Duhovi bivših ljubavi

Objavljeno: 9.11.2017.

Prikradaju se niotkuda. Jednom su u snovima, drugi put u slepoj ulici u predgrađu, treći put u pesmi koja ide na radiju

PRIKRADAJU se niotkuda. Jednom su u snovima, drugi put u slepoj ulici u predgrađu, treći put u pesmi koja ide na radiju. Posebno su dosadni u jesen, pojavljujući se u izmaglici prozora na kojima “dobuje kiša”. Povuku se tek da bi se opet vratili, kao uporni i krvoločni komarci koji ne daju da zaspimo u dugoj letnjoj noći. Duhovi bivših ljubavi.

Ne pojavljuju se oni samo zato što sa njihovim “vlasnicima” imamo neraščišćene račune. Ne, nismo bezbedni ni kad smo rešili sve nejasnoće, ni kad smo zadovoljni u novoj vezi. Koriste trenutke slabosti, kad nam nije sve potaman, kad nas obaveze sustignu, a romantika u novoj vezi ustupi mesto odgovornostima. I baš tad se pojave, tek da nas podsete da su nekad postojali, da nas nateraju da se zapitamo “šta bi bilo, kad bi bilo?”, i da unesu crv sumnje u put kojim sada hodamo.

Današnje doba ide naruku ovim progoniteljima jer im daje priliku da budu na sceni. Nekada smo se lakše distancirali od svoje ljubavne prošlosti jer na raspolaganju nismo imali mnogo sredstava. Mogli smo da zovemo na fiksni i da spustimo slušalicu, da preko zajedničkih drugara izokola saznajemo informacije. A onda bismo se umorili i odustali. Ako smo strana koja želi da se sakrije, dovoljno je bilo da pređemo na drugu stranu ulice praveći se da nismo videli neprijatelja. Da “u reku bacimo pisma i spalimo slike”. I pospemo pepeo.

Sada je to nemoguće. Svi naši bivši koegzistiraju na društvenim mrežama. I vrebaju. Malo-malo, pa ugledamo ime jednog na “Fejsbuku”, “Tviter” nas podseti na britak um drugog, a na Vajberu “iskoči” zajednička fotografija sa trećim iz doba leptirića. A onda, pošto je teško odoleti radoznalosti, dok smo se okrenuli, već listamo fotografije i tražimo znakove onih koje su nas zamenile. Pitamo se ko su svi ti novi ljudi u njihovim životima, ponovo čitamo stare poruke pokušavajući da uhvatimo nit koja je nagovestila kraj, ostajemo budni do jutra pokušavajući da “provalimo” ko je “jelenica” koja mu stalno odgovara na “Tviteru”. I to radi devet od deset korisnika društvenih mreža, ako je verovati istraživanjima.

BLOKIRANjE TELEFONA I BRISANjE SLIKA
ZNAJU za ovaj problem predstavnici novih tehnologija pa nam nude aplikacije koje nam pomažu da raskinemo. Jedna od njih blokira broj telefona bivšeg, a ako ostavljeni ipak poklekne, šalje informaciju prijateljima kako bi ovi mogli da intervenišu i spasu posrnulog od pravljenja greške. Ako ni prijatelji ne uspeju, na “Fejsbuku”, kao stubu srama, pojaviće se obaveštenje o tome šta je slabić uradio. Tu je i aplikacija koja briše fotografije i sva pominjanja bivšeg iz Fejsbuk istorije, a koja je predstavljena pre nekoliko godina, gle ironije, na Dan zaljubljenih.

Koliko je tehnologija promenila kraj veza primetila je Veronika Lukač čiji je završni rad na studijama nosio naslov “Komplikovano je: Raskidi i njihovi efekti na “Fejsbuku”.

– U prošlosti, kad biste raskinuli, to je bio kraj. Danas, Fejsbuk predstavlja pravi izazov za ljude kako da prebole raskid i to je mnogo ozbiljnije pitanje nego što mnogi misle. Racionalnost tu ne igra nikakvu ulogu. Većina ispitanika je znala da špijuniranje bivšeg nije dobro za njih, ali nije mogla da se suzdrži – ističe Veronika.

Njeno istraživanje je pokazalo da je svaka druga osoba prijatelj sa bivšim na “Fejsbuku”. Ali, taj podatak ništa ne govori. Oni koji su u trenutku besa izbrisali bivšeg sa spiska prijatelja možda jesu zatvorili vrata, ali vire kroz prozor, i to tuđi, jer koriste profil bliske osobe da bi špijunirali bivšeg. Paradoksalno ili ne, tek ti koji su izbrisali bivšu ljubav jer nisu želeli da ih vesti o njemu progone, zapravo najviše pate.

Kako će se tehnologija dalje razvijati, ostaje da se vidi. Dok stručnjaci ne smisle način koji će nam olakšati raskid u 21. veku, ostaje nam da prihvatimo svoju ljubavnu prošlost, naučimo iz grešaka i idemo dalje. Da duhove držimo pod kontrolom, kad već ne možemo da ih izbrišemo. I da prihvatimo da u eri tehnologije – kraj nikada nije kraj.

Foto: Shutterstock

Izvor: Novosti

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *