Gvozdeno oružje iz bronzanog doba potiče iz svemira

Objavljeno: 6.12.2017.

Novo istraživanje tvrdi da je najveći deo gvožđa korišćen u oružju i drugim predmetima iz bronzanog doba vanzemaljskog porekla. Dalje se objašnjava kako su naši preci mogli da koriste metal bez pristupa metalurgiji.

Francuski naučnik Albert Žambon objavio je istraživanje u časopisu Journal of Archaeological Science, tokom kojeg je koristio geohemijske analize da napravi razliku između zemaljskih i vanzemaljskih metala u brojnim predmetima iz bronzanog doba.

Ispitujući odnose gvožđa, kobalta i nikla u predmetima, istraživači su napravili sistem kako da razlikuju gvožđe dobijeno topljenjem rude od onog iz meteorita.

Uprkos tome što je već dugo poznato da su meteoriti bili značajan izvor gvožđa, naučna zajednica nije mogla da se usaglasi koliki je tačno bio udeo meteoritskog gvožđa u proizvodnji oružja i drugih predmeta iz bronzanog doba.

Početak gvozdenog doba 1.200 godine pre nove ere označio je kraj bronzanog doba, koje je trajalo oko dva milenijuma, a oni narodi koji su tokom njegovog trajanja posedovali gvozdeno oružje ili druge predmete imali su veliku vojnu i ekonomsku prednost nad protivnicima.

Žambon je sproveo hemijske analize na uzorcima muzejskih eksponata, koji uključuju ogrlicu iz Egipta (3200 p. n. e.), bodež iz Turske (2500 p. n. e.), talisman iz Sirije (2300 p. n. e.), sekira iz Sirije (1400 p. n. e.), pa čak i bodež, narukvica i naslon za glavu Tutankamona (1350 p. n. e.).

Ruda sa Zemlje mora da bude prečišćena, da se iz nje izbaci kiseonik i tek onda od nje mogu da se prave oružje i drugi predmeti. Meteoritsko gvožđe je odmah spremno za korišćenje, bez potrebe za razvojem tehnologije za njegovu obradu.

„Kada se velika nebeska tela formiraju, poput naše planete, skoro sav nikl i gvožđe se koncentrišu u jezgrima“, navodi autor studije, precizirajući da tehnologija rudarstva nije bila dovoljno razvijena u bronzanom dobu da bi značajnije količine gvožđa i nikla mogle da budu izvađene sa većih dubina.

Izvor: RTS

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *