Zašto je važno kada jedemo, a ne samo šta jedemo

Objavljeno: 15.9.2017.

Naučnici iz Bringham and Women’s Hospital iz Masačusetsa sproveli su prvu studiju koja pokazuje da vreme u koje konzumiramo obroke utiče na težinu, a u zavisnosti od toga kada se budimo i kada odlazimo na spavanje. Prethodna istraživanja pokazala su da jednodnevni biološki ritam koji odstupa od uobičajenog vodi do usporavanja metabolizma i gojaznosti

Bez obzira da li se hranite zdravo ili ne, ukoliko ne uzimate obroke u pravo vreme, ili se pretrpavate kroz jedan obrok i prejedete se uveče, štetite svome zdravlju, tvrde naučnici iz Masačusetsa.

Neredovnom ishranom, preskakanjem obroka pa pretrpavanjem loše utičemo na metabolizam i ne dajemo mu dovoljno vremena da svari hranu, a metabolizam ima svoj ciklus. Za neke je jednostavno ako imaju normalan ciklus dan/noć, ali problem je kod ljudi koji rade noćne smene ili kasno poslepodne, pa se onda taj biološki ciklus menja.

Naučnici iz Bringham and Women’s Hospital iz Masačusetsa sproveli su prvu studiju koja pokazuje da vreme u koje konzumiramo obroke utiče na težinu, a u zavisnosti od toga kada se budimo i kada odlazimo na spavanje. Prethodna istraživanja pokazala su da jednodnevni biološki ritam koji odstupa od uobičajenog vodi do usporavanja metabolizma i gojaznosti, bez obzira na raspored obroka. Najvažnije je, kao što i pretpostavljamo čekati nekoliko sati pre odlaska u krevet.

U studiji objavljenoj u magazinu The American Journal of Clinical Nutrition naučnici su, proučavajući masnoću tela, indeks telesne mase i vreme uzimanja hrane, utvrdili da je vreme uzimanja obroka, tj. unosa kalorija, u zavisnosti od subjektivnog biološkog sata, možda i važnije za zdravlje.

Osobe sa visokim udelom masti imaju tendenciju da unose više kalorija pre odlaska na spavanje kada je melatonin visok. Osobe sa manjim udelom telesne mase odlaze u krevet nekoliko sati nakon što su uzeli poslednji obrok. Ovo je prva studija koja uzima u obzir vreme konzumacije hrane u odnosu na lučenje melatonina. Naučnici nisu pronašli vezu između sata u danu kada se obično jede, broja kalorija, sastava obroka, nivoa fizičke aktivnost ili trajanja sna, kao ni to da li je ijedna od ovih stavki bitna.

Kada bi trebalo da jedete ako ustajete u sedam a ležete u 23

Doručak u osam sati

Ručak u podne

Međuobrok između 15 i 16

Večera ne posle 20 sati

Ako ustajete u 10 sati a ležete u dva ujutru

Doručak u 11 sati

Ručak u 15 sati

Međuobro od 18 do 19 sati

Večera ne posle 20 sati

Ako ustajete u podne, a ležete u četiri ujutru

Doručak u 13

Ručak u 17

Međuobrok između 20 i 21 sat

Večera ne posle jedan posle ponoći

Izvor: Nedeljnik

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *