Narodno jedinstvo umesto revolucije

Objavljeno: 12.11.2017.

Piše: Bojan Bilbija

Poslednjih 12 godina, umesto Oktobarske revolucije, u Rusiji se proslavlja Dan narodnog jedinstva, 4. novembra, kao sećanje na narodni ustanak i oslobođenje Moskve od poljskih uzurpatora 1612. godine

Ruski predsednik Vladimir Putin pozdravljajući učesnike međunarodnih manifestacija posvećenih obeležavanju stote godišnjice Velike oktobarske socijalističke revolucije, rekao je da su to bili dramatični događaji koji su odigrali veliku ulogu u razvoju Rusije i sveta. „Burni i dramatični događaji iz 1917. godine jesu složeni, ali neodvojivi deo naše istorije. Apelujem da se polemike povodom tog vremena, pa i one najoštrije, zasnivaju na činjenicama i dokumentima“, naglasio je ruski lider i izrazio očekivanje da će rasprave o stogodišnjici Oktobarske revolucije doprineti da se podvuče crta ispod raskola u ruskom društvu. Ovaj stav ruskog predsednika je očekivan ako se zna da u današnje vreme 7. novembar više nije državni praznik, ali mnogi i dalje slave ovaj dan.

SVE RUSKE REVOLUCIJE Posle 26 godina od raspada SSSR-a mnogi u Rusiji, uključujući Putina, smatraju da je strah od komunizma naterao Zapad da uđe u konkurentsku trku sa Sovjetima, povećavajući radnička prava, zarade i socijalne prinadležnosti građana – kako bi sprečili da se „virus komunizma“ raširi po Evropi i Americi. Međutim, čim je Sovjetski Savez prestao da postoji 1991, ova prava na Zapadu naglo su počela da se smanjuju. A posebno se to odnosilo na zemlje istočne Evrope, bivše članice socijalističkog lagera, koje tako nisu stigle ni da se upoznaju sa toliko hvaljenim i željenim „kapitalizmom sa ljudskim likom“, već su odmah upale u novi turboliberalni poredak. Tako su veoma brzo, gotovo u trenu, poništene sve tekovine revolucije, uništeni mnogi životi.

Rusi su, u prvoj deceniji posle raspada SSSR-a, verovatno prošli najgore. U vihoru kontrarevolucije izgubili su vekovima građenu državu, a kolateralne žrtve ovog procesa postale su i gotovo sve bivše sovjetske republike. Čak i baltičke državice, koje su brže-bolje primljene u NATO i EU kako bi postale isturena pesnica američkog uticaja na ruskim granicama, i danas osećaju posledice tog raspada. Ne samo što su izgubile ogromno tradicionalno tržište sa svoje proizvode – a na Zapadu nikad nisu stekli tako dobre pozicije – već kod njih i dalje tinjaju ostaci socijalističke imperijalne svesti. Sve to dovodi do podela, jer će uvek postojati podozrenje da preti opasnost od nekog novog prevrata. Zato je „lov na ruske veštice“ na Baltiku već decenijama omiljeni politički sport.

U Rusiji se u poslednjih 12 godina, umesto Oktobarske revolucije, obeležava i slavi Dan narodnog jedinstva, 4. novembra, ustanovljen u znak narodnog ustanka i oslobođenja Moskve od poljskih uzurpatora 1612. godine. Istovremeno, Ruska pravoslavna crkva i vernici proslavljaju Dan ikone Bogorodice Kazanjske, čiji je lik takođe povezan sa oslobađanjem Rusije. Na taj način, ostala je prisutna višedecenijska praksa da je početak novembra rezervisan za velike nacionalne praznike. I događaji iz 17. veka takođe su povezani sa masovnim slobodarskim pokretom, kao svojevrsnom ruskom revolucijom od pre 405 godina. Uska povezanost ove dve simbolike svakako nije slučajna – baš kao što je Putin rekao, cilj je da se prevaziđu podele i pronađu tačke spajanja. Mnogi i danas žale zbog nestanka SSSR-a, a Putin je ranije ocenio da je to bila „najveća geopolitička katastrofa 20. veka“. U januaru 2016. ruski predsednik je čak ukazao da vođa revolucije Vladimir Lenjin snosi odgovornost, jer je svojim idejama „postavio atomsku bombu pod zgradu koja se zove Rusija i ona se potom urušila“.

PREĆUTANE ZASLUGE SOVJETSKE EPOHE Nema sumnje da je SSSR zaista omogućio ljudima besplatno školstvo, zdravstvo i pristojne socijalne standarde koji su garantovali da niko neće biti gladan, bez posla i stana. I dalje ima mnogo onih koji smatraju da je Rusija za to platila previsoku cenu i previše pomagala drugim narodima. Posebno im teško pada kada ih upravo oni kojima je najviše davala sada prozivaju za okupaciju, naročito kada to čine oni koji danas nastupaju u prvim redovima antiruskog fronta – baltičke republike i Ukrajina. Ove, danas od Moskve nezavisne države praktično čitav svoj industrijski razvoj duguju sovjetskoj epohi. Međutim, pokazalo se da su njihovi proizvodni kapaciteti uglavnom nepotrebni novim „partnerima“ sa Zapada.

Građani Rusije, prema oktobarskom rezultatu uglednog državnog Sveruskog centra za istraživanje javnog mnjenja (VCIOM), podeljenih su osećanja prema Oktobarskoj revoluciji. Oko 45 odsto ispitanika smatra da je revolucija odražavala volju naroda Ruske imperije, ali 43 procenta veruje da to nije bio slučaj. Generalni direktor VCIOM-a Valerij Fjodorov ističe da je na delu obrnuti proces u poređenju sa devedesetim godinama, kada su u svim gradovima rušeni spomenici Lenjinu i socijalizmu, a revolucija i SSSR predstavljani isključivo u negativnom svetlu. „Dugotrajni proces revizije revolucije nije doveo do njene totalne osude. Iza nas je ostao period kada je ne samo Oktobarska revolucija već i čitav put koji je zemlja prošla osuđivan i predstavljan isključivo u crnim bojama. Ova tačka gledišta nije mogla da se učvrsti i danas je prihvata manje od trećine ispitanika. Bez obzira na žrtve i građanski rat koji je usledio, rezultati revolucije danas se ocenjuju pozitivnije, da su naše društvo, država i ekonomija dobili snažan podsticaj unapred. Ako je 2005. samo 28 odsto smatralo tako, sada je to 38 procenata“, podvlači Fjodorov.

Posle dve i po decenije Rusija je spremna da se suoči sa prošlošću kako to više ne bi izazivalo nove potrese i podele. Već duže od deset godina strpljivo se gradi konsenzus da bolne teme koje su ranije delile građane ne smeju da budu uzrok nestabilnosti i nemira. To je osnovna ideja Vladimira Putina, koji je svestan da traume građanskog rata i revolucije, u jednoj multietničkoj državi kakva je Ruska Federacija, i u situaciji kada su spoljni pritisci jači nego ikad pre u poslednjih 30 godina – mogu da dovedu do urušavanja Rusije na isti način kako je pao SSSR. Zato Putin stalno traži zajednički imenitelj za sve ideologije, nacionalnosti i politička opredeljenja. Ekonomski razvoj, uz uvažavanje svih verskih i etničkih zajednica i objedinjujuću patriotsku svest, to je jedini način da se očuva najvažnija nacionalna vrednost – nezavisnost i suverenitet Rusije.

Putin: Zapadna dostignuća su odgovor na izazov SSSR-a

Govoreći sredinom oktobra na zasedanju Valdajskog kluba u Sočiju, ruski predsednik Vladimir Putin istakao je značaj Oktobarske revolucije za čitav svet. „Revolucija je uvek posledica deficita odgovornosti. Danas, proučavajući lekcije ruske revolucije, vidimo koliko su kontroverzni bili njeni rezultati, kako su tesno isprepletane negativne i pozitivne posledice. Postavljamo sebi pitanje: zar nije bilo moguće razvijati se ne kroz revoluciju već evolutivnim putem. I ne po cenu rušenja državnosti, nemilosrdnog lomljenja miliona ljudskih sudbina već putem postepenog, postupnog kretanja napred“, naglasio je Putin. Predsednik RF je posebno naglasio da su sovjetski društveni model i ideologija bili umnogome utopijski, ali su pružili snažan stimulans promenama u čitavom svetu.

„Izazvali su ozbiljno preispitivanje modela razvoja, stvorili takmičenje i konkurenciju, iz čega je korist, rekao bih, u većoj meri izvukao Zapad. Odgovor na izazov SSSR-a postala su mnoga zapadna dostignuća 20. veka: poboljšanje životnog standarda, razvoj snažne srednje klase, reforme tržišta rada i socijalne sfere, razvoj obrazovanja, garancije ljudskih prava, uključujući manjinska prava i prava žena, prevazilaženje rasne segregacije, koja je pre samo nekoliko decenija bila sramotna praksa u mnogim zemljama, uključujući i SAD. Posle radikalnih promena koje su se dogodile u našoj zemlji i svetu 1980-ih i 1990-ih godina, pojavila se jedinstvena prilika da otvorimo istinski novu stranicu istorije, nakon što je Sovjetski Savez prestao da postoji. Nažalost, zapadni partneri, podelivši geopolitičko nasleđe SSSR-a, poverovali su u sopstvenu nepogrešivost. Proglasivši sebe za pobednike u Hladnom ratu, počeli su otvoreno da se mešaju u poslove suverenih država, da izvoze demokratiju, isto kao što je u svoje vreme sovjetsko rukovodstvo pokušavalo da izvozi socijalističku revoluciju širom sveta“, ukazao je Vladimir Putin.

Piše: Bojan Bilbija za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *