Totalni hladni rat

Objavljeno: 5.11.2017.

Piše: Bojan Bilbija

Dve supersize, Rusija i Amerika, neće samo da „pokazuju zube“, već smo sve bliže fazi kada će početi ozbiljno da ujedaju, a posledice će na svojoj koži najpre osetiti treće zemlje, prvenstveno u Evropi.

Sjedinjene Američke Države će selektivno primenjivati sankcije protiv trećih država i preduzeća koji sarađuju sa ruskim kompanijama na crnoj listi Vašingtona – poruka je Stejt departmenta posle najnovije odluke da objavi listu institucija iz Ruske Federacije koje će se naći pod udarom američkih kaznenih mera. Ali sankcije se ne odnose više direktno na Ruse, već i na ceo svet, odnosno svaku državu i firmu koja sarađuje sa Moskvom u sferi naoružanja i bezbednosti, jer se na listi uglavnom nalaze preduzeća ruske odbrambene industrije i bezbednosnih struktura. Rusija je na drugom mestu u svetu po izvozu naoružanja, sa oko 15 milijardi dolara godišnje, i analitičari u Moskvi smatraju da je jedan od najvažnijih razloga za uvođenje ovakvih sankcija – namera Amerikanaca da po svaku cenu spreče vojnu saradnju bilo koje zemlje sa Kremljom. A tu su, osim (geo)političkih, od ne manjeg značaj i čisto ekonomski razlozi. Predsednik Rusije Vladimir Putin, koga je londonski „Ekonomist“ na svojoj naslovnici ovih dana predstavio kao „novog cara“, u jednom od svojih govora takvo ponašanje okarakterisao je kao „nepoštena konkurencija“.

VRHUNAC DVOSTRUKIH STANDARDA U američkom ministarstvu za spoljne poslove ističu da će se sankcije prema trećim državama primenjivati „samo na značajne transakcije“, ne navodeći ipak koliki posao treba da bude da bi se smatrao „značajnim“. Nesumnjivo je da se najavljeni poslovi Turske i Saudijske Arabije sa Moskvom – koje žele da kupe ruske sisteme S-400 – mogu okarakterisati kao značajni, sudeći po količini nezadovoljstva Vašingtona u vezi s tim. Postavlja se i pitanje da li će pod američke sankcije potpasti Kina i Indija, koje razvijaju vojno partnerstvo s Rusijom? Kako je sve to veoma verovatno, jasno je da SAD mogu da uđu u konflikt ne samo sa zemljama Evropske unije koje će biti direktno pogođene nego i sa najvećim delom sveta, što se može vratiti Americi kao bumerang. Formalni razlozi za uvođenje kaznenih mera Ruskoj Federaciji već su skrajnuti u drugi plan. Da li je to aneksija Krima, agresija na Ukrajinu, ili mešanje u američke izbore – i samom Vašingtonu postalo je manje bitno. A to svedoči da su i navedeni „razlozi“ neutemeljeni na dokazima i proizvedeni uz pomoć propagandnih tehnologija, po sistemu „cilj opravdava sredstvo“.

Američke diplomate dozvoljavaju i mogućnost da „selektivno ne primenjuju“ sankcije prema nekim zemljama koje sarađuju sa Moskvom, ako se „tiču saveznika čije su snažne odbrambene mogućnosti u interesu SAD“. To je vrhunac dvostrukih standarda, jer se može dogoditi da Turci ili Saudijci ne budu kažnjeni zbog nabavke najsavremenije tehnologije poput S-400, a da pod udar sankcija potpadnu zemlje što uvoze stare ruske tenkove ili „kalašnjikove“. To je mehanizam po kome Vašington mora da odobri svaku nabavku naoružanja iz Rusije, odnosno bilo kakvu saradnju sa ruskim službama bezbednosti. A da li će i kome odobriti – ne treba mnogo mašte da se dokuči.

Podsetimo, američki predsednik Donald Tramp potpisao je 2. avgusta zakon „O suprotstavljanju protivnicima SAD putem sankcija“, koji je uperen protiv Rusije, Irana i Severne Koreje. Dokument je predviđao da će do oktobra biti usvojen spisak lica i organizacija u ruskom odbrambenom i obaveštajno-bezbednosnom sektoru, sa kojima će „značajne“ transakcije biti podvrgnute sankcijama. Taj spisak je objavljen 26. oktobra. Na njemu se nalazi više od 30 ruskih organizacija, među kojima su: Federalne služba bezbednosti (FSB), Spoljna obaveštajna služba (SVR), Glavna uprava Generalštaba (GRU), „Rosoboroneksport“, „Ižmaš“, „Kalašnjikov“, „Rosteh“, „MiG“, „Suhoj“, „Tupoljev“, „Uralvagonzavod“, „Helikopteri Rusije“, „Digitalno oružje i zaštita“ (COR), „Admiralska brodogradilišta“, „Almaz-Antej“, konstruktorski biro „Novator“, naučnoindustrijski instituti „Visokoprecizni kompleksi“, „Splav“, Titan barikade“ i „Bazalt“, koncerni „Radiotehnički i informacioni sistemi“, „Radioelektronske tehnologije“ i „Sazvežđe“, industrija mikroelektronike „PO KSI“, „Iževski mehanički zavod“, zavodi za mašinogradnju „M.I.Kalinjin“ i „Mitišćinski“, „Taktičko raketno naoružanje, „Molot Oružje“, „Oboronprom“, Naučnoistraživački institut „V. V. Tihomirov“…

MOSKVA PRIPREMA UZVRATNE MERE Drugim rečima, na spisku se, osim ruskih specijalnih službi, nalaze i svi najvažniji i najveći naučni, projektantski i proizvodni kapaciteti za visoke tehnologije. Ove organizacije, osim vojne, imaju značajnu ulogu i u razvoju ukupnog tehnološkog i ekonomskog potencijala Rusije. Još jednostavnije rečeno, na „crnoj listi“ su svi ruski konkurenti SAD čije je delovanje u vezi sa globalnim vojnim i bezbednosnim poslovima, a koji očito postaju velika smetnja za realizaciju američkih planova i interesa. To se jasno pokazalo u Siriji, Ukrajini, ali sve više i u Evropi. I umesto da prihvate činjenicu da danas postoje i druge supersile sposobne da projektuju moć izvan svojih granica i potraže kompromis, Amerikanci žele na svaki način da eliminišu neugodne konkurente – umesto da grade s njima partnerske odnose, na sopstvenu i dobrobit čitavog sveta.

Takav pristup se neće Vašingtonu dobrim vratiti. Pre svega, SAD više nemaju snagu kojom bi prinudile ceo svet da slepo prati njihove interese. Objavljivanje ovog spiska, doduše, još uvek ne znači automatsko uvođenje sankcija trećim zemljama, na primer evropskim državama koje sarađuju sa pobrojanim ruskim institucijama, ali svaki korak u tom pravcu vodio bi ka još većem distanciranju Evrope i Amerike. Takođe, ove mere ne mogu značajno da naštete Rusiji, jer američki saveznici većinom i nisu na spisku najvažnijih partnera Moskve kada je reč o vojnim i bezbednosnim pitanjima. A jasno je da oni koji kupuju rusko naoružanje, osim zbog ekonomskih razloga, uglavnom to čine kako bi osigurali političku i odbrambenu nezavisnost od Vašingtona. Poslednji primeri Turske i Saudijske Arabije o tome najbolje svedoče i ovakvih slučajeva biće sve više.

Sigurno je, takođe, da tako radikalno zaoštravanje između Rusije i Amerike neće ići u korist ni jednima ni drugima. Moskva priprema svoj paket uzvratnih mera, prvi veći odgovor nakon uvođenja kontrasankcija Zapadu, putem embarga na prehrambene proizvode. Kako prenose ruski mediji, odgovor Kremlja sastojaće se u ograničavanju izvoza titanijuma u SAD i saradnje u aero-kosmičkoj sferi. Šta će tačno sadržati ove mere, biće određeno zakonom koji sprema ruski parlament, ali je činjenica da one mogu da naškode američkoj avio-industriji. Prema različitim procenama, veliki zapadni proizvođači aviona „Boing“ i „Erbas“ koriste između 40 i 60 odsto ruskog titanijuma za svoju produkciju i prekid ove saradnje svakako bi naneo određenu štetu. Pri tome bi i ruska preduzeća bila pogođena, jer bi izgubila tržište, pa tek predstoji usaglašavanje ovog zakona. Ne treba, međutim, sumnjati da je Moskva spremna na ovakve mere.

ČITAV SVET UVUČEN U VRTLOG NESTABILNOSTI Druga oblast koja se može naći na udaru uzvratnih mera jeste zajednička kosmička delatnost dve supersile, gde Amerika zavisi od ruskih komponenti, pre svega raketnih motora RD-180. SAD doduše poseduju određenu zalihu ovih motora i zbog toga posledice ne bi usledile odmah, a za to vreme je moguće da Amerikanci dovrše sopstvene projekte pouzdanih raketnih motora, na kojima uveliko rade. Istovremeno, postavlja se pitanje budućnosti Međunarodne kosmičke stanice, gde su Rusi i Amerikanci zajedničke gazde, ali je njen rok trajanja ionako ograničen do 2024. godine, pa stoga to nije previše važno pitanje. Na kraju krajeva, ako bi izdržavanje MKS palo samo na ruska pleća, od tog poteza bi Moskva mogla da ima više štete nego koristi.

Ne treba ipak sumnjati da će se ova kriza dalje zaoštravati. Negativne tendencije sve više uzimaju maha i Moskva će morati da na ovaj ili onaj način „pokaže zube“ Americi, kako se slikovito izrazio Franc Klincevič, drugi čovek Komiteta za odbranu i bezbednost gornjeg doma ruskog parlamenta. S druge strane, njegov kolega iz Spoljnopolitičkog komiteta, general FSB Vladimir Džabarov, poručio je Vašingtonu da se „ne muči sa nekakvim spiskovima“ i odmah uvede sankcije celoj Rusiji.

Ovo su dve, verovatno, suštinske poruke – odnosi Vašingtona i Moskve prerastaju u totalni hladni rat u kome dve supersile neće samo „pokazivati zube“. Sve smo bliže fazi kada će početi i ozbiljno da ujedaju. Kao što često biva u takvim situacijama, njihove zube bi na svojoj koži najpre mogle da osete „treće zemlje“, što očito demonstrira američki zakon o sankcijama – koji se navodno odnosi na Rusiju, a suštinski će pogađati slabije igrače. Ne treba sumnjati da i Moskva ima veliku paletu sličnih, „asimetričnih odgovora“. Čitav svet, a najpre Evropa, tako može da bude uvučen u ogroman vrtlog nestabilnosti. Zapravo, ona je već uvučena.

Piše: Bojan Bilbija za pecat.co.rs

One thought on “Totalni hladni rat

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *