Evropska presuda mađarskom suverenitetu

Objavljeno: 16.9.2017.

Piše: Vlastimir Vujić

Da li će Evropska unija naterati Mađarsku da primi migrante koje ne želi?

Evropski sud (ES) u Luksemburgu 6. septembra odbacio je žalbu mađarske i slovačke vlade protiv mehanizma raspodele azilanata između članica Evropske unije. Sud je ustanovio da je mehanizam raspodele po kvotama „efikasan i proporcionalan“ u cilju smanjenja tereta koji trpe Grčka i Italija.

To je (konačni?) epilog obraćanja Budimpešte i Bratislave Evropskom sudu u vezi sa odlukom ministara unutrašnjih poslova članica EU, donetom većinom glasova a ne konsenzusom, o mehanizmu raspodele ukupno 120 hiljada tražilaca azila koji je usvojen 22. septembra 2015. godine (Mađarska, Slovačka, Češka i Rumunija glasale su protiv). U međuvremenu, Evropska komisija je sredinom juna ove godine pokrenula i pravni postupak zbog kršenja obaveza protiv Mađarske, Češke i Poljske, jer nisu primenile odluku o kvotama raspodela tražilaca azila. U fokusu se iznenada našla i Varšava, jer je prethodna vlada Eve Kopač iz Građanske platforme glasala za prijem izbeglica, a kabinet Beate Šidlo iz partije Pravo i pravda, koja je u međuvremenu došla na vlast u Poljskoj, odbio je da odluku realizuje jer je drugačijeg stava.

SILOVANjE PRAVA Iako je u Briselu ova presuda shvaćena kao potvrda ispravnosti evropske migrantske politike i prilika da sve države članice pokažu solidarnost i ispune svoje obaveze, Budimpešta je odluku primila sa ogorčenjem i smatra je neodgovornom, a ministar spoljnih poslova Peter Sijarto je naglasio da „prava bitka tek sada počinje“.

„Mađarska će iskoristiti sva pravna sredstva da se pobrine da nijedna od 988 izbeglica iz Grčke i 306 iz Italije, dakle 1.294 (koliko ih je u briselskoj kvoti), ne može biti preseljena u Mađarsku protivno željama mađarskog naroda. Odluka suda ugrožava budućnost Starog kontinenta i suprotna je interesima evropskih nacija. Sud EU doneo je političku odluku. Politika je silovala evropsko pravo“, optužio je ministar Sijarto, ističući da mađarska vlada o ovom pitanju računa na punu solidarnost svojih partnera u Višegradskoj grupi (Slovačka, Češka i Poljska).

Kao dokaz da je krajnje vreme da Evropska unija sistem kvota pošalje u „istoriju“, Peter Sijarto je argumentovao statistikom. „Odlukom Saveta EU od 22. septembra 2015. bilo je propisano da svih 120 hiljada imigranata koji su doplovili do Grčke i Italije, u roku od dve godine, tačnije do 27. septembra ove godine, bude preseljeno u ostale zemlje EU po kvotama za svaku državu. Taj rok ističe za manje od dve nedelje, a prema podacima Evropske komisije objavljenim 7. septembra, dosad je preseljeno samo 27.695 ljudi, što je 23 odsto od ukupnog broja“, podvukao je Sijarto, napominjući da vlada Mađarske neće (za sada) na ovu temu preduzimati pravne mere protiv ostalih unijskih članica koje se (takođe) nisu pridržavale sporazuma o kvotama, ali za razliku od Budimpešte one su javno ćutale, a tajno – zaobilazile ispunjavanje obaveze!

IZBEGAVANjE PROCEDURE Interesantna je i pravna analiza ove situacije mađarskog ministra pravde Lasla Tročanjija, koji postavlja pitanje kakve će korake preduzeti EK ako se neka unijska članica ne pridržava odluke Evropskog suda, i tvrdi da postoji velika opasnost da će EK, posle primera Mađarske, ubuduće početi redovno da krši prava i nadležnosti zemalja članica…

Neki politički analitičari pak smatraju da će EK, pozivajući se na odluku Evropskog suda, protiv Mađarske dopuniti pravnu proceduru (koja je već u toku) u vezi sa kršenjem obaveza, što bi na kraju dovelo do obaveze vlade Viktora Orbana da, ipak – sprovede proceduru ocenjivanja molbi tih 1.294 azilanata koje je Brisel namenio Mađarskoj.

IZBORNI ADUT Ali „tajming“ i kod ovog postupka ide Orbanu u prilog. Procedura rešavanja, naime, (zakonski) može da potraje sedam meseci (do aprila 2018, upravo do parlamentarnih izbora u Mađarskoj), jer Fides ima brojne načine za izbegavanje sprovođenja ove odluke o kvotama iz 2015. godine (što će sigurno i uraditi). Budimpešta može da najavi da će primiti samo migrante koji su hrišćani (što su učinile Slovačka i Poljska), ili da će useljenje u Mađarsku dozvoliti jedino maloletnim izbeglicama (to je Austrija uradila).

Ako premijer Viktor Orban prenebregne odluku suda i tu temu „održi“ pod tačkom broj jedan na dnevnom redu do proleća (primajući, naravno, i eventualne sankcije na sebe) – to bi njegovoj desno-konzervativnoj vladi donelo samo pozitivne poene. Jer tokom izborne kampanje glavna tema ne bi bila korupcija u Mađarskoj, ili stanje u obrazovanju, već pitanje da li odluke Evropske unije mogu da budu nadređene nacionalnom suverenitetu njenih država članica?

EVROPSKI SUD U SOROŠEVIM RUKAMA?
Reakcije mađarskih parlamentarnih stranaka na odluku luksemburškog suda bile su u funkciji priprema za izbore 2018. godine. Vladajući Fides iza odluke Suda ponovo vidi „prste“ američkog berzanskog špekulanta i milijardera mađarskog porekla Džordža (Đerđa) Soroša. „Evropski sud otvorio je vrata za realizaciju Soroševog plana po kojem godišnje u Evropu treba primiti po milion azijskih i afričkih azilanata“, rekao je šef poslaničke grupe Fidesa u Parlamentu Mađarske Lajoš Koša, podvlačeći da Mađarska ne želi (i neće!) da primi nijednog migranta na osnovu briselskih useljeničkih kvota. U vezi sa odlukom ES-a, Koša je još dodao da „i inače nema šta da se sprovede pošto ta odluka nije takvog karaktera da bi nešto propisala već je samo konstatovala odbacivanje mađarskog i slovačkog potraživanja“.

Od opozicionih stranaka jedino je radikalni Jobik napravio neočekivani potez. Ponovo je Parlamentu podneo predlog izmene Ustava, kojim isključuje sve vidove useljavanja u Mađarsku. Dakle, i vladin projekat kupovine tzv. useljeničkih obveznica (ulaganjem 250 hiljada evra u državnu privredu) koji je u toku. Odluku Evropskog suda Jobik je nazvao skandaloznom „jer niko spolja ne može nametnuti etničku izmenu stanovništva nijednoj unijskoj zemlji“.

Stav Mađarske socijalističke partije (MSP) je taj da je odluka suda još više oslabila poziciju Mađarske unutar EU, a da budućnost države „ne ugrožava useljavanje nemađarskog stanovništva nego iseljavanje Mađara, koje već ima istorijske razmere“.

I Demokratska koalicija (DK) bivšeg liberalnog premijera Ferenca Đurčanja nije govorila o Soroševom već o Orbanovom planu. Oni su uvereni da je vlada Viktora Orbana svesno izgubila luksemburšku parnicu, na čiju odluku će se pozivati sve do izbora. Dogodine, kada na izborima treći put zaredom pobede, Orban će zvanično objaviti da će Mađarska 2018. napustiti Evropsku uniju?!

Orbanova vlada se sprema da uradi istorijski „greh“, smatra stranka „Politika može da bude nešto drugo“ (LMP). Fides nije spreman da ostvari odluku suda o izbegličkim kvotama i time će članstvo Mađarske u EU dovesti pod veliki znak pitanja…

Piše: Vlastimir Vujić za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *