Svaka bolest ima svoj miris?

Objavljeno: 6.12.2017.

Bolesti, uz sve svoje karakteristike i razvojne procese, imaju i svoj miris, tvrde naučnici.

Još u 17. veku postojala je prksa da lekari pomoću mirisa pokušavaju da ustanove stanje pacijenta. Oni su pokušavali da ustanove povezanost između mirisa pojedinih telesnih sekreta, urina, zadaha… i raznih bolesti, kao što je na primer dijabetes.

Neke bolesti zaista imaju svoj poseban, karakterističan miris, baš kao što i svaka osoba ima svoj vlastiti miris tela. Naučnici danas pokušavaju da dekodiraju i sortiraju hemijske sastave tih mirisa kako bi dobili kompletnu mapu tačno određenih bolesti i njihovih pripadajućih mirisa.

Današnja istraživanja mogu identifikovati samo nekoliko mirisa koji se direktno odnose na neke bolesti.

Tu spada miris pečenog hleba koji se povezuje s tifusnom groznicom, miris sirove ribe s bolestima jetre, miris mesare sa žutom groznicom, miris ustajalog piva s infekcijom limfnih čvorova.

Imunološki sastav, kada je posebno aktiviran u stanjima odbrane, takođe proizvodi određene mirise. To je vezano s povećanom ili izmenjenom sekrecijom metaboličkih proizvoda koji nastaju u stanju kada se imunitet bori s uljezom unutar tela.

I povećan nivo hormona u krvi može izazvati poseban miris tela. Ovo se posebno odnosi na stanja stresa kada dolazi po povećanja nivoa kortizola i adrenalina u krvi.  U tom slučaju se pojačava znojenje iz specifičnih apokrinih žlezda, što privlači bakterije.  Zato je miris “stresnog” znoja jači i specifičniji nego miris klasičnog znoja. Takav intenzivan miris može se lako osetiti jer izaziva telesnu reakciju kod ljudi.

Na istom principu deluju i specifični mirisi određenih bolesti.

Već neko vreme psi pomažu ljudima da identifikuju i pronađu određene bolesti u telu. Ponekad je njihov njuh odlučujući u otkrivanju i prevenciji iznenadnih napada, čak i mnog pre nego što osoba oseti nadolazeće simptome. Ovo se posebno odnosi na razne dijabetičke napadaje gde su se psi dokazali kao izvanredni dijagnostičari i čuvari svojih vlasnika.

Štaviše, određena istraživanja su pokazala kako pseći supernjuh ima veliku šansu za otkrivanjem karcinoma bešike, prostate, dojke i pluća. Neke brojke govore čak i o tome da je tačnost otkrivanja takvih stanja čak 90 odsto.

Pseći njuh, koji ima 50 puta više mirisnih receptora nego ljudski, pokazuje se odličnim medicinskim i dijagnostičkim pomagačem, čak i bez posebne obuke. Posebnost pasa ogleda se i u upozoravanju na razne bolesti kod dece ili starijih koji nisu u stanju sami da ustanove simptome i potraže pomoć. Psi tako, njušeći “miris bolesti” lajanjem skreću pažnju opasnost.

Zato se danas ulažu veliki napori u to da se psi istreniraju da lakše otkriju neke maligne bolesti.  Kancerogene ćelije u svom razvoju ispuštaju specifične hemijske spojeve (benzenske i alkanske derivate) koji kolaju telom, a nisu sastavni deo zdravog tkiva.  Ti spojevi imaju svoj određen miris i moguće ga je detektovati, a to bi dalje značilo da se pomoću tih mirisa odrediti tip i stadijum bolesti pre nego se rasplamsa u telu, piše “Alternativa za vas”.

Kako istraživanja sa psima ne daju uvek stopostotne i pouzdane rezultate, moderna medicina se okreće i tehničkim alatima koji bi, pomoću principa psećeg njuha, mogli tačno i precizno odrediti tip bolesti samo na temelju “njušenja” pacijenta.

Reč je o električnom nosu koji se već koristi u oblasti specijalne policije za otkrivanje eksplozivnih naprava, a sada bi se taj alat dodatno unapredio za otkrivanje specifičnih hemijskih procesa u ljudskom telu.

Dovoljno bi bilo samo ispitati miris iz daha, stolice ili urina da bi se dobila kompletna slika i tip bolesti.

Foto: Guliver/Getty Images/Thinkstock

Izvor: Mondo

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *