Zoran Kalezić: Više ni za čim ne vapim

Objavljeno: 11.10.2017.

Pevač Zoran Kalezić o povratku u zavičaj, muzici i planovima: Uživam u Kosovom Lugu, ali nisam zaboravio da otvorim odškrinuta vrata Beograda, Sarajeva, Zagreba…

PEVAČ narodne muzike Zoran Kalezić nedavno je nakratko boravio u Beogradu, povodom 26 godina od smrti njegovog prijatelja i kolege Tome Zdravkovića. Poslednjih godina crnogorski pevač oazu mira pronašao je u zavičaju, u Kosovom Lugu, nedaleko od Podgorice, pored supruge Irene, s kojom se venčao u februaru ove godine. Ipak, ističe da se Beogradu, gde je sa porodicom živeo 40 godina, rado vraća.

– Još živim ovde, grad čine ljudi, a ne zgrade – kaže za “Novosti” Kalezić. – Zadovoljan sam onim što imam. Moje oči nisu gladne, to je moja životna formula. U Kosovom Lugu imam kuću, moji roditelji su to čuvali za nas i red je da ja to sačuvam za unuka Danila i dete moje ćerke Sandre, ako Bog da. Zadovoljan sam čovek, više ni za čim ne vapim. Srećan sam što i dalje pevam, to je moj život. Nastupam tamo gde mislim da mi je mesto i gde me zovu. Živim poštujući načela svoje babe i dede, koji su mi govorili da postoje samo dobri i loši ljudi.

* Živeli ste u Beogradu i Americi, ali ste se vratili u zavičaj?

– Možda zato što tamo uvek nađete rame za plakanje, da odagnate muku. Prošetam na imanju sa suprugom Irenom kada dođe s posla, svratim do snaje na kafu i malo popričamo. Čitavog života sam razapet, moji nisu nikad svi bili na jednom mestu, stalno sam bio čergar i na tim principima živim. Već četiri godine ispraćam slavuje i dočekujem laste. Volim što tako živim, što nijedna mačka, ni ptica kad dođe nije gladna, niti žedna. Ali nisam zaboravio da dođem i otvorim odškrinuta vrata Beograda, Sarajeva, Zagreba…

* Hoćete li uskoro pevati u Beogradu?

– Hoću, bogami! Menadžer Bane Obradović priprema moj koncert. Ne znam kada će tačno biti, ali radi se na tome. Objavio sam prošle godine album povodom pola veka rada i snimio pesme pesnika Aleksandra Ivanovića, Vitomira Vite Nikolića i Dragana Radulovića. Hteo sam da poručim Crnoj Gori da tamo nisu živeli samo junaci, već i značajni pesnici. Pesma “Da l’ još šetaš ponoćnim Beogradom” nekako mi je bila mila. Hoću da podsetim ljude da sam za 50 godina karijere odabrao to, a ne nekakve hitove. Želeo sam da iznesem iz svog zavičaja ono što su, nažalost, i tamo polako zaboravili. Neka to bude odlika moje zrelosti, godina i razmišljanja.

* Rekli ste da bi Toma Zdravković izbacio televizor iz kuće kada bi video i čuo šta se danas snima i peva, a vi?

– Nisam toliko moćan da tako reagujem. Ali svi imamo daljinski upravljač, dosta mi je lažnog morala i priče kako niko ništa ne gleda. Ma, svi sve gledaju i neka gledaju! Ali sa takvim ljudima nemam ništa zajedničko. Ne može se pre podne voleti Toma Zdravković, a posle podne nešto sasvim suprotno. To je nespojivo ili možda nije? Stidim se kad vidim na televiziji ljude koje sam poštovao, ali to više ne zaslužuju.

SA TOMOM NA PIJACI

KALEZIĆ sa mnogo poštovanja govori o prijateljstvu i druženju sa Tomom Zdravkovićem, a za “Novosti” se prisetio i jedne anegdote:

– Mnogo puta smo Toma i ja zajedno išli na pijacu. Dok su naše supruge kupovale namirnice, mi smo sedeli sa prodavcima koji su ispod tezge izvadili rakiju i satima smo razgovarali. Sve njegove mane pretvarao sam u vrline, bio sam ljubomoran što ja tako ne mogu.

Izvor: Novosti

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *