GODINA VATRENOG PETLA

Objavljeno: 4.1.2018.

Po kineskom horoskopu, petao, znak u kojem je bila protekla 2017. godina, jeste „temperamentan i prevrtljiv“, te „po ceo dan traži nevolje, traži povod za borbu“.

Ovakav opis, reklo bi se, sjajno odgovara čoveku koji je na međunarodnu scenu zvanično stupio početkom godine, 20. januara – predsedniku SAD Donaldu Trampu – temperamentnom prevrtljivcu koji je od nuđenja pomirenja Moskvi došao dotle da šalje smrtonosno oružje u Ukrajinu, kavgadžiji koji preti uništenjem čitavom nizu zemalja. Kao i prethodnih nekoliko godina koje su obeležili brojni tektonski poremećaji na međunarodnoj sceni i „ubrzanje istorije“, i 2017. je bila dosta burna – od početka procesa za izlazak Britanije iz Evropske unije, do kulminacije separatističkog projekta u Kataloniji, od poraza Islamske države u Siriji i Iraku, do eskalacije krize oko Severne Koreje i otvaranja novih žarišta na Bliskom istoku priznavanjem Jerusalima za prestonicu Izraela i potpirivanjem kurdskog separatizma. Jedino u regionu i Srbiji, reklo bi se, sve ide po starom. Promene nije doneo ni početak unutrašnjeg dijaloga o Kosovu, Hrvati ne odustaju od spremnosti za dom, Albanci razjedaju sve države u kojima su manjina i sanjaju „Veliku Albaniju“, ruski humanitarci i dalje imaju niži status u odnosu na NATO vojnike…

JANUAR
Voz na liniji razgraničenja Voz oslikan freskama i simbolima istorijskog prisustva Srba na prostoru Kosova i parolom „Kosovo je Srbija“ na 21 svetskom jeziku, zaustavljen je 14. januara na promotivnoj vožnji u Raškoj jer su nedaleko odatle prugu preprečili naoružani pripadnici specijalnih jedinica kosovske policije ROSU. Ova putujuća poruka koja je trebalo da podseti na srpsku kulturnu baštinu na teritoriji Kosova i Metohije, a koju su sa beogradskog perona ispratili svi visoki zvaničnici, nije stigla do svog krajnjeg odredišta – Kosovske Mitrovice, ali je u strašnoj razmeni negodovanja i optužbi između Beograda i Prištine jedna druga, važnija poruka poslata vođama separatističke države Kosovo: „Moje poslednje upozorenje i molba Albancima na Kosovu i Metohiji je da ne pokušavaju da napadnu Srbe oružjem, jer Srbija to neće dozvoliti“, naglasio je tadašnji premijer Aleksandar Vučić.

Ratom stečena suverenost Jubilarna proslava – 25 godina postojanja – Dana Republike Srpske kojoj su prisustvovali lideri Republike Srpske, patrijarh srpski, predsednik Republike Srbije, ministri u Vladi Srbije, ambasador Rusije u Bosni i Hercegovini i predstavnici ambasade Kine i drugih zemalja, privukla je posebnu pažnju, zgražavanja i optužbe, kao nijedna prethodna. Nije potrebno naglašavati da se niko od predstavnika sa Zapada nije odazvao pozivu, što je, u stvari, odraz duha politike da za međunarodnu zajednicu (tj. Zapad) ovaj dan ne postoji. Proslava bi možda prošla manje primećeno da ujedno nije predstavljala i političku poruku, posebno posle pokušaja Sarajeva da Dan Republike ukine 2015. godine i odgovora Srpske u vidu raspisivanja referenduma, što je postalo politička tema ne samo u BiH već u priličnoj meri i dalje okupira briselsku i vašingtonsku birokratiju koja se bavi Balkanom. Sa ove proslave poručeno je da je srpski narod 9. janura 1992. manifestovao svoju međunarodno priznatu i ratom stečenu suverenost i da je se neće odreći ma kako veliki bili pritisci sa zapada.


Inauguracija Donalda Trampa Donald Tramp stupio je na dužnost 45. predsednika SAD 20. januara pošto je nasledio Baraka Obamu. Ceremonija inauguracije praćena je brojnim protestima i demonstracijama i to ne samo u Sjedinjenim Državama – milioni ljudi okupili su se na više od 420 marševa u 168 zemalja. Tramp je svoje predsednikovanje započeo ispunjavanjem predizbornih obećanja i već u prvih deset dana dužnosti, između ostalog, napustio Sporazum o transpacifičkom partnerstvu, započeo gradnju zida na granici s Meksikom i zabranio imigraciju iz određenih muslimanskih zemalja. Vrlo brzo, međutim, Tramp počinje da pravi zaokret u odnosu na ranije najavljivani spoljnopolitički pravac svoje administracije, pre svega odustajanje od intervencionizma i popravljanje odnosa sa Ruskom Federacijom. Tako već 6. aprila Tramp naređuje raketiranje sirijske vazduhoplovne baze Šajrat iz koje je, navodno, pokrenut napad hemijskim oružjem na grad pod kontrolom sirijskih pobunjenika. Rusija je ovu akciju opisala kao „agresiju“ koja će znatno oštetiti rusko-američke odnose. Nekoliko dana kasnije, 13. aprila, bacanjem najmoćnije konvencionalne bombe na Avganistan Tramp je pokazao da napad na Siriju nije bio incident nego jasan indikator namere da se nastavi s intervencionističkom politikom zbog koje je ranije oštro kritikovao svog prethodnika Obamu. U maju Tramp odlazi na Arapsko-američki samit u Rijadu gde postiže gargantuanski sporazum o prodaji oružja Saudijskoj Arabiji i praktično huška na rat s Iranom. U junu povlači SAD iz Pariskog sporazuma o klimatskim promenama i poništava Obaminu politiku detanta s Kubom. U septembru, u svom prvom govoru pred Ujedinjenim nacijama, Tramp je nastavio vrlo agresivan pristup međunarodnim odnosima otvoreno zapretivši Severnoj Koreji, Venecueli i Iranu. U oktobru je najavio povlačenje svoje zemlje iz Uneska. Vrhunac njegovog zaokreta u odnosu na Rusiju predstavlja odluka od 22. decembra kojom se dozvoljava isporuka američkog smrtonosnog oružja Ukrajini, pre svega protivtenkovskih raketa.

FEBRUAR


Uvek za dom spremni U karlovačkoj četvrti Rakovac osvanuo je grafit sa nedvosmislenom aluzijom na srpsku porodicu Zec, zverski ubijenu u svom stanu u Zagrebu 1991. „Srpska deca, srpska deca, došla vatat zeca, ubij decu, ubij decu, spasi život zecu“, piše na zidu. Istovremeno, polemika oko podizanja spomen-table Hrvatskim odbrambenim snagama (HOS) na kojoj je uklesan i ustaški pozdrav „Za dom spremni“ postavljena u Jasenovcu, najvećem gradu mrtvih, u kome je, uz ovaj poklič u NDH, stradalo oko 700.000 Srba, Jevreja i Roma, ne jenjava. Umesto da hrvatska vlada odmah ukloni spomenik, premijer Andrej Plenković je poručio da je to delikatno pitanje i najavio javnu raspravu o svim totalitarnim režimima. Nedugo nakon postavljanja sporne spomen-table u Jasenovcu, u Kutini je uz blagoslov biskupa sisačkog Vlade Košića podignuta identična ploča. Srpsko nacionalno veće predstavilo je u Zagrebu dokument u kome je iznet podatak da je u Hrvatskoj 2016. zabeležen 331 slučaj nasilja i drugih oblika diskriminacije prema Srbima, što je u odnosu na 2015. više za 57 odsto. „Ne radi se o izolovanim slučajevima već o fenomenu koji se širi i koji je s margina ušao u javni prostor“, rekao je predsednik SNV-a Milorad Pupovac.

Severnokorejski nuklearni i raketni program Severna Koreja je tokom 2017. u ukupno 16 navrata ispalila 23 balističke rakete i ostvarila značajan proboj u usavršavanju svog interkontinentalnog raketnog programa. Prvi test održan je 11. februara, a poslednji 29. novembra. Pjongjang tvrdi da njegova raketa „hvasong 14“, testirana u dva navrata (4. i 28. jula), može pogoditi „bilo koju tačku na svetu“. Pored raketnih testova Pjongjang je 3. septembra izvršio i svoju šestu nuklearnu probu detoniravši termonuklearnu bombu snage procenjene na oko stotinu kilotona (bomba bačena na Hirošimu imala je 15 kilotona). Severnokorejske aktivnosti izazvale su burno reagovanje međunarodne javnosti i Savet bezbednosti UN je u dva navrata, 5. avgusta i 22. decembra, jednoglasno usvojio odluke o pooštravanju sankcija ovoj zemlji. Za razliku od SAD i drugih zapadnih sila, Rusija i Kina pozivaju na pregovore i diplomatsko rešenje problema upozoravajući da Pjongjang „ne sme biti sateran uza zid“.

Preminuo Vitalij Čurkin Dugogodišnji šef misije Ruske Federacije pri UN Vitalij Čurkin (64) iznenada je 20. februara umro na svom radnom mestu na Ist Riveru. Diplomata velikog međunarodnog ugleda radio je u UN još od 2006. godine, a bio je poznat po oštrim i često veoma duhovitim replikama zapadnim diplomatama koje je na taj način umeo da „vrati na svoje mesto“. Tako je 2008. američkog kolegu Zalmaja Halizada upitao „da li je pronađeno oružje za masovno uništavanje u Iraku, ili ga još traže“. Kada je Amerikanka Samanta Pauer kritikovala Rusiju zbog situacije u sirijskom gradu Alepu, Čurkin joj je skrenuo pažnju na to iz kakve zemlje dolazi: „Govor predstavnice SAD mi je pomalo neobičan; ona je održala govor kao da je Majka Tereza. Molim vas, setite se koju zemlju predstavljate. Molim vas, setite se dosadašnjih rezultata svoje zemlje.“ Čurkin je bio posebno omiljen u Srbiji čije je interese principijelno branio u svakoj prilici, posebno kada je bila reč o Kosovu, ili o stavljanju veta na britansku rezoluciju o Srebrenici 2015. godine.

MART


Velikoalbansko rastakanje Makedonije Uprkos obezbeđenoj skupštinskoj većini, predsednik Makedonije Đorđe Ivanov odbija da mandat poveri Zoranu Zaevu: „Ni Ustav, ni savest, ne dozvoljavaju mi da dam mandat nekome ko uništava suverenitet zemlje“, rekao je on misleći na Tiransku platformu čijim prihvatanjem su makedonski Albanci uslovili podršku lideru opozicije Zaevu. Platforma je, ispostaviće se, bila osnov programa buduće vlade – od Makedonaca se zahteva saglasnost da je nad Albancima počinjen genocid. I pored stalnih protesta građana, uz pretnje i pritiske i „nesebičnu pomoć“ inostranog faktora, na vlast je doveden „Savez za promene“, a nakon posete Hojta Jia, Ivanov je iznenada prestao da se opire vladi Zorana Zaeva i Tiranskoj platformi. Vlast u Makedoniji nije osvojena, ona je kapitulirala. Velikoalbanska politika rastakanja Makedonije mogla je da počne.

Sarajevska deklaracija o jeziku Deklaracija o zajedničkom jeziku, obelodanjena 30. marta u Sarajevu, s potpisima više od 2.000 ljudi, pored lingvističkih razbuktala je i političke polemike, pa su je Hrvati ocenili kao kukavičje jaje, dok su joj srpski stručnjaci spočitali da za cilj ima brisanje srpskog imena u Bosni i Hercegovini. Razbijanje srpskog jezika i brisanje srpskog imena, kako je zamišljeno u ovom dokumentu, umnogome, zaključili su naši lingvisti, podseća na razbijanje jugoslovenske države, čiji su tvorci uglavnom bili Srbi. Jedino vezivno tkivo na bivšem jugoslovenskom prostoru, bar kada je reč o četiri novostvorene države, Bosni i Hercegovini, Crnoj Gori, Hrvatskoj i Srbiji, ostao je srpski jezik, jezik Vuka Stefanovića Karadžića, jezik čije je razbijanje i preimenovanje sada predstavljeno i osmišljeno u ovoj deklaraciji.

Bujar Nišani na jugu Srbije Dok jednodnevnu posetu predsednika Albanije Bujara Nišanija jugu Srbije 7. marta albanski politički predstavnici ocenjuju kao istorijsku, srpska javna scena bila je sklona da je okategoriše kao još jednu provokaciju, stavljajući je u kontekst aktuelnih dešavanja u Makedoniji i težnji za stvaranjem „Velike Albanije“. Nišanija su u Preševu i Bujanovcu sačekali bilbordi sa natpisom na albanskom jeziku „Dobro došao, predsedniče“, kao i albanske zastave, a izostalo je, uobičajeno za takve posete, intoniranje himne Srbije.

Opasnost od gladi Ujedinjene nacije upozorile su 10. marta da se svet suočava sa najvećom humanitarnom krizom od Drugog svetskog rata i da se 20 miliona ljudi nalazi u opasnosti od gladi, pre svega u Jemenu, Somaliji, Južnom Sudanu i Nigeriji.

Početak pregovora o bregzitu Velika Britanija aktivirala je 29. marta član 50 Lisabonskog sporazuma i započela proceduru za izlazak iz Evropske unije. Prema Lisabonskom sporazumu, pregovori mogu trajati dve godine od otvaranja procedure, osim u slučaju da se sve zainteresovane strane dogovore o produžetku. Pregovori su zvanično počeli 19. juna kada je britanski državni sekretar za izlazak iz EU Dejvid Dejvis doputovao u Brisel na sastanak sa glavnim pregovaračem EU Mišelom Barnijeom. Pregovori su nastavljeni na mesečnom nivou i prvi sastanak održan je od 17. do 20. jula, a poslednja runda u 2017. godini od 4. do 8. decembra.

APRIL


Pretnja „Velikom Albanijom“ „Velika Albanija“ nije više neodsanjani san prekinut posle završetka Drugog svetskog rata nego živa ideja na kojoj javno insistiraju secesionistički prvaci na Kosovu i zvaničnici Albanije – ne krijući ekspanzionističke ambicije, kao i činjenicu da je došao trenutak za delanje. U intervjuu za „Politiko“ Edi Rama kaže da unija s Kosovom „nije moja želja već moguća alternativa zatvorenim vratima Evropske unije“. U istom tonu i Jonuz Musliju, predsednik Skupštine opštine Bujanovac, izjavljuje da projektu „Velike Albanije“ treba da se pripoji i Preševo, ali i Niš. Sve češće pominjanje „Velike Albanije“, a u kontekstu situacije u Makedoniji – u kojoj se prihvatanjem Tiranske platforme otvaraju vrata za pretvaranje Makedonije iz unitarne u dvočlanu makedonsko-albansku federaciju – brojni istoričari i geopolitičari su ocenili kao alarmantno. U tom svetlu, upozorili su, treba posmatrati ne samo proces regionalne saradnje i integracije tzv. Zapadnog Balkana u EU već i ideju o gradnji auto-puta Drač–Tirana–Priština–Niš kao ključnog strategijskog pravca i komunikacijskog koridora pomenutog prodora, ali i integrativne „kičme“ „Velike Albanije“. Ukoliko bi se albanska pretnja ostvarila, Srbija bi izgubila oko 22 odsto teritorije, Grčka bi ostala bez nešto više od desetine teritorije na severozapadnoj periferiji (Epir), a BJR Makedonija bez više od polovine zemlje, glavnog grada i većeg dela povardarske „srži“, Crna Gora bi se teško održala, budući da bi se unutar „Velike Albanije“ našlo više od trećine njene teritorije.

Od pobede do zakletve Na izborima za predsednika Srbije, održanim 2. aprila, kandidat vlasti Aleksandar Vučić pobedio je svoje protivkandidate osvojivši oko 55 odsto glasova, pet odsto više nego što mu je bilo neophodno za pobedu u prvom izbornom krugu. Posle više nego ubedljive Vučićeve izborne pobede neki predsednički kandidati su svoje nezadovoljstvo rezultatima pokazali izlaskom na ulice. Izborima je prethodila poseta Aleksandra Vučića Rusiji, kao i dogovor postignut sa Vladimirom Putinom o isporuci migova 29 i drugog oružja. Upravo u toj činjenici mnogi su prepoznali karakter protesta, a Sergej Železnjak, zamenik generalnog sekretara Jedinstvene Rusije, partije Vladimira Putina, rekao je da „te naručene manifestacije, prema standardnom scenariju ’obojenih’ političkih projekata, imaju za cilj da oslabe autoritet legalno izabranih“. Nasuprot Železnjaku, zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara Brajan Hojt Ji, posle sastanka sa odabranim predstavnicima ovdašnje opozicije, Sašom Jankovićem, Sašom Radulovićem, Draganom Šutanovcem, Nenadom Čankom i Sandom Rašković Ivić, poručio je da opozicija može da značajno doprinese demokratizaciji Srbije, i to tako što će prevazići međusobne razlike oko najvažnijih pitanja i ići ka objedinjavanju. Koju sedmicu ranije pomenuti zamenik pomoćnika američkog državnog sekretara, na konferenciji pod nazivom „Balkan: pretnje miru i stabilnosti“, kao najvažniji faktor rizika označio je Rusiju: „Rusija sve više radi na potkopavanju progresa na Balkanu.“ Iako najavljivane kao veliki preokret, beogradske demonstracije inspirisane i podržane od strane pojedinih zapadnih centara vremenom su zamrle, a protivkandidati, koji su svi zajedno osvojili 12 odsto glasova manje od Vučića, morali su da se pomire sa činjenicom da je oko dva miliona glasača reklo svoju reč na ovim izborima. Aleksandar Vučić, novi predsednik Srbije, na Ustavu Srbije i „Miroslavljevom jevanđelju“ položio je zakletvu između ostalom rečima: „Zaklinjem se da ću sve svoje snage posvetiti očuvanju suverenosti i celine teritorije Republike Srbije, uključujući i Kosovo i Metohiju kao njen sastavni deo.“

Sloboda za Haradinaja Apelacioni sud u francuskom gradu Kolmaru odlučio je da nekadašnjeg komandanta OVK, koga srpsko tužilaštvo tereti za brojne ratne zločine na Kosovu i Metohiji krajem devedesetih godina, ne isporuči Srbiji. Za sve vreme njegovog boravka u Strazburu ređali su se dosta nejasni zahtevi suda za dopunu beogradskog zahteva za izručenje, dodatni pritisci na Srbe na KiM u vidu raspisivanja poternice za 57 Srba, protesti u Tirani i Prištini za oslobađanje Haradinaja, donošenje rezolucije Skupštine Kosova o njegovom bezuslovnom oslobađanju i zamrzavanju dijaloga između Beograda i Prištine. Vest da je zahtev Srbije za izručenje bivšeg vođe OVK i ratnog zločinca Ramuša Haradinaja odbijen, postala je tema dana u svetu. Potpredsednica Evropskog parlamenta i izvestilac za Kosovo Ulrike Lunaček pozvala je visoku predstavnicu EU Federiku Mogerini i sve članice EU, posebno one 23 države koje su priznale Kosovo, da jasno poruče Srbiji da bi zastareli nalozi za hapšenja trebalo da budu povučeni. „Ovo je važan uslov za nastavak dijaloga Beograda i Prištine“, poručila je Lunačekova, koja na nedavnim izborima u svojoj Austriji nije prešla ni cenzus i tako potvrdila svoj politički kredibilitet.

MAJ


Između Centra u Nišu i NATO-a Srpsko-ruski humanitarni centar u Nišu ni ove 2017. godine nije dobio diplomatski status. Uprkos obećanjima, ali i obavezi srpske strane definisane Zakonom o potvrđivanju Sporazuma između Vlade Republike Srbije i Vlade Ruske Federacije o osnivanju srpsko-ruskog humanitarnog centra, koji je usvojen u Skupštini Srbije još 24. decembra 2012. godine. Ipak, sačuvao je značaj manevarskog prostora na kome su i Zapad i Istok odmeravali svoj uticaj na Balkanu. Dok je ruski ambasador u Beogradu više puta insistirao na neophodnosti rešavanja ovog pitanja, američki zvaničnici su rezolutno odbijali svaku ideju realizacije sporazuma. Vlada Srbije je ostala verna kursu da se ne izjašnjava o imunitetu za Rusko-srpski humanitarni centar u Nišu, trpeći kritike javnosti koja je ukazivala da ruski humanitarci zaslužuju bar isti tretman koji u Srbiji uživaju vojnici NATO-a, koji nas je 1999. bombardovao.

Sabor SPC Gotovo da se ne pamti da je jedan Sabor SPC prošao u većoj tišini i jednomišlju oko većine inicijativa i pitanja koja je pokrenuo, od ovog majskog 2017. godine. Međusobice među vladikama, koje su obeležile nekoliko prethodnih zasedanja najvećeg crkvenog tela, izostale su, a sama crkva čini se, konačno konsolidovana, poslala je jasnu poruku da neće pristati na marginalizaciju, svesna da jedino jaka i nedeljiva može odgovoriti pritiscima i kriptounijatskim pokušajima menjanja duhovnog identiteta srpske crkve.

Srbija na putu svile Međunarodni forum „Pojas i put“ održan je u Pekingu, a među predstavnicima sto zemalja sveta našla se i srpska delegacija. Ideja je bila da se postojeći evroazijski integrativni tokovi – ruska Evroazijska ekonomska unija i kineski „Pojas i put“ koji su još pre dve godine srasli u jedinstvenu i koordiniranu akciju, uz njih i Šangajska organizacija za saradnju i ASEAN, organizacija 10 zemalja jugoistočne Azije – prošire i na evropske zemlje, uključujući i Srbiju koju je tokom boravka u Pekingu u tom kontekstu direktno spomenuo i predsednik Rusije Vladimir Putin.

Teroristički napad u Mančesteru Tokom koncerta američke pop zvezde Arijane Grande u Mančesteru 22. maja bombaš samoubica Salman Ramadan Abedi detonirao je eksplozivnu napravu i ubio 22 ljudi, a više od 500 ranio. Islamska država preuzela je dan kasnije, 23. maja, odgovornost za ovaj napad tvrdeći da ga je izvršio „vojnik kalifata“. Ovo je bio najsmrtonosniji teroristički napad u Velikoj Britaniji od incidenta u Londonu 7. jula 2005.

Umro Zbignjev Bžežinski Siva eminencija američke spoljne politike Zbignjev Bžežinski umro je 26. maja u 89. godini života. Bžežinski je važio za žestokog rusofoba i zagovornika tvrde linije prema Moskvi, a igrao je ključnu ulogu u naoružavanju avganistanskih mudžahedina tokom sovjetske invazije na ovu zemlju i praktično stvaranja talibanskog pokreta.

JUN


Brnabićeva u premijerskoj fotelji Odlukom predsednika Srbije Aleksandra Vučića njegovu premijersku fotelju nasledila je ministarka državne uprave i lokalne samouprave Ana Brnabić, što je kod velikog dela nacionalno opredeljenih birača izazvalo podozrenje i dilemu da li Srbija dobija premijera po meri Zapada koji će ispunjavati USAID-ova očekivanja ili lojalnog naslednika dotadašnjeg premijera kome će interesi zemlje biti na prvom mestu. Vidovdanski ekspoze Ane Brnabić više je bio posvećen budućnosti (i modernizaciji, i digitalizaciji) nego istoriji, a vreme koje je usledilo pokazalo je da nije bilo mesta tolikoj bojazni.

Crna Gora u NATO-u Crna Gora je i formalno postala NATO članica, nakon što je delegacija predvođena premijerom Duškom Markovićem predala instrumente ratifikacije Severnoatlantskog ugovora podsekretaru Tomasu Šenonu. Ulazeći u Alijansu kao poslednja zemlja u Severnom Mediteranu, bez sprovedenog referenduma o tom pitanju, Crna Gora je zatvorila poslednji izlaz Rusiji i Srbiji na Sredozemlje.

Napadi na Teheran Pripadnici terorističke Islamske države izvršili su 7. juna dva simultana teroristička napada u Teheranu, prvi na zgradu iranskog parlamenta, i drugi na mauzolej ajatolaha Homeinija. U prvom direktnom napadu ID na Iran ubijeno je 17 ljudi, a 43 ih je ranjeno. U znak odmazde iranska Revolucionarna garda je 18. juna ispalila šest balističkih raketa srednjeg dometa na položaje Islamske države u sirijskom regionu Deir Ezor.

JUL
Ko je bio papski „blaženik“? Zasedanje mešovite pravoslavno-katoličke komisije, povodom beatifikacije Alojzija Stepinca, komisije osnovane na molbu patrijarha srpskog Irineja, i s blagoslovom pape Franciska kako bi utvrdila stvarnu delatnost visokog sveštenoslužitelja Crkve u Hrvata tokom rata 1941–1945, zvanično je završeno u Vatikanu, na svom šestom i poslednjem sastanku. Iako je svako ostao pri svome, članovi Komisije su se saglasili oko mogućnosti buduće saradnje, u pogledu zajedničkog rada, ne bi li podelili sećanje na mučenike i ispovednike vere obe crkve. Patrijarh Irinej je očekivao da će Vatikan otvoriti svoje arhive za pregled prepiske između Stepinca i pape Pija Dvanaestog, ali to se nije desilo, premda je izvesnih obećanja bilo. Međutim, nikakva nova dokumenta nisu bila potrebna da se, po ko zna koji put, vidi ko je bio papski „blaženik“.

Unutrašnji dijalog o Kosovu Autorskim tekstom u jednom dnevnom listu predsednik Srbije najavio je otvaranje unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji sa ciljem da se reši „kosovski (Gordijev) čvor“. U skladu sa naslovom „Vreme je da Srbija radi, razmišlja i pobeđuje bez sukoba“, predsednik je poručio da je vreme da prihvatimo realnost, a odreknemo se mitova. Pokretanju unutrašnjeg dijaloga o Kosovu i Metohiji prethodio je sastanak Aleksandra Vučića, Hašima Tačija i šefice EU diplomatije Federike Mogerini posle koga je prvi put najavljeno da će njihov briselski dijalog ući u tada javno nedefinisanu, novu fazu. Kasnije će Hašim Tači pojasniti da je to, zapravo, „završna faza dijaloga“. U organizaciji novoformirane radne grupe na čelu sa Markom Đurićem, direktorom Kancelarije za Kosovo i Metohiju, održan je niz okruglih stolova na kojima su predstavnici fakulteta, instituta, privrednici, sportisti i naučnici dali svoj sud o ovoj temi.

Polemika o promeni Ustava Tema promene Ustava, u paketu ostalih obaveza usaglašavanja naših propisa sa pravnim tekovinama EU, našla se pred srpskom javnošću kao velika nepoznanica – da li je tek reč o promena vezanim za nezavisnost sudstva, ili se iza ovoga krije namera izbacivanja Kosova i Metohije kao sastavnog dela Republike Srbije, ne samo u Preambuli već i u normativnom delu što bi omogućilo prijem Kosova u UN. Ozbiljnu polemiku oko ovog pitanja vodili su vrhunski pravnici na stranicama „Pečata“, pokušavajući da svojim nesumnjivim teorijskim znanjem i ustavno-pravnim iskustvom doprinesu sveobuhvatnom i objektivnom rasvetljavanju, a ne zamagljivanju problema ustavne promene. Ustav, kako je rekao predsednik Aleksandar Vučić, menjaćemo samo uz široki konsenzus.

Oslobođenje Mosula Posle skoro deset meseci krvavih borbi irački grad Mosul je 10. jula potpuno oslobođen od boraca Islamske države. Iako ne postoje zvanični podaci o broju civila stradalih tokom operacije (irački premijer Hajdar el Abadi tvrdi da je ubijeno 1.260 civila, dok američke snage ne iznose nikakve podatke), agencija „Asošijeted pres“ je istraživanjem na licu mesta došla do 9.606 imena ubijenih civila, od čega je „najmanje 3.200 ljudi žrtva vazdušnih udara“ koalicionih snaga predvođenih Amerikom i artiljerijskih napada. Koalicija je, međutim, priznala odgovornost za 326 stradalih civila. „Jasno je da je broj civilnih žrtava rastao kako su snage koalicije i iračke vlade pojačavale tempo operacija. Broj civilnih žrtava oslobodilaca porastao je sa dvadesetak nedeljno, na početku operacije sredinom oktobra 2016, do 303 u nedelji na kraju juna 2017“, navodi AP. U borbama za grad, koji je tri godine bio pod kontrolom ID, po američkim podacima poginulo je između 1.200 i 1.400 iračkih vojnika, 30 pripadnika kurdske milicije, dva američka vojnika i trojica Iranaca, dok je, prema različitim izvorima, ubijeno između 7.757 i 16.467 islamista. Iračka vojska saopštila je 9. decembra da je cela teritorija Iraka oslobođena od Islamske države i da u potpunosti kontroliše čitavu granicu sa Sirijom.

Proterivanje američkih diplomata Predsednik Rusije Vladimir Putin je, posle višemesečnog odlaganja zarad očuvanja i poboljšanja odnosa s Vašingtonom, 30. jula odlučio da odgovori na mere Sjedinjenih Država, te brojnim američkim diplomatama dao rok od mesec dana da napuste Rusku Federaciju. Odluka da se broj američkih diplomata u Rusiji smanji za 755 usledila je nakon odluke Vašingtona, koji je ranije već proterao mnoge ruske diplomate sa svoje teritorije, da pooštri sankcije protiv Moskve. „Već dugo smo čekali da se nešto promeni nabolje, nadali smo se da će se situacija promeniti. Ali izgleda da se to neće desiti u skorijoj budućnosti. Odlučio sam da je vreme da pokažemo da ni za šta nećemo ostati dužni“, rekao je Putin objavljujući svoju odluku.

AVGUST


Hapšenja o kojima (ni)smo ništa znali Specijalne snage kosovske policije uhapsile su Bogdana Mitrovića iz Suve Reke koji je sa grupom raseljenih lica, na praznik Uspenja Presvete Bogorodice, posetio rodno Mušutište. Hapšenje je osudio ceo politički vrh Srbije, a Marko Đurić, direktor Kancelarije za Kosovo i Metohiju, rekao je da su hapšenja na osnovu nekakvih tajnih spiskova izgovor za nastavak politike etničkog čišćenja srpskog naroda. Ovo hapšenje otvorilo je pitanje da li je potpisivanjem Sporazuma o saradnji sa kosovskim Specijalnim tužilaštvom za ratne zločine Srbija priznala i tajne optužnice protiv Srba?

Deklaracija o opstanku nacije Predsednik Srbije Aleksandar Vučić i premijer Republike Srpske Željka Cvijanović oformili su tim zadužen da napiše Deklaraciju o opstanku srpske nacije. Deklaracija će, kako je rečeno, obuhvatati pravo na upotrebu srpskog jezika i ćiriličnog pisma, izučavanje i negovanje srpske kulture, srpske istorije, srpske slobodarske tradicije, očuvanje nacionalne geografije, te pravo na očuvanje i zaštitu srpskog kulturno-istorijskog nasleđa i informisanja na srpskom jeziku. Deklaraciju je jedan deo domaćih intelektualaca ocenio kao spornu, buduću da ona ne podrazumeva i teritorijalni smisao jer politički, demografski, jezički, kulturni, ekonomski i drugi aspekti srpskog opstanka i prosperiteta nisu virtuelni, već oprostoreni.

Sukobi u Mjanmaru Snage bezbednosti Mjanmara pokrenule su 25. avgusta opsežnu vojnu operaciju protiv Rohingja muslimana koju je visoki komesar UN za ljudska prava, Jordanac Zeid bin Rad opisao kao „školski primer etničkog čišćenja“. Istina o ovom sukobu, koji traje praktično još od 1948, nije, međutim, crno-bela kao što Zapad pokušava da je predstavi i može se smatrati posledicom britanske kolonijalne vladavine. Rohingje, kao i mnogi drugi narodi u postkolonijalnim zemljama, pa i u Mjanmaru, pobunili su se protiv centralnih vlasti tražeći otcepljenje i prisajedinjenje sa susednom državom sa kojom se lakše identifikuju, u ovom slučaju Bangladešom. Iako traje decenijama, sukob se povremeno rasplamsavao, kao što je to bio slučaj 2012, 2015. i u avgustu 2017. Legalne oružane snage navode da je operacija pokrenuta zbog smrtonosnih napada koje su pobunjenici iz redova Rohingja (tvrdi se da su povezani sa Al Kaidom i sličnim islamističkim organizacijama) izvršili nad lokalnim budističkim selima. Jasno je da u ovim sukobima život gube i brojni civili, ali je pitanje da li se to baš može nazvati „genocidom“, kao i ko tačno stoji iza svega toga, jer je Mjanmar upleten u kompleksnu mrežu suprotstavljenih interesa Rusije, Kine, Indije i Zapada.

SEPTEMBAR


Pobeda u Interpolu Kosovo nije 2017. uspelo da uđe u još jednu međunarodnu organizaciju – Interpol, iako to pokušava već šest godina. Generalna skupština međunarodne policije Interpol odložila je odluke o zahtevima za članstvo, među kojima i Kosova. U Beogradu smatraju da bi prijemom Kosova u Interpol došlo do inflacije poternica za Srbima koji su navodno počinili zločine na KiM.

Oslobođenje Deir Ezora Posle više od tri godine opsade i herojskog otpora, opsada Deir Ezora je probijena 10. septembra, a grad je u potpunosti oslobođen od snaga Islamske države 3. novembra. Bitka za Deir Ezor počela je aprila 2014. godine kada je Islamska država pokrenula opsežnu ofanzivu na ovaj grad pod kontrolom legalnih sirijskih snaga. Od tada mali kontingent elitnih boraca Republikanske garde predvođenih generalom Isamom Zahredinom (poginuo 18. oktobra kada je njegovo vozilo naletelo na minu) uspeo je da se odupre svakodnevnim napadima terorista Islamske države. Sirijska arapska armija uz pomoć ruskih vazdušnih snaga pokrenula je ofanzivu za oslobođenje Deir Ezora 27. avgusta. Tokom borbi od 2014. poginulo je između 460 i 484 sirijskih vojnika, od 1.430 do 1.869 boraca ID, kao i oko 500 civila, dok ih je više od četiri stotine kidnapovano.

Referendum u Kurdistanu Irački Kurdi održali su 25. septembra referendum o nezavisnosti od Iraka uprkos protivljenju zvaničnog Bagdada. Na glasanju, kojem su se oštro protivili ne samo irački susedi poput Turske i Irana nego i najveći deo međunarodne zajednice, uključujući i SAD i Veliku Britaniju, 93 odsto Kurda izjasnilo se za otcepljenje. Izrael je, među retkima, referendum podržao. Bagdad je, zbog referenduma, 15. oktobra pokrenuo vojnu operaciju na severu zemlje i bez ozbiljnijeg otpora preuzeo kontrolu nad čitavom teritorijom, uključujući i strateški važan grad Kirkuk.

OKTOBAR


Sergej Šojgu u Beogradu Povodom obeležavanja godišnjice oslobođenja prestonice u Drugom svetskom ratu 20. oktobra, u poseti Beogradu je bio ministar odbrane Rusije Sergej Šojgu. Tokom boravka u Srbiji Šojgu se sreo s predsednikom Aleksandrom Vučićem, ministrom Aleksandrom Vulinom, posetio Hram Svetog Save, gde je razgovarao s patrijarhom Irinejom, a prisustvovao je i vojnoj manifestaciji „Sloboda 2017“ na aerodromu u Batajnici.

S Erdoganom o „Turskom toku“ Turski predsednik Redžep Tajip Erdogan boravio je u dvodnevnoj poseti Srbiji tokom koje je posetio i Novi Pazar. Glavna tema razgovora bio je gasovod „Turski tok“, koji Rusija postavlja na dnu Crnog mora kako bi stabilno snabdevala Jugoistočnu Evropu gasom, zaobilazeći Ukrajinu. Jedan krak gasovoda trebalo bi da prolazi kroz Srbiju. Delegacije Srbije i Turske su tom prilikom potpisale 12 sporazuma.

Migovi na srpskom nebu Isporuka šest migova, koje je Rusija poklonila Srbiji, konačno je realizovana tako da će Ratno vazduhoplovstvo i protivvazdušna odbrana, uz četiri aviona Mig-29 koje već ima, sada posedovati eskadrilu od deset letelica ovog tipa. Isporuku šest polovnih, ali remontovanih i modernizovanih ruskih borbenih aviona Mig-29 najavio je krajem 2016. sadašnji predsednik Srbije Aleksandar Vučić, kada je u svojstvu premijera boravio u Moskvi. Migovi su na batajničkom aerodromu dočekani kao snažan dokaz da Srbija nije popustila pod pritiskom Zapada.

Napad u Las Vegasu U pucnjavi u Las Vegasu, za koju je po zvaničnom narativu odgovoran usamljeni napadač Stiven Pedok, ubijeno je 58 ljudi, a 546 ranjeno. Po zvaničnoj verziji Pedok (64) je između 22.05 i 22.15 sati iz apartmana na 32. spratu hotela „Mandalaj bej“ ispalio više od 1.100 metaka. Oko sat po ispaljivanju poslednjeg hica na masu okupljenu na koncertu kantri muzike, Pedok je pronađen mrtav. Tvrdi se da se ubio. Motiv za najsmrtonosniji napad od onog u Orlandu godinu dana ranije nije poznat. Nedostatak motiva i brojne nedoslednosti u zvaničnoj priči otvorili su prostor za razne alternativne teorije.

Oslobođenje Rake Posle više od četiri meseca intenzivnih borbi Sirijske demokratske snage uz pomoć koalicije koju predvode SAD uspele su da 20. oktobra oslobode Raku, glavni bastion Islamske države u Siriji. Direktan napad, u kojem je učestvovalo i oko pet stotina američkih specijalaca, započet je u zoru 6. juna, nakon intenzivnog bombardovanja. Prema podacima Ujedinjenih nacija, posle borbi 80 odsto ovog grada je potpuno u ruševinama, pa nema osnovnih uslova za život. Tokom borbi ubijeno je najmanje 1.800 civila, od čega je bar 1.300 život izgubilo od bombi koalicionih snaga. Smrtno je stradalo i 655 boraca Sirijskih demokratskih snaga, kao i oko 1.300 boraca Islamske države.

Nacionalni kongres Komunističke partije Kine Predsednik Kine Si Đinping ponovo je izabran za generalnog sekretara Komunističke partije na 19. Nacionalnom kongresu održanom od 19. do 24. oktobra. Na Kongresu, uz učešće 2.280 delegata koji su predstavljali oko 89 miliona članova Partije, usvojene su nove ideološke smernice nazvane „Si Đinpingove misli o socijalizmu sa kineskim obeležjima za novu eru“. Ovo je prvi put posle Mao Cedunga da su misli živog partijskog lidera ugrađene u partijski ustav i da je ideologija po njemu dobila ime. Na Kongresu je izražena i potreba da Kina zauzme značajniju ulogu u međunarodnoj areni.

Referendum u Kataloniji Dugo najavljivani i žestoko osporavani referendum za nezavisnost Katalonije održan je u dramatičnim uslovima 1. oktobra iako ga je Ustavni sud proglasio nelegalnim, a vlasti u Madridu zabranile njegovo održavanje 7. septembra. I Vrhovni sud Katalonije je početkom septembra izdao naređenje policiji da spreči održavanje glasanja na svaki način, uključujući i hapšenje lica odgovornih za organizovanje referenduma. Zbog brojnih nepravilnosti, kao što je omogućavanje biračima da glasaju više puta, i zbog prekomerne upotrebe sile od strane nacionalne policije i nacionalne garde, strani posmatrači koje je pozvala vlast u Barseloni procenili su da referendum nije ispunio ni minimalne međunarodne standarde demokratskog glasanja. Uprkos tome što je referendum 17. oktobra proglašen ništavnim i nelegalnim po katalonskom zakonu o autonomiji koji zahteva dvotrećinsku većinu u regionalnom parlamentu za bilo kakvu promenu statusa ovog regiona, i iako je 92 posto izašlih na birališta podržalo nezavisnost (izlaznost je bila svega 43 posto, što nije dovoljno), katalonska vlada predvođena Karlesom Pućdemonom je proglasila nezavisnost 27. oktobra. Španski državni tužilac najavio je 30. oktobra da će podneti optužnicu protiv Pućdemona i 13 drugih članova katalonske vlade zbog pobune, pozivanja na rušenje ustavnog poretka i finansijske pronevere. Pućdemon i pet drugih članova vlade potom je pobeglo iz Španije u Brisel. Drugih devet članova katalonske vlade uhapšeno je 2. novembra pošto su se pojavili na saslušanju pred sudom u Madridu. Na izborima za regionalni parlament održanim 21. decembra separatističke stranke ponovo su osvojile većinu poslaničkih mandata, ali je najjača partija centristička Sijudadanos (Građani) koja se protivi separatizmu.

NOVEMBAR


Zakletva pred Tačijem Četrdeset srpskih sudija i trinaest tužilaca sa Kosova i Metohije, shodno Prvom briselskom sporazumu, integrisani su 24. oktobra u kosovsko pravosuđe. Oni su položili zakletvu pred kosovskim predsednikom Hašimom Tačijem u Prištini. Polaganju zakletve prisustvovali su međunarodni predstavnici na Kosovu, uključujući ambasadore.

Svrgavanje Mugabea Višedecenijski predsednik Zimbabvea Robert Mugabe svrgnut je 15. novembra u državnom udaru. Do pobune je došlo zbog napetosti unutar vladajuće partije ZANU-PF između prvog potpredsednika Emersona Mnangagve i prve dame Grejs Mugabe oko toga ko će naslediti devedesettrogodišnjeg Mugabea. Pošto je 15. novembra stavljen u kućni pritvor, Mugabe je 19. novembra smenjen sa vodeće pozicije u svojoj partiji i zamenjen Mnangagvom, koji je ranije bio proteran iz Zimbabvea. Istovremeno, dat mu je rok od 24 časa da se povuče s mesta predsednika države. Mugabe je ostavku podneo dan kasnije, 21. novembra, a njegov najbliži saradnik još od početka rata za nezavisnost Zimbabvea šezdesetih godina prošlog veka Mnangagva je inaugurisan za predsednika 24. novembra.

Poslednje presude i zatvaranje Haškog tribunala Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju osudio je nepravosnažno 22. novembra bivšeg komandanta Vojske Republike Srpske Ratka Mladića na doživotnu kaznu zatvora. Mladić je osuđen po 10 od 11 tačaka optužnice. Oslobođen je optužbi za genocid u šest opština u BiH, ali je osuđen za genocid u Srebrenici, progon, istrebljenje, zločin protiv čovečnosti, ubistvo, nehumano delo prisilnog premeštanja, deportaciju, terorisanje i protivpravne napade na civile, uzimanje talaca. Odbrana generala Mladića je, po izricanju presude, ukazala da tokom suđenja nije iznet nijedan dokaz da je Mladić naredio bilo koji zločin, kao i da tužilaštvo nije tvrdilo da je on lično počinio bilo koji zločin. Presuda Mladiću amnestirala je, međutim, Beograd od umešanosti u zločine počinjene u BiH. Iako prikriveno u fusnoti 15.357 na dnu strane 2.090, u presudi se jasno navodi: „Dokazi koje je dobilo Sudsko veće ne ukazuju da su Slobodan Milošević, Jovica Stanišić, Franko Simatović, Željko Ražnatović ili Vojislav Šešelj učestvovali u sprovođenju udruženog zločinačkog poduhvata.“ Sasvim neočekivano, više pažnje od izricanja presude Ratku Mladiću izazvalo je izricanje pravosnažne presude „hrvatskoj šestorki“ predvođenoj bivšim premijerom Herceg-Bosne Jadrankom Prlićem, tokom koje je Slobodan Praljak ušao u istoriju jer je ispio otrov u sudnici. Praljkov gest zasenio je i činjenicu da je ovom presudom potvrđeno učešće državnog vrha Hrvatske predvođenog predsednikom Franjom Tuđmanom u zajedničkom zločinačkom poduhvatu u BiH i, samim tim, hrvatska agresija na BiH. U senci ovih dešavanja, Haški tribunal je zvanično zatvoren 21. decembra ostavivši iza sebe, reklo bi se, još dublje podele i nejasnoće u vezi sa ratom na prostorima bivše Jugoslavije, nego što ih je bilo pre njegovih umnogome kontroverznih presuda. Tako će u istoriju ući da zločine nad Srbima gotovo niko nije počinio, dok su Srbi odgovorni za skoro sve pokolje tokom sukoba. Više od činjenice da su za ratne zločine u Hagu Srbi osuđeni na ukupno 1.138 godina zatvora, dok su predstavnici svih ostalih naroda dobili tek 361 godinu zatvora, kakav je odnos Haški tribunal imao prema zločinima govori pitanje sudije Molotoa Bakonea svedoku Lazaru Macuri na suđenju Milanu Martiću. „Kada ste videli da vas u Hrvatskoj ne žele, zašto se niste pokupili i otišli u Srbiju? Umesto toga, napravili ste neprilike i sebi i Hrvatima“, upitao je južnoafrički sudija zaboravivši da su se i njegovi sunarodnici borili protiv aparthejda, umesto da su lepo otišli u Zimbabve.

Nova američka strategija za Balkan Atlantski savet objavio je 28. novembra izveštaj o novoj američkoj strategiji za Balkan pod nazivom „Balkan napred: Nova strategija SAD za region“, u kom je predloženo stalno američko vojno prisustvo u jugoistočnoj Evropi, zalaganje za „istorijsko pomirenje“ sa Srbijom i obnavljanje reputacije SAD kao istinskog posrednika.

DECEMBAR
Poglavlje 30 Pristupni pregovori sa Srbijom o Poglavlju 30 – Ekonomski odnosi sa inostranstvom – i formalno su, tri godine posle okončanja eksplanatornog i bilateralnog skrininga, otpočeli. Ukratko, Srbija će morati da prestane da brine samo o sopstvenom interesu već da „uzme u obzir stav i komercijalne interese EU“ – pristupanje Svetskoj trgovinskoj organizaciji, kao i članstvo u CEFTA sporazumu, da izmeni zakone vezane za GMO, te da raskine sporazum o bescarinskom izvozu naših proizvoda u Rusiju, Belorusiju i Kazahstan.

Zločin koji se ne vidi I pored niza dokaza o ratnim zločinima aktuelnog prištinskog premijera, o kojima je i sam pisao u svom dnevniku, Ramuš Haradinaj izbegao je sudsku kaznu, a političkim pritiskom koji je sproveo UNMIK izdejstvovano je i skidanje međunarodne poternice za njim, koja još uvek važi samo u Srbiji. Policija Kosova je 1. decembra primila pismo Interpola u kome se navodi da su svi građani Kosova koji su na poternicama Srbije, i čije je skidanje sa međunarodnih poternica zatražila policija Kosova, skinuti sa međunarodnih poternica.

Sporazum s Kosovom Predsednik Aleksandar Vučić izjavio je da Srbiji neće biti omogućeno da postane članica EU bez pravno obavezujućeg sporazuma sa tzv. Republikom Kosovo. U svetlu najavljene promene Ustava ova vest uzburkala je srpsku javnost koja je upitala da li je pravno obavezujući sporazum drugi izraz za izričito ili indirektno priznanje „Kosova“ od strane Srbije, te da li je to moguće bez donošenja kompletno novog ustava u kom više ne bi bilo Kosova i Metohije. Ukoliko bi Vlada Srbije jednim ugovorom dala saglasnost da tzv. Republika Kosovo može da postane član UN i drugih međunarodnih organizacija, time bi Srbija de jure priznala tzv. Republiku Kosovo kao nezavisnu državu sa punim međunarodnopravnim subjektivitetom.

Zabranjena olimpijada Međunarodni olimpijski komitet odlučio je 5. decembra da sportistima iz Ruske Federacije zbog nedokazanih optužbi za masovnu upotrebu nedozvoljenih sredstava zabrani učešće na predstojećim zimskim olimpijskim igrama u južnokorejskom gradu Pjongčang.

Tramp priznao Jerusalim za prestonicu Izraela Predsednik SAD Donald Tramp izazvao je globalnu buru 6. decembra odlukom da prizna Jerusalim za glavni grad Izraela. „Procenio sam da je vreme da Jerusalim zvanično priznamo kao prestonicu Izraela. Ovo nije ništa ni više, ni manje od priznavanja stvarnosti“, istakao je Tramp u Beloj kući. Ovu odluku oštro su kritikovali američki rivali, ali i njihovi saveznici. Predsednik Rusije Vladimir Putin rekao je da ovakva odluka „ne pomaže bliskoistočnom sporazumu, već, baš suprotno, destabilizuje ionako tešku situaciju u regionu“, i da bi ona mogla da „uništi izglede za palestinsko izraelski mirovni proces“. Predsednik Turske Redžep Tajip Erdogan ocenio je da će posledica ovoga biti povećanje pritiska i nasilja protiv Palestinaca. Zabrinutost zbog ovoga izrazio je i šef britanske diplomatije Boris Džonson, a papa Francisko je ocenio da bi svi trebalo da poštuju status kvo u Jerusalimu.

GODINA SPORTSKIH USPEHA


Proteklu godinu obeležio je i niz uspeha srpskih sportista kakav odavno nismo imali. Najzapaženiji bili su fudbaleri i košarkaši. Fudbalska reprezentacija izborila je direktan plasman na svetsko prvenstvo u Rusiji, što nije bio slučaj još od 2010. godine. U grupnoj fazi Mundijala igraće protiv Kostarike, Švajcarske i Brazila. Košarkaška reprezentacija je, iako je na Evropskom prvenstvu nastupila u „krnjem“ sastavu, bez mnogih zvezda, pokazala odličnu igru i timski duh, te uspela da osvoji srebrnu medalju. Prošla godina bila je rodna i na klupskom nivou. Fudbaleri „Crvene zvezde“ i „Partizana“ imali su odličnu sezonu na međunarodnoj sceni i oba kluba će igrati u drugoj fazi Lige Evropa. „Zvezda“ je „proleće“ u Evropi izborila posle 25 godina, a „Partizan“ prvi put od 2005. Nikada pre u istoriji dva najtrofejnija srpska kluba nisu zajedno igrala evropska takmičenja u drugom delu sezone. Godina na izmaku donela je Srbiji mnogobrojne medalje u pojedinačnim sportovima, a posebno u borilačkim. Najbolja srpska atletičarka Ivana Španović osvojila je zlatnu medalju u skoku udalj na Evropskom dvoranskom prvenstvu održanom u Beogradu. Marko Tomićević i Milenko Zorić postali su šampioni sveta u kajaku, Zorana Arunović je svetskim rekordom trijumfovala na Evropskom prvenstvu u streljaštvu, a borci su nizali uspehe osvajanjem prvih mesta na svetskim i evropskim prvenstvima, od Aleksandra Kukolja i Nemanje Majdova u džudou, Kristijana Frisa i Viktora Nemeša u rvanju, Milice Mandić i Vanje Stanković u tekvondou, pa do Jovane Preković u karateu.

pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *