Albanska golgota u bolji život

Objavljeno: 3.12.2017.

Piše: Dejan Lukić

 

Put od Albanije do „obećane zemlje“ na britanskoj strani kanala deo je priče o žestokom nadmetanju imigranata s Ujedinjenim Kraljevstvom i uključuje kupoprodaju lažnih dokumenata, falsifikovanih pasoša i ličnih karata, kao i tarifu čitave avanture prelaza sa evropskog kopna, preko vode, do ostrvske obale

Albanska mafija i njen pogon trgovine drogom i belim robljem i dalje se u Britaniji dobro drži u surovom obračunu s državom. Poslednjih dana Britanci su bili u prilici da gledaju „selfi“ snimke na kojima mladi Albanci, skriveni ispod robe u kamionima, proslavljaju s bocama pića u jednoj, a sa albanskim zastavama u drugoj ruci, sretan prelazak na britansku stranu Lamanša.

OBEĆANA ZEMLjA Avanturu prate poruke na društvenim mrežama tipa: „Na putu“ i „Ako Bog da, sutra u Londonu“.

Put od Albanije do „obećane zemlje“ na britanskoj strani kanala deo je priče o žestokom nadmetanju imigranata s Ujedinjenim Kraljevstvom i uključuje kupoprodaju lažnih dokumenata, falsifikovanih pasoša i ličnih karata, kao i tarifu čitave avanture prelaza sa evropskog kopna, preko vode, do ostrvske obale.

Na foto-dokumentima koje poseduju Skotland jard i granična policija vide se trgovci belim robljem kako azilantima naplaćuju „ulazne vize“, a kako ovi, srećni i zadovoljni, a opruženi i skriveni pod ciradom kamiona, proslavljaju sretan ulazak u UK.

Londonski „Dejli mejl“ objavljuje prošle sedmice preko cele strane opis ovih „svečanosti“ pod naslovom „Put u London“ za one koji još plove preko Kanala, a srećan dolazak za one koji su se već dokopali britanskog kopna.

Među pričama o albanskoj najezdi nalazi se i podatak da put u Ujedinjeno Kraljevstvo košta albanskog emigranta između tri i osam hiljada britanskih funti, u zavisnosti od toga da li se radi o „luksuznoj usluzi“, prevozu sa više prostora za disanje, ili pak manje „raskošnom“ servisu, na podu kamiona ili pod teretom robe.

ALBANSKA MAFIJA Očevici drame, britanski novinski izveštači koji prate „albansku invaziju“, javljaju iz Tirane kako roditelji tamo unapred plaćaju krijumčarima za prevoz njihove dece „u bolji život“. Po dolasku na britansko kopno njih prihvata organizovana albanska mafija. Mnogi završavaju u sirotištima, improvizovanim (tajnim) prihvatilištima, ili su prepušteni na milost organizovanim grupama albanskih gangova. Prema evidenciji Skotland jarda, brojni nesrećnici postaju, pod pretnjom surove kazne, dileri droge za mafijaške grupe.

Britanski listovi otkrivaju da ove albanske grupe slove, po analizama Skotland jarda, za „najsurovije kriminalne kartele koje je Ujedinjeno Kraljevstvo do sada sretalo u praksi“.

Statistike Jarda za prošlu godinu govore da je Britanija izbila na drugo mesto u svetu, piše „Mejl“, po broju albanske dece koja beže u UK bez pratnje roditelja i traže azil na Ostrvu. Ove dece – idu dalje podaci – više je od onih koji stižu iz ratom zahvaćenih zemalja kao što je, na primer, Sirija.

Policijske informacije u Londonu pokazuju, dalje, da ovu decu mahom podstiču i otpravljaju na ovako rizičan i neizvestan put sami roditelji. Navodi se da ih roditelji čak i prate na delu puta do određene tačke gde ih preuzimaju trgovci belim robljem.

LAŽNI AZILANTI Britanski medijski izveštači i specijalno obučeni istražitelji prenose iz Tirane da je albanska vlada u poslednja tri meseca pokrenula više od pedeset sudskih procesa protiv roditelja koji su poslali i ostavili decu u inostranstvu, a najviše takvih završava u Britaniji. Po dolasku u Britaniju albanski begunci tvrde da su ekonomski emigranti, a većina mlađih je instruisana da britanskim vlastima na granici kaže kako ih roditelji zlostavljaju ili pak da beže od tamošnje krvne osvete.

Mnogobrojni ovakvi zahtevi za azil su kasnije odbijeni, a azilanti su do ekstradicije smešteni u privremena prebivališta ili na nečiju humanu, porodičnu brigu. Odatle, gotovo po pravilu, nestaju, da bi najčešće pali u ruke albanskim trgovcima robljem i radili najslabije plaćene poslove, a sve to kako bi otplatili dug krijumčarima za putne troškove.

Ostrvski izveštači iz Tirane javljaju i da albanski roditelji šalju decu u Britaniju „kao pione“ koji, budući da su deca, lakše dobijaju azil i na taj način otvaraju mogućnost i roditeljima da pobegnu iz Albanije kako bi se, iz humanitarnih razloga, priključili deci i „otišli iz Albanije u kojoj za njih nema budućnosti“ („Dejli mejl“, 25. novembar).

Albanija nije članica Evropske unije, ali budući da je aplicirala za članstvo, Albanci mogu da putuju kroz prostor Šengena – sve do luka u Francuskoj, Belgiji ili Holandiji. Tu padaju u ruke sindikatima albanskih kriminalaca koji ih preuzimaju i drže pod surovom kontrolom, pod neljudskim uslovima. Tu, zahvaljujući relativno liberalnoj politici Britanije prema tražiocima azila iz ugroženih područja, došljaci dobijaju privremenu socijalnu pomoć, besplatno školovanje, osnovnu zdravstvenu zaštitu i, često, prihvat kod lokalnih porodica.

ZAHTEV IZ TIRANE U subotu 25. novembra Albanija je zvanično intervenisala kod britanske vlade, tražeći da po skraćenoj proceduri sledi primer Nemačke, Francuske i Holandije i isporuči nazad u Tiranu albanske emigrante mlađe od osamnaest godina.

Britanija je, za razliku od nekih drugih zemalja, na izbegličkoj ruti Albanaca u „bolji život“, atraktivna meta sa daleko manje vraćenih azilanata.

Rovena Voda, zamenica albanskog ministra unutrašnjih poslova, traži od vlade Ujedinjenog Kraljevstva da po skraćenom postupku vraća u Albaniju maloletne emigrante. Uz apel se skreće pažnja da Francuska, Holandija i Nemačka mnogo efikasnije i brže završavaju proces ekstradicije ovakvih azilanata.

„Albansko pitanje“ je postalo krupna, aktuelna tema na Ostrvu. Povodom apela iz Tirane javio se predstavnik Forin ofisa i izjavio da vlada Ujedinjenog Kraljevstva može da se, s pravom, ponosi time što je „uvek podržavala i prihvatala ugrožene… Naša je trenutna briga da nađemo bezbedan i efikasan put za decu bez (roditeljske) pratnje; da ih vratimo tamo gde im je i mesto – u roditeljsko krilo“.

AGONIJA
Nema tih milja Lamanša koje agonija azilanata iz Albanije ne može da pregazi; niti ima cene koju Albanac neće platiti kako bi se domogao obećane zemlje. Vozač kombija Harbans Dol zaradio je pet godina zatvora zato što je ilegalno prevozio u Britaniju tri iračke porodice i dve Albanke. Albanski vozač je britanskoj policiji ustvrdio da mu je dato pet stotina funti kako bi transportovao „neki teret“ sa francuske strane Lamanša. Na graničnom prelazu je otkriven, ispostavilo se da je vozilo bilo puno džakova pasulja i polovnog nameštaja, ispod čega je bilo skriveno šesnaestoro ljudi, uključujući i petoro dece.

Kraljevski sud u Kenterberiju osudio ga je nakon što je priznao krijumčarenje ljudi. Putnici su izručeni policiji, na francuskoj strani Kanala.

SLADOLED
Britanska štampa objavila je nedavno slučaj Albanca koji je u londonskom Hajd parku prodavao sladoled. Biznis mu je cvetao sve dok prerušeni agent londonske policije nije zatražio da kupi sladoled i ustanovio da je Albanac u sanduku imao, ispod posuda sa sladoledom, tešku drogu.

Piše: Dejan Lukić za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *