Kako je Putin ocenio 2017. godinu

Objavljeno: 4.1.2018.

Piše: Bojan Bilbija

Stavljate nas u istu ravan sa Severnom Korejom i Iranom i pritom ubeđujete da zajedno rešavamo probleme Severne Koreje i Irana, da li ste vi normalni ljudi – upitao je Vladimir Putin američku novinarku

Velika godišnja, trinaesta po redu, konferencija za medije ruskog predsednika Vladimira Putina bila je prilika da se podvuče crta ispod još jedne složene godine – u kojoj se Rusija ponovo nametnula kao nezaobilazan centar svetske moći. Razgovor sa novinarima (14. decembra) imao je i posebno važnu temu: najavljenu kandidaturu Putina u izbornoj trci za još jedan predsednički mandat. To je istorijski trenutak i najava nove epohe. Ako pobedi na glasanju, a prema projekcijama bi mogao da osvoji oko 70 odsto glasova u prvom izbornom krugu, započeće drugi uzastopni šestogodišnji mandat (ukupno četvrti), koji će trajati do 2024. godine. A tada bi, predviđaju analitičari, mogao da se povuče iz zvanične politike – posle četvrt veka na čelu najveće države sveta. Naravno, moguće su i brojne druge opcije, u skladu sa razvojem situacije u Rusiji i svetu, ali bi trebalo očekivati da se, ako se sve bude odvijalo planiranom dinamikom, već 2023. godine iskristališe ime budućeg Putinovog naslednika.

SAMOSTALNI KANDIDAT Putin je najavio da će na izborima nastupiti kao samostalni kandidat. Možda na prvi pogled to ne deluje preterano važno, ali javnosti je manje poznato da je Putin samo jednom na izborima nastupio kao kandidat neke partije – Jedinstvene Rusije (JR). Bilo je to na prošlim predsedničkim izborima, 2012. godine, dok je 2000. i 2004. izlazio takođe kao samostalni kandidat. Poređenja radi, dva puta je kao samostalni kandidat nastupao i Putinov prethodnik Boris Jeljcin, 1991. i 1996. godine, dok je sadašnji premijer Dmitrij Medvedev 2008. pobedio ispred JR. Zakonska pravila za samostalne kandidate su drugačija. Za razliku od kandidata parlamentarnih partija, oni moraju da prikupe 300.000 potpisa građana i to ne više od 7.500 u svakom od 85 regiona RF. Slično važi i za kandidate vanparlamentarnih partija, ali broj potpisa za njih je trostruko manji.

Za političara Putinovog kalibra prikupljanje potpisa ne predstavlja problem, ali je ruskom lideru očigledno važan proces koji će se odvijati po regionima, kako bi se njegova kandidatura približila narodnim masama i običnim ljudima, koji predstavljaju njegovu najveću izbornu snagu. Za čoveka koji je tako dugo na vlasti može se slobodno reći da se odvojio od običnog sveta, sa kojim ima veoma malo kontakta već decenijama. To je i razlog zašto se odlučio da samo prihvati podršku Jedinstvene Rusije i drugih partija, ali da ne bude zvanično njihov kandidat. I simbolična poruka da ne želi da se oslanja samo na ljude iz vlasti, već da podršku traži od radnika, seljaka, srednje klase i najširih slojeva društva. Upravo ovi ljudi, često sa najnižim primanjima i penzioneri, najviše glasaju za Putina i podržavaju njegovu politiku. Ako se zna da su penzije od 2000. u realnom iznosu uvećane oko 400 odsto, isto kao i prosečne plate, i da ovi pokazatelji iz godine u godinu rastu – onda je jasno da ljudi glasaju za stabilnost oličenu u ruskom lideru.

PREDSTOJE VELIKE PROMENE Putin nije želeo na konferenciji za novinare da govori o budućem sastavu ruske vlade, ali je naglasio da ima „preliminarne ideje“. To ne mora ništa da znači, ali moguće je da nagoveštava promene u kabinetu premijera Dmitrija Medvedeva. Istovremeno, istakao je i ogroman obim poslova koji prolazi kroz vladu, čime je dao indirektnu podršku Medvedevu. Međutim, poznavajući funkcionisanje ruskog sistema vlasti, moguće je da su pred ruskom vladom značajne promene u narednim mesecima. Na ovu pomisao navodi i njegova ocena da su „ljudi umnogome u pravu kada izražavaju nezadovoljstvo“, ali da opozicija nije u stanju da ponudi „jasan pozitivan program delovanja“. Poredeći opozicionara Alekseja Navaljnog sa bivšim predsednikom Gruzije Mihailom Sakašvilijem koji sada izaziva probleme i nestabilnost u Ukrajini, Putin je naglasio da „ruski narod ne želi radikalizam“, Sakašvilije i majdane na svojim trgovima i ulicama.

Ocenjujući da je ekonomski rast u Rusiji zasnovan na prevazilaženju dva šoka – pada cene nafte i spoljnih sankcija – predsednik je podsetio da je ukupan rast privrede u poslednjih 18 godina iznosio 75, a industrijske proizvodnje 70 procenata. U istom periodu, zlatnovalutne rezerve Rusije uvećane su za 30 puta! Kao primarni zadatak u narednom periodu označio je dalje ozdravljenje finansijsko-bankarskog sistema Rusije, koji je i najteže pogođen šokovima, imajući u vidu da je Zapad primarno ciljao ovaj deo ruske privrede – računajući da će se njegovim padom sve ostalo urušiti samo po sebi. To se ipak nije desilo, o čemu svedoči i činjenica da je Rusija izbila na prvo mesto u svetu po izvozu žitarica.

Druga važna mera je podešavanje poreskog sistema, na taj način da stimuliše razvoj prioritetnih sfera ekonomije. Kako je istakao, direktne strane investicije su udvostručene u 2017. i dostigle su 23 milijarde dolara, što je najbolji rezultat u poslednje četiri godine. Ovaj podatak postaje jasniji ako se zna da su zapadne sankcije dovele gotovo do potpunog prekida investicija iz tog dela sveta, pa se i cifra od 23 milijarde može smatrati pozitivnom. Treba znati da je interesovanje zapadnih investitora za ulaganja u Rusiju veliko, ali da veštačke barijere to ometaju. To znači da je potencijal ruske privrede sputan i ne može da bude realizovan u punoj meri dok se politički odnosi sa Evropom ne dovedu u red.

Govoreći o spoljnoj politici, ruski predsednik nije mogao da izbegne zemlje poput SAD, Ukrajine, Sirije i Severne Koreje. O američkom predsedniku Donaldu Trampu je kratko prokomentarisao da je podigao ekonomiju i tržišta SAD. Putin je istakao da je američki kolega sprečen u nameri da popravi odnose s Moskvom, ali da će se oni normalizovati, za šta su neophodni „radni kontakti“ s Trampom. Odbacujući optužbe o umešanosti u američke izbore, Putin je ocenio da su to izmišljotine Trampovih protivnika. Ruski lider je naglasio da Moskva nije napuštala bazične sporazume o međunarodnoj bezbednosti, ali da je Vašington već faktički istupio iz Sporazuma o likvidaciji raketa srednjeg i kratkog dometa i upozorio američke kolege da ne odbacuju sporazum START-3.

„ZANIMLjIVI LjUDI“ Putin je objasnio da je Vašington i sada punopravni učesnik u procesu regulisanja ukrajinske krize, nezavisno od „normandijske četvorke“, u kojoj, pored Moskve i Kijeva, učestvuju još i Pariz i Berlin. Takođe, rekao je da nije protiv toga da se cela teritorija Donbasa stavi pod međunarodnu kontrolu, ali da Kijev o tome mora da se dogovori sa Donjeckom Narodnom Republikom i Luganskom Narodnom Republikom. To je, zapravo, još jedan poziv predsedniku Petru Porošenku da DNR i LNR i njihovi predstavnici treba da budu priznati kao legitimni politički faktori unutar Ukrajine, što je Kijev do sada uz sve moguće izgovore odbijao. Na taj način, Ukrajini, njenom narodu i rukovodstvu je još jednom stavljeno do znanja da svoju sudbinu drže u svojim rukama i da, ako žele stabilizaciju prilika, moraju da uvaže volju sedam miliona svojih građana u DNR i LNR. S druge strane, podvukao je Putin, odredi milicije Donbasa spremni su i obučeni da odbiju svaku vrstu agresije na njihovu teritoriju i još jednom ponovio da su Rusi i Ukrajinci jedan narod i da je zajednička budućnost u njihovoj integraciji.

Na pitanje američke novinarke, da li će Moskva pomoći Vašingtonu u ubeđivanju Teherana i Pjongjanga, odnosno u razoružavanju Irana i Severne Koreje – Putin se najpre osmehnuo, a zatim izazvao opšti smeh u publici. „Zanimljivi ste vi ljudi!“, bio je njegov prvi komentar, nakon što je odmahnuo rukom. „Vaši kongresmeni, senatori, baš lepo izgledaju, nose lepa odela, košulje, naizgled su pametni ljudi. Oni su nas stavili u istu ravan sa Severnom Korejom i Iranom. I, pritom, istovremeno guraju predsednika SAD da nas ubeđuje da zajedno sa vama rešavamo probleme Severne Koreje i Irana. Da li ste vi uopšte normalni ljudi?“, zapitao je Putin. Američki novinari više se nisu javljali za reč.

Nedavna njegova blic-poseta Siriji planirana je odavno i samo je bilo pitanje najboljeg trenutka, objasnio je, odnosno kada će biti moguće proglasiti pobedu nad terorističkim formacijama na terenu. Putin je, međutim, upozorio Amerikance da ne koriste preživele pripadnike razbijenih terorističkih grupa za svoje ciljeve i da ne pomišljaju da ih ponovo angažuju za borbu protiv sirijskog predsednika Bašara Asada, jer to na kraju neće biti dobro ni za koga, pa ni za Ameriku. Podsetivši na put koji je prešla Al Kaida – od saveznika, do neprijatelja SAD i terorističkog akta u Njujorku 2001. godine – ruski predsednik je upozorio Amerikance da ne prave istu grešku i sa Islamskom državom. Da li će ga poslušati?

Piše: Bojan Bilbija za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *