Šta je bitnije – namjera ili rezultat

Objavljeno: 13.10.2017.

Da li je bolje da je ishod pozitivan bez obzira na (zadnju) nameru?

Da li reći prijatelju da ga žena vara? Da li priznati partneru da se strast ugasila? Da li obavestiti kolegu da mu se sprema otkaz?

Gotovo svakodnevno smo na iskušenjima i trudimo se da donesemo pravu odluku u poslovnim, emotivnim i prijateljskim odnosima, ali često u tome ne uspevamo. Mnogi nas tada teše govoreći da je najvažnije da smo imali dobru nameru. Da li je zaista tako? Put do pakla, kažu, popločan je dobrim namerama. Pa da li je onda bolje da je ishod pozitivan bez obzira na (zadnju) nameru?

Master filozof i stručni saradnik pri Srpskom udruženju za filozofsku praksu Marija Mitrovanov kaže da prvo treba razlikovati pojmove motiv, želja i htenje (namera). Pa tako, naša sagovornica objašnjava da je motiv skup razloga zbog kojih bi neko mogao da želi nešto da učini, ali još ne mora da ima želju za tim. Želja je simpatisanje nekog postupka, ali još nema plana, a tek na nivou namere dolazi do planova i odluke da se nešto učini. Prema njenim rečima, nismo moralno odgovorni kada imamo želju, jer je moral socijalna činjenica, pa se moralno procenjuje postupak koji se zaista dogodio.

– Rezultat može biti loš uprkos dobrim namerama, jer je pitanje koliko možemo da budemo sigurni u svoje znanje. Uvek smo ograničeni svojim iskustvom i teško da možemo da izađemo iz okvira svojih utisaka. Moguće da je osoba imala dobre namere, čak i precizne procene, ali da je uprkos tome nastupio katastrofalan rezultat jer sve i da je htela, osoba nije mogla da zna da će do toga doći. Mogla je da “ispusti” neku relevantnu informaciju koja bi bitno izmenila njen plan – pojašnjava Mitrovanova, ističući da etika uzima u obzir da moralna odgovornost nije prisutna ukoliko subjekat nikako nije mogao da zna neku bitnu stvar, ali isto tako, ne opravdava neznanje ako se do znanja, realno, moglo doći.

PRILIKA ZA LIČNI RAZVOJ
Pošto smo jedino sigurni u svoje namere, naša sagovornica predlaže da pođemo od sebe, ali da prihvatimo da ne znamo da li ćemo uspeti da učinimo nešto dobro. – Niti imamo uvek sve relevantne informacije, niti možemo da znamo kako će se na druge odraziti naši postupci. Nekad ćemo pred drugima ispasti nemoralni, nekad slučajno moralni, ali i oni tako ispadaju prema nama. Kada se ispostavi da je rezultat loš uprkos našim dobrim namerama, to treba da shvatimo kao novu priliku za lični razvoj – savetuje Marija Mitrovanov.

Mada deluje da je namera bitnija u partnerskim i prijateljskim odnosima, dok u poslovnim treba da se vodimo rezultatom, nije baš tako.

– Naivno je strogo odrediti primat jednog nad drugim u bilo kom slučaju, jer su posledice nezanemarljiva činjenica, a namere su ono što većinom uslovljava moralno određenje budućeg postupka. Isključivo gledanje rezultata ne može dugoročno da opstane, jer je veća verovatnoća da će dobre namere češće proizvesti dobar rezultat. S druge strane, dobre namere koje rezultiraju loše ne mogu da izmene činjenicu da je rezultat de facto loš – kaže naša sagovornica.

Ako stvar postavimo u ekstremima crno-belo, jasno je šta ćemo izabrati. Pa tako, nema dileme u sledećem: da li biste više voleli da vas neko ubije, a da nije imao nameru ili da je nameravao, ali igrom slučaja nije uspeo, pa ste i dalje živi? Problem je, ipak, što u životu mahom preovlađuju sivi tonovi.

– Namera i posledice podjednako su važni ukoliko uzmemo u obzir dve činjenice. S jedne strane, uzmimo osobu A koja je imala dobre namere, a rezultat je ispao loš i osobu B, koja je imala loše namere, a slučajno je rezultat ispao dobar. Verovatno bi većina glasala za osobu A, ali samo kada znamo nameru. Uglavnom nam je tuđa namera nedostupna. Zato bi u realnosti, većina glasala za osobu B jer su nam postupci dostupni, oni utiču na društvo u celini i na osnovu njih zaključujemo o nečijoj nameri – kaže filozof.

Izvor: Novosti

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *