Preventivnim pregledima sprečite bolesti vida

Objavljeno: 12.10.2017.

Iskustvena je činjenica da je vid suštinski važan deo i uslov kvaliteta života, a sa razvojem ljudskog društva u novim civilizacijskim tokovima, ovaj značaj vida stalno raste, kaže upravnik Klinike za očne bolesti Kliničkog centra Vojvodine profesor dr Vladimir Čanadanović povodom Svetskog dana vida koji se obeležava danas, 12. oktobra.

“Povećava se broj ljudskih aktivnosti i sve su raznovrsniji oblici profesionalnog i društvenog života, pa je utoliko i važnost vida za kvalitet života sve veća. Imajući u vidu ove činjenice, akcija pregleda građana povodom obeležavanja Svetskog dana vida treba da usmeri pažnju celog društva na moguće mere prevencije oštećenja vida i slepilo. Svetski dan vida obeležava se svake godine drugog četvrtka u oktobru, a Klinika za očne bolesti godinama podržava ovu akciju, koja ima za cilj da ukaže na značaj vidne funkcije i doprinese ranom otkrivanju i lečenju poremećaja koji dovode do oštećenja vida i slepila”, kaže dr Čanadanović i dodaje da na Klinici redovno obeležavaju i Svetski dan borbe protiv glaukoma.

Procenjuje se da u svetu ima oko 285 miliona ljudi sa slabim vidom, od kojih je 39 miliona slepo.

“Globalno posmatrano, i dalje je u svetu najeveći broj ljudi slabovido ili slepo zbog katarakte, i to više od 18 miliona ljudi na oba oka, od kojih 50 odsto njih živi u nerazvijenim zemljama. Glaukom je drugi po redu uzročnik slepila. Očekuje se da će 2020. godine 80 miliona ljudi u svetu bolovati od ove očne bolesti”, navodi dr Čanadanović.

Prema njegovim rečima, značajno mesto među uzročnicima slepila i slabovidosti zauzimaju i posledice šećerne bolesti na oku, posebno u populaciji AP Vojvodine, s obzirom na veći broj obolelih od šećerne bolesti u odnosu na ostale delove naše zemlje. U zemljama razvijenog sveta glavni uzrok slepila i slabovidosti je senilna degeneracija makule.

“U dečijoj populaciji glavni uzroci poremećaja vidne funkcije su refrakcione anomalije, razrokost i slabovidost, odnosno ambliopija. Zastupljeni su kod od sedam do 10 osto predškolske i školske dece, a udeo u celokupnoj populaciji iznosi oko dva procenta”, kaže dr Čanadanović. Kada je reč o ovim bolestima, Čanadanović ističe da svako može i treba da vodi računa o načinu života i navikama.

“Veoma je bitna kontrola faktora rizika, a to su krvni pritisak, masnoće i šećer u krvi. Periodični očni pregledi treba da se sprovode kod svih, a posebno kod obolelih od sistemskih bolesti i kod osoba sa pozitivnom porodičnom anamnezom. Mnoge očne bolesti u ranoj fazi ne daju simptome ili im je napredovanje sporo. Na žalost, često sa otkrivaju u uznapredovaloj fazi, kad je vid već ozbiljno oštećen ili izgubljen, pre svega kod glaukoma i oštećenja oka kao posledice šećerne bolesti”, napomenuo je dr Čanadanović.

Kada je reč o bolestima oka kod dece, neophodno je da se sprovede skrininzi u najranijoj životnem dobu, po mogućnostu do četvrte godine starosti. Čanadanović ocenjuje da, na žalost, i u zemljama razvijenog sveta oftalmolozi pregledaju svega 15 odsto dece, a oko 22 odsto mališana podvrgava se skriningu vida do šeste godine, odnosno do polaska u školu.

“U Domu zdravlja ‘Novi Sad’ se tokom cele godine radi preventivni skrining dece predškolskog uzrasta i učenika sedmog razreda osnovne škole. Preko predškolskih i školskih ustanova upućuje se poziv roditeljima da dovedu decu na oftalmološki pregled”, rekao je dr Čanadanović i dodao da i oftalmolozi i pedijatri savetuju roditelje da odvedu dete na prvi pregled vida u četvrtoj godini života.

Izvor: Nedeljnik

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *