Igra prestola u Saudijskoj Arabiji

Objavljeno: 12.11.2017.

Piše: Miloš Milojević

Šta se krije iza nezapamćenih previranja u najbogatijoj državi Persijskog zaliva?

U subotu 4. novembra Saudijska novinska agencija (SPA) objavila je kako je u okviru antikorupcione kampanje princa prestolonaslednika Mohameda bin Salmana izvršena serija hapšenja nekih najznačajnijih ličnosti saudijske kuće. Zapadni mediji prenose da je uhapšen istaknuti princ Alvaled bin Talal, još desetak prinčeva, četiri ministra i više desetina bivših ministara.

Ovaj dvorski obračun razlikuje se od ranijih sličnih dešavanja zbog činjenice da nikada pre ovakve vesti nisu lako ni brzo stizale do javnosti. „Ništa slično se nikada nije desilo u istoriji Saudijske Arabije, što odaje utisak da kraljevstvo srlja u nesigurne vode uz nepredvidljive posledice“, prokomentarisao je za „Atlantik“ Dejvid Otavej, stručnjak za Bliski istok iz Vilsonovog centra.

Brzo curenje informacija u javnost sugeriše da ni tvrdokonzervativno kraljevstvo nije imuno na medijsku kulturu Zapada – i nema sumnje da bi hipotetički rijaliti „Saudi“, zasnovan na intrigama u vladarskoj kući, bio vrlo gledana emisija.

ZATVORI S PET ZVEZDICA Svega nekoliko časova pre izvršenih hapšenja kralj Salman je objavio formiranje antikorupcijskog tela na čije čelo je postavljen njegov sin, princ prestolonaslednik Mohamed. Satelitska mreža „Al Arabija“, koja je u vlasništvu Saudijske Arabije, objavila je kako novoformirano telo ima pravo da vrši istrage, ograničava pravo putovanja i blokira sredstva svih koji su osumnjičeni za korupciju.

Pojavile su se informacije da je aerodrom namenjen privatnim avionima zatvoren, po svoj prilici kako bi se neki među osumnjičenima sprečio da napusti zemlju. Hotel „Ric Karlton“, luksuzno i de fakto odmaralište kraljevske kuće, evakuisan je ne bi li poslužio za smeštaj najistaknutijih zatočenika. Ostali će morati da se zadovolje smeštajem u drugim rijadskim hotelima sa pet zvezdica. Život je nekome maćeha.

PRINC ALVALED Neki komentatori ovih dešavanja iz poslovnog sveta odmah su sugerisali da je reč o arbitrarnim hapšenjima koja je teško protumačiti. Pored spomenutog princa Alvaleda uhapšeni su, između ostalih, i nekadašnji ministar finansija Ibrahim el Asaf, član odbora džinovske korporacije „Saudi Aramko“, kao i Abel Fakeih koji je ranije istog dana smenjen sa mesta ministra ekonomije. U Saudijskoj Arabiji je vrlo teško dokazati slučajeve korupcije s obzirom na to da je mutna granica između javnih sredstava i poslova i onih koji pripadaju pojedinim članovima vladarske kuće.

Uhapšeni princ Alvaled bio je među najpoznatijim ličnostima iz saudijske dinastije u zapadnom poslovnom svetu. Njegovo bogatstvo se meri milijardama dolara a investitorski poduhvati učinili su ga zapaženim deoničarem tehnoloških i informatičkih giganata poput „Epla“, „Tvitera“ i „Lifta“ kao i konvencionalnijih korporacija poput „Sitigrupe“ i „Njuz korporacije“ Ruperta Mardoka. Alvaled je još prošlog meseca davao izjave za zapadne medije o kriptovalutama i planovima Saudijske Arabije da ponudi na berzi deonice državne naftne korporacije „Aramko“.

U centar pažnje američke javnosti princ je nakratko dospeo i kada je razmenio nekoliko oštrih poruka na tviteru sa Donaldom Trampom. „Ti si sramota ne samo za Republikansku stranku nego za celu Ameriku. Povuci se što pre iz predsedničke trke pošto ionako nećeš pobediti“, počastio je saudijski princ Trampa koji je hitao ka republikanskoj nominaciji u decembru 2015. Njujorški biznismen i sadašnji predsednik SAD mu nije ostao dužan – napisao mu je kako „tupavi“ princ „tatinim novcem kupuje američke političare“.

TRAMPOVA PODRŠKA Međutim, kada je došao na vlast, Donald Tramp je pokazao da mu saudijski novac ne smeta ako može da se usmeri na dodatne porudžbine američkog naoružanja. Još u maju ove godine posetio je Rijad i, prema njegovim rečima, uspeo da dogovori prodaju naoružanja u vrednosti od 350 milijardi dolara u narednih deset godina, s tim da bi se odmah razgovaralo o porudžbinama vrednim 110 milijardi. Ako se ovi unosni poslovi realizuju, najveću korist imaće kompanije „Boing“, „Lokid Martin“ i „Rajteon“. Stejt department je dao ushićenu podršku ovom dogovoru pošto on doprinosi „dugoročnoj stabilnosti Saudijske Arabije i zalivskog regiona u susretu sa malignim iranskim uticajem i drugim pretnjama povezanim sa Iranom“.

U potonjem periodu američki predsednik je razvio srdačan odnos sa sadašnjim princem prestolonaslednikom koji se u međuvremenu domogao gotovo svih najvažnijih poluga dinastičke moći. Tramp je u vreme „antikorupcijske akcije“ razgovarao sa saudijskim kraljem Salmanom, ali, prema belešci o razgovoru koju je izdala Bela kuća, nije bilo reči o hapšenjima. Prema ovom izveštaju, Tramp je zahvalio saudijskom kralju na spremnosti da potroši 15 milijardi dolara na američki antiraketi THAAD sistem. Ranije je predsednik SAD objavio na tviteru kako se nada da će se akcije „Saudi Aramka“ naći na njujorškoj berzi.

POZADINA ČISTKE No ni kad se sagleda najnoviji razvoj saudijskih prilika, nije moguće do kraja razjasniti šta se nalazi u pozadini ove „antikorupcijske akcije“. Među političkim komentatorima pojavile su se dve struje mišljenja. Prema jednoj, došlo je do otkrivanja pučističke zavere ili je čak možda i otpočet dinastički udar, pa je ovom akcijom cela stvar presečena i onemogućena. Ovi tumači dovode u vezu hapšenja sa helikopterskom nesrećom koja se dogodila nedaleko od saudijsko-jemenske granice u kojoj je stradao jedan saudijski princ i više drugih značajnih funkcionera.

Prema drugoj teoriji, osamdesetjednogodišnjeg kralja zdravlje više ne služi dobro i on uskoro planira da presto prepusti princu prestolonasledniku Mohamedu, njegovom sinu miljeniku i važnom savetniku. Mohamed je, kažu zagovornici ove teorije, iskoristio priliku da oslabi potencijalnu opoziciju i kritičare.

DINASTIČKE SMICALICE Princ prestolonaslednik Mohamed u saudijskoj vladajućoj kući važi za ličnost posvećenoj reformama. Prethodnih meseci se istakao kao jedan od ključnih operativaca u vladi. Obavljao je dužnosti ministra odbrane i zamenika premijera (u saudijskom političkom sistemu kralj je istovremeno i premijer).

U vreme njegovog brzog uspona Saudijska Arabija se suočila sa nekoliko snažnih izazova. Početkom juna naglo su se pogoršali odnosi sa Katarom – tobože zbog Al Džazire, a po svoj prilici zbog žestokog rivalstva između Saudijaca i Irana i u ovoj zalivskoj državi. Ratu u Jemenu se ne nazire kraj i Saudijci ga verovatno ne mogu dobiti, koliko god terorisali Jemence.

Pored toga, i unutrašnje prilike su se usložile. U junu se najverovatnije odigrao jedan dvorski puč. Kralj Salman, 25. sin Ibn Sauda, osnivača savremene saudijske države, imenovao je za princa prestolonaslednika svog sina Mohameda. Mohamed bin Salman će, ako se sve bude odigravalo po volji njegovog oca, postati prvi saudijski kralj iz generacije unuka Ibn Sauda.

Bin Salman je zaobišao Mohameda bin Najefa i, kako „Njujork tajms“ izveštava, ovaj obrt je bio rezultat dobro osmišljene zavere. Bin Najef je bio uvažavan od strane Sjedinjenih Država i njihovih saveznika i sam se zalagao za tesne veze sa ovim državama. Kao ministar unutrašnjih poslova i šef saudijske obaveštajne službe vodio je operacije protiv Al Kaide na Arabijskom poluostrvu. U februaru CIA mu je dodelila medalju Džordž Tenet kao priznanje za „izuzetan obaveštajni rad u domenu borbe protiv terorizma i njegov nemerljivi doprinos za obezbeđivanje svetske sigurnosti i mira“. Bez obzira na dobre pozicije u međunarodnim krugovima Bin Najef je izgubio na domaćem terenu – njegov mlađi rođak postao je prestolonaslednik. Saudijska novinska agencija je 21. juna objavila da je princ Mohamed bin Salman imenovan za princa prestolonaslednika i da je za njega glasao 31 od 34 članova Kraljevskog naslednog komiteta, tela koje je ustanovio krlj Abdulah 2006. godine.

Novi princ prestolonaslednik krenuo je krupnim koracima ka centralizaciji moći u svojim rukama što nije tipično za saudijsku politiku. Sa čela nacionalne garde uklonjen je princ Miteb, sin i bliski savetnik pokojnog kralja Abdulaha. Potom je usledilo prošlonedeljno hapšenje jednog od najbogatijih Saudijaca i neki smatraju da je ovim poslata jasna poruka – niko nije nedodirljiv.

SAUDI ARAMKO Mohamed se smatra reformistom spremnim na korenite društvene, verske i ekonomske reforme. „Međunarodna zajednica“ je, piše „Njujork tajms“, hvalila njega i njegovog oca kako su spremni da se vrate umerenijem islamu koji je bio ključna društvena snaga u vremenu pre verskih nereda 1979. godine kada se saudijska kuća okrenula ultrakonzervativnom sveštenstvu kako bi obezbedila stabilnost.

Mohamed takođe planira izvođenje zamašnih ekonomskih reformi koje podrazumevaju stvaranje snažnog privatnog sektora, diversifikaciju ekonomije i umanjenje zavisnosti od izvoza energenata. Princ planira izgradnju pustinjskog grada radnog imena NEOM vrednog 500 milijardi dolara. Cilj je privući strani kapital i strane talente.

No ovako nešto neko će morati da plati. Mohamed je spreman da reforme finansira prodajom deonica kompanije „Saudi Aramko“. Najnovija dešavanja mnogi dovode u vezu sa ovom zamašnom finansijskom operacijom. Reč je o najvrednijoj kompaniji na svetu čijih se pet odsto deonica (toliko Saudijci verovatno hoće da prodaju), procenjuje se, može prodati za 100 milijardi dolara. Mohamed je, možda, ovim hapšenjima hteo da pokaže da raspolaže sa dovoljno moći da izvede i ovako složene reforme. Šarif Suki, direktor kompanije „Telurijan“ koja se bavi tečnim prirodnim gasom, izjavio je za „Njujork tajms“ da, ako Mohamedov žestoki potez uspe, to može da ubrza i olakša celu stvar. „Jednom kada bude konsolidovao moć, on će raditi ono što želi da radi, a to je modernizacija zemlje i modernizacija islama, što su dobre stvari. Ali ovo može da bude vrlo opasno, a možda i ne uspe“, zaključio je pomalo enigmatično.

Na kojoj berzi će biti ponuđene deonice saudijske naftne korporacije još uvek se ne zna. Američki predsednik je izrazio želju da to bude njujorška berza. Londonski trgovci su spremni da olabave knjigovodstvene propise kako bi se domogli primamljive provizije. Prilike su takve da se izbor kralja Salmana „najčvršćeg među prinčevima“ čini kao vrlo promišljena odluka.

Piše: Miloš Milojević za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *