Mata Hari, legendarna špijunka pogubljena prije 100 godina

Objavljeno: 13.10.2017.

Mata Hari, najpoznatija špijunka i kurtizana u popularnoj kulturi, streljana je pre sto godina, 15. oktobra 1917, nakon, po mnogima, nameštenog suđenja.

Rođena kao Margareta Zele, Mata Hari stigla je u Pariz sa 27 godina, u novembra 1903. godine. Napustila je rodnu Holandiju i supruga, mornaričkog oficira Rudolfa Mak Leoda, starijeg od nje 20 godina. Tragajući za srećom, okušala se kao model slikara Oktava Gilonea, ali to iskustvo nije bilo pozitivno.

Počela je stoga plesati u privatnim salonima pod imenom Ledi Mej Leod, dok se nije proslavila pod pseudonimom Mata Hari (Sunce, na malajskom) izvodeći “indijske plesove” o kojima zapravo nije ništa znala. Izmišljala ih je, zahvaljujući sećanju na svoj boravak u Holandskoj Istočnoj Indiji, današnjoj Indoneziji, gde je boravila sa suprugom.

Tako joj je Emil Gime, osnivač istoimenog pariškog muzeja azijskih umetnosti, otvorio svoju dvoranu za slavnu izvedbu 13. maja 1905, koju je započela kao hindu princeza i završila potpuno gola.

To je bio početak njezina mondenskog života jer su takve predstave bile retke i kažnjive zatvorom. Celu je deceniju nakon toga njen zavodljiv ples izazivao divljenje, a njeno telo raspirivalo žudnju.

Bila je kurtizana iz vremena Belle Epoque koja je diplomate, ministre, prinčeve i generale upoznala sa umećem vođenja ljubavi. Bezbrojne priče, mnoge od njih neistinite, isprepletene su oko njenog glamuroznog i tajanstvenog života.

Izvor: YT

– Agent H 21 –

Nakon nekog vremena zanimanje za njene usluge opada pa plesačica zapada u finansijske probleme, a uskoro je počeo i Prvi svetski rat.

Tada za nju počinju da se zanimaju razne tajne službe, svesne da se mogu okoristiti njenim brojnim poznanstvima. Prvo je radila za Nemce, a zatim se ponudila Francuzima.

Prvo se, godine 1915, vratila u Holandiju. Tamo je početkom 1916, u dugovima zbog svojeg rastrošnog stila života, pristala da joj nemački diplomata podmiri dugove u zamenu da špijunira za Nemačku. Tako je postala agent H 21.

Vrativši se u Pariz upoznala je kapetana Žorža Ladoa, pripadnika francuske vojne kontraobavještajne službe, koji joj od početka nije previše verovao. Zahvaljujući tome što se družila s ministrima, Mata Hari verovala je da je svemoguća. Lado joj je dao nekoliko zadataka, ali je naredio i da bude pod prismotrom.

Postala je jako sumnjiva kada se tokom leta 1916. pojavila u kancelarije vojne kontraobavještajne službe, na bulevaru Sent Žermen, kako bi dobila propusnicu za Vitel, gde je Francuska upravo gradila vojni aerodrom. Dobila ju je, no sudbina joj je bila zapečaćena.

U januaru 1917, uhvaćena je poruka nemačkih službi koja je dokazala da je H 21 dvostruki agent. Istoričari kažu da su je Nemci tako dobrovoljno predali, znajući da će Francuzi dešifrovati poruku.

Uhapšena je 13. januara u sobi hotela “L’Elysee-Palace” i smeštena u zatvor Sen Lazar.

Ratni savet osudio ju je 24. jula na smrt. Poručnik Andre Morne, koji je bio izvanredni tužitelj, lako je izborio smrtnu kaznu.

Žrtveno jagnje?

Pre nekoliko godina britanska obaveštajna služba MI5 deklasifikovala je svoje dokumente o Mati Hari. Britanci, koji su je presreli na jednom putovanju 1915. u Veliku Britaniju i temeljno je ispitali, tvrde da Nemce nije snabdevala naročito važnim informacijama. Upravo suprotno, kaže se u izveštaju, mlada je Holanđanka nemačku ponudu smatrala tek lakom “dodatnom zaradom”. Navodi se i kako nakon hapšenja u Parizu ništa nije priznala nego je svoje istražitelje zasula gomilom tračeva i glasina.

Vesli Vark, stručnjak za sigurnost i terorizam na Univerzitetu u Otavi, ide i korak dalje i tvrdi da Mata Hari nikad o politici nije mnogo znala.

Nakon stote godišnjice njene smrti i Francuzi bi trebalo da otvore svoju arhivu i mnogi očekuju da će se pokazati da je Mata Hari samo bila “žrtveno jagnje” za gomilu poginulih Francuza na bojištima.

Istoričar Leon Širman, koji je umro 2003, prie smrti je tvrdio da su francuske vlasti režirale suđenje Mati Hari i da se njenim iskazom manipuliralo prema potrebi. U svojim knjigama Širman je dokazivao da je suđenje bilo čista propaganda.

Na temelju Širmanovih argumenata pariski advokat Tibo de Monbrial pre 15 godina je zatražio reviziju suđenja. Zahtev je odbijen. Isto je pokušala, sa istim rezultatom, i holandska zadužbina Mate Hari.

U međuvremenu, zahvaljujući njezinoj slavi, njen pseudonim postao je uvrežen za sve špijunke-kurtizane. Život te fatalne žene i ‘legendarne špijunke’ bio je dosad tema 250 knjiga i romana, nebrojenih filmskih scenarija pa čak i baleta.

Izvor: Hina

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *