazovom s obzirom na to da je lider „Saveza za Albanace“ Zijadin Sela odlučan da napusti vladu pošto je, kako se navodi, premijer Zaev prekršio sporazum o formiranju reformske vlade zbog spora oko ministra zdravlja. Sela je vladu Zorana Zaeva nazvao „mašinom za veš“ za čišćenje korumpiranih poslova koalicionih partnera.

Aleksandar Daševski, univerzitetski profesor iz Skoplja, za „Sputnjik“ kaže da je problem u vladi Zaeva nastao pre svega zbog krađe poslanika najveće albanske stranke DUI od „Saveza za Albanace“, a to je posledica pokušaja da se albansko telo „ukrupni“, kako bi se lakše donosile odluke koje se tiču albanske zajednice. Zaev u potpunosti, dodaje Daševski, zavisi od toga koliko se sprovodi dogovoreno u Tiranskoj platformi, a zasad to ide prema albanskim planovima.

„Činjenica da nema većinu za ozbiljne zakone ne sprečava ga da se delovi Tiranske platforme ostvaruju, jer je za izglasavanje tih zakona u Parlamentu potrebna prosta većina. To se tiče i Zakona o dvojezičnosti koji će najverovatnije biti usvojen u januaru, što znači da tog momenta Makedonija prestaje da bude unitarna država građana Makedonije. Činjenica je i da su Albanci vladu Zorana Zaeva iskoristili, recimo, i da ostvare još jednu od tačaka proisteklih iz Tiranske platforme, a to je ukidanje granica između Albanije i Makedonije koje je Talet Džaferi, predsednik Sobranja, već ugovorio u Tirani. Nedavno je o tome razgovarano i u Prištini“, objašnjava Daševski.

Situaciju komplikuje i izlazak VMRO-DPMNE iz makedonskog parlamenta, Sobranja, zbog hapšenja njihovih članova, što znači da nema nikoga ni da na dnevni red stavi na glasanje poverenje vladi Zorana Zaeva. Daševski dalje navodi da je „Makedonija u velikom problemu i ekonomski i politički i da je na korak od stvaranja pokrajine Zapadna Makedonija – čime bi država Makedonija prestala da postoji. Albanski faktor je iskoristio Zaeva da ostvari svoje ciljeve, a kada izglasaju zakone koji su oni zacrtali, više im ova vlast neće biti potrebna“.

NATO FAKTOR S druge strane, premijer Zaev računa na strani faktor koji ga je, uostalom, i doveo na vlast. Svi se sećaju posete Skoplju (dosadašnjeg) funkcionera Stejt departmenta Brajana Hojta Jia, posle koje je otpočeo proces transfera vlasti od tada vladajuće VMRO Nikole Gruevskog ka novoj „NATO koaliciji“ Zorana Zaeva i tri albanske stranke. Ovaj zvaničnik američke administracije zadužen za jugoistočnu Evropu najavljivan je i kao novi ambasador u Skoplju, premda se u najnovijim informacijama, doduše nezvaničnim, svima znani zamenik pomoćnika usmerava na ambasadorsko mesto u Sarajevu, da bi ovog utorka stigla i vest da je Hojt Ji podneo ostavku na funkciju u Stejt departmentu, što njegovu dalju sudbinu čini neizvesnom.

Za upućene analitičare osnovni cilj SAD i Zapada je guranje ovog prostora u NATO što je pre moguće i svrstavanje u široku koaliciju koju treba usmeriti protiv Rusije i Kine. To je i bio osnovni razlog za rušenje Gruevskog, koji je odbijao da promeni ime zemlje i da na taj način odblokira proces ulaska Makedonije u NATO.

FEDERALIZACIJA IMENA Sve se kreće u pravcu pretvaranja Makedonije u federalnu državu, sa autorskim potpisom evropskih i američkih planera. Otud i verzija o federalnoj državi prema modelu Belgije.

Prema tom planu, Makedonija bi se sastojala od dve republike – na zapadu od albanske Iliride, na istoku od makedonske Republike Makedonije, dok bi prestonica Skoplje bila poseban, mešoviti distrikt. Sama država ponela bi, navodno, ime Centralnobalkanska Republika. Takvim potezom bile bi uklonjene sve prepreke da Makedonija, po ubrzanom postupku, bude primljena u NATO i kasnije u EU jer bi Grčka povukla svoj veto.

Makedonija je još 2009. godine trebalo da postane članica NATO-a, ali je blokadu nametnula Grčka zbog imena države. UN su Makedoniji dale naziv „Bivša Jugoslovenska Republika Makedonija“ (BJRM) dok se spor ne reši. Beskrajan niz bilateralnih sastanaka bez ikakvog rezultata održan je u proteklih skoro 30 godina, većinom uz angažovanje veterana američke diplomatije Metjua Nimica, posrednika Ujedinjenih nacija za taj spor.

Sudeći po izjavama Zorana Zaeva, rešenje je ipak na pomolu. Skoplje i Atina imaju dobre šanse da reše spor oko naziva Makedonije do jula, izjavio je ovih dana makedonski premijer. Nedavno je i šef grčke diplomatije Nikos Kocias rekao da je optimista u nalaženju rešenja spora tokom ove godine. Nova runda pregovora – kojima će i dalje dirigovati Amerikanac Metju Nimic – zakazana je za 18. i 19. januar u Njujorku.

Grčki premijer Aleksis Cipras očekuje od Skoplja preduzimanje sasvim konkretnih koraka koji bi doveli do obostrano prihvatljivog rešenja o imenu Makedonije. Ti koraci su odricanje od Aleksandra Velikog i u tom smislu preimenovanje skopskog aerodroma, ulica i trgova, kao i uklanjanje svih spomenika koji se odnose na iredentizam, ali i javna izjava o prihvatanju imena te države za sveukupnu potrebu. Za Atinu je neprihvatljivo da se u sastavu imena Makedonije nađe „Sever“, „Gornja“ ili „Nova“…, jer sugeriše postojanje dve ili više Makedonija. Vlada u Atini jedino pozitivno gleda na predlog kao što je, na primer, „Makedonska Republika Skoplje“, koji je već ranije spominjan.

BUGARSKA CRKVA Problem identitetske krize nije vezan samo za Grčku. Nižu se i novi problemi ili nakaradna rešenja. Samo što je u presudi Evropskog suda za ljudska prava u Strazburu, u slučaju protiv države Makedonije, zvanično konstatovana povreda verskih sloboda u slučaju Pravoslavne Ohridske Arhiepioskopije (POA) koja je u kanonskom i liturgijskom jedinstvu sa Srpskom pravoslavnom crkvom (SPC), čime je dezavuisano i odbijanje nadležnih u Skoplju da registruju POA kao posebnu versku zajednicu, oglasila se Bugarska pravoslavna crkva (BPC) i zvanično saopštila da prihvata da zastupa Makedonsku pravoslavnu crkvu (MPC) pred ostalim crkvama, preduzimajući sve što je neophodno za utvrđivanje njenog kanonskog statusa.

Mnogi u ovom potezu vide korak ka bugarizaciji Makedonije, koji u mnogo čemu svojom državnom politikom sprovodi premijer Zoran Zaev. Skopski mediji otuda ne kriju da je ovaj crkveni potez nastavak lošeg dogovora o dobrosusedskim odnosima sa Bugarskom, koji od Makedonaca pravi Bugare, a sada i od makedonske crkve – bugarsku crkvu.

Dogovor sadrži odredbe da se priznaje zajednička istorija Bugarske i BJR Makedonije i da će se, u duhu te činjenice, slaviti pomeni ličnosti i događaja od srednjovekovlja do 20. veka kao „opšte nasleđe obe države“. Još bitnije je da će zajednički panel istoričara i delatnika iz srodnih nauka usaglašavati sadržinu školskih udžbenika. Mnogi će reći da ovim činom BJRM faktički postaje provincija Bugarske.

Za Srpsku pravoslavnu crkvu, i mnoge upućene u ovaj slučaj, potpuno je nelogično i neprirodno što je makedonska crkva baš od BPC tražila autokefalnost. Tim pre, što je srpska patrijaršija Makedoncima 2002. godine nudila da se vrate. Dobijali su od srpske crkve potpunu samostalnost, iako bi bili pod njenim okriljem. Zato je uspostavljena Ohridska arhiepiskopija na čelu s vladikom Jovanom, koji je kasnije bio i na robiji kao jedini episkop pravoslavnih crkava na svetu što je poslat u zatvor. Makedonska crkva već 50 godina nije autokefalna, ona je izvan kanona i kanonskog ustrojstva i pokušava da reši svoj status.

Biće da ipak iza svega stoji politika Zapada, ili kako kaže politički analitičar Dragomir Anđelković, utapanjem u Bugarsku pravoslavnu crkvu Makedonija sigurno gazi prema NATO-u. „Evroatlantski centri moći očigledno su izvršili veliki pritisak na bugarsku vlast da utiče na svoju crkvu kako bi se Makedonija što više povezala sa Zapadom. Stvar je prosta – ni Carigradska ni Ruska patrijaršija njih ne bi uzela pod svoje. Nekanonski je njihov zahtev da takva raskolnička crkva dođe pod okrilje kanonski priznate. Ovime je Bugarska napravila ozbiljan kanonski prekršaj i samim tim ušla u sukob i sa Vaseljenskom patrijaršijom i sa Moskovskom“, smatra Anđelković.

Reklo bi se da je Skoplje, u traganju za svojim identitetom, iz jedne krajnosti – da su današnji Makedonci i jezikom, kulturom, ličnim i geografskim imenima, istorijom, folklorom itd. direktno povezani sa antičkom Makedonijom Filipa i Aleksandra Velikog – otišli u drugu, bugarsku. A što sve to zajedno može da eksplodira u sukobe nesagledivih posledica, za evroatlanske krojače balkanskih sudbina ionako je nebitno. Cilj ne bira sredstva i cenu. Jedino su zaboravili važnu istorijsku činjenicu – Balkanom nikada nije vladala samo jedna sila…

Piše: Slobodan Ikonić za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *