Arbitraža, prečica za nove sukobe

Objavljeno: 15.9.2017.

Piše: Svetlana Vasović Mekina

Situacija između Slovenije i Hrvatske pogoršava se iz dana u dan, naročito otkako je Slovenija naprasno blokirala ulazak Hrvatske u OECD. Isti potez je povukla i Budimpešta, nezadovoljna jer Hrvatska ignoriše arbitražu u vezi sa spornom privatizacijom naftnog koncerna INA. Ni to nije sve – Slovenija je unutar EU blokirala Hrvatsku i na putu u Šengenski sporazum

Presuda arbitražnog suda u Hagu kojom je određena granica između Slovenije i Hrvatske, objavljena 29. juna ove godine, trebalo je da stavi tačku na spor između dve članice EU i NATO-a. Umesto toga, izrodila se u novo poništavanje granične crte i tenzije u Piranskom zalivu, što je proizvelo reprizu varničenja između Slovenije i Hrvatske i dovelo u sumnju sam postupak arbitraže kao lek za slična sporenja širom Balkana. Trenutno su u žiži službena Ljubljana i Zagreb, prva jer preti silom (ne samo policijskom nego čak i vojnom), a drugi jer pod izgovorom da je „arbitražni postupak kompromitovan“ – odbija hašku presudu. Zagreb za nju neće ni da čuje, pa Sloveniji nudi povratak na nultu tačku, dakle da nastave tamo gde su dve države bile neuspešne u proteklih četvrt veka, a to je dvostrani dijalog za zelenim stolom.

VEROLOMNI HRVATI Slovenija upozorava da posle presude više nema mesta za debatu, obaška što za hrvatsku politiku i političare sad tvrdi da su vazda bili „verolomni“ s obzirom na to da je u prošlosti bilo utanačeno, čak potpisano nebrojeno dogovora i sporazuma u cilju rešavanja međe na kopnu i moru, ali ih je Hrvatska sve odreda minirala ili poništila pod različitim izgovorima. I sada istu taktiku koristi i o pitanju sprovođenja arbitražne presude. Da je Hrvatska u takvom pregalaštvu više nego uspešna, dokazuje činjenica da je, posle hrvatskog izvrgavanja arbitraže ruglu i posledičnog odbijanja zvaničnog Zagreba da prizna i primeni presudu iz Haga, taj metod rešavanja otvorenih sporova na prostoru nekadašnje Jugoslavije, koji su zapadne sile donedavno nametale kao najpravičniji i najpouzdaniji – pretvoren u suštu suprotnost.

DIJALOG UMESTO ARBITRAŽE Arbitraža je i u Srbiji razmatrana kao prečica za okončanje nekih sporova sa Hrvatskom, npr. granice na Dunavu, upozoravaju slovenački mediji. Prošle sedmice je, međutim, postalo jasno da od toga nema više ništa, pošto je ministar spoljnih poslova Srbije Ivica Dačić na marginama Strateškog foruma, održanog na Bledu, izjavio da je za Srbiju bolji dijalog sa Hrvatskom nego arbitraža. Tačnije, Dačić je rekao sledeće: „Naše je opredeljenje da to pokušamo da rešavamo bilateralno, znači dijalogom, da ne treba da idemo na neke arbitraže.“

Arbitraža, koja je u najvažnijim međunarodnim aktima opisana kao jedan od ključnih mehanizama za mirno rešavanje sporova među državama, sada je srozana na spoznaju o zaludnom gubljenju vremena. I, što nije manje važno – traćenje novca za skupe pravne zastupnike iz stranih kancelarija, kao i za troškove samog tribunala u Hagu. Nema sumnje da hrvatsko torpedovanje postulata međunarodnog prava nosi opasno naravoučenije drugim državama Zapadnog Balkana, budući da Hrvatska ima nedefinisanu granicu ne samo sa Srbijom nego i sa BiH i Crnom Gorom. Granični problem postoji i između Crne Gore i Kosova koje je de jure još uvek pod međunarodnom upravom…

BLOKADE, UVREDE I HUŠKANjE Situacija između Slovenije i Hrvatske pogoršava se iz dana u dan, naročito otkako je Slovenija naprasno blokirala ulazak Hrvatske u OECD, Organizaciju za ekonomsku saradnju i razvoj koja važi za klub najrazvijenih država u svetu, a čiji je Slovenija član. Isti potez je povukla i Budimpešta, nezadovoljna jer Hrvatska ignoriše arbitražu u vezi sa spornom privatizacijom naftnog koncerna INA. Ni to nije sve – Slovenija je unutar EU blokirala Hrvatsku i na putu u Šengenski sporazum. Pljušte diplomatske note s obe strane granice, Slovenija tužaka Hrvatsku vrhu EU jer je, na primer, od juna naovamo samo u Piranskom zalivu zabeležila gotovo 300 incidenata (povredu teritorije koju smatra svojom), pa se ni najviši predstavnici dve države sad više ne libe da u javnosti razmene i najgore uvrede. Pošto je slovenački ministar spoljnih poslova Karel Erjavec pokušao da iskoristi i nedavni Strateški forum Bled da prisutne visoke goste iz EU i regiona upregne kako bi „zajednički pritisli“ Hrvatsku da odmah primeni novi granični režim na kopnu i moru i prepusti Sloveniji 80 odsto Piranskog zaliva, njegova hrvatska koleginica mu je, po povratku u Zagreb, putem medija zahvalila na „gostoprimstvu“ ocenom da je bio „agresivan i bezobrazan“.

Zagreb tako ne odustaje od „crte sredine“ koja deli Piranski zaliv na pola, što je pre nekoliko dana, tokom posete tom delu obale, ponovio i hrvatski premijer Andrej Plenković. Plenković je hrvatske ribolovce ohrabrio da i ubuduće bacaju mreže i love sve do sredine Piranskog zaliva jer Hrvatska ne priznaje arbitražnu presudu, a da će u slučaju nevolja (sa slovenačkim vlastima) „Hrvatska biti uz njih“. Slovenija je osudila Plenkovićevu akciju jer „huška na izazivanje incidenata“. Na vajkanja slovenačkih moreplovaca da im „Hrvati kradu lovišta i plen“ u ribom ionako sve siromašnijem Jadranu, vlada premijera Mira Cerara potom povlači potez sličan Plenkovićevom; i slovenački ribari će takođe uživati policijsku zaštitu u „slovenačkom teritorijalnom moru“, razume se – slovenačkih policijskih snaga. Na terenu, to znači potencijalan sukob slovenačkih i hrvatskih policijskih patrola. Da političari razmatraju i tu opciju, obelodanio je ministar Erjavec saopštivši nameru da Slovenija pod hitno nabavi više većih policijskih brodica, jer svoje more (posle arbitražne presude) više ne može da štiti „sa samo tri gumenjaka“. Naročito jer Hrvatska raspolaže sa nekoliko većih (nekada jugoslovenskih) bojnih brodova.

RAKETNA DIPLOMATIJA Dalju eskalaciju prilika najavljuje sazivanje 55. hitne sednice Odbora za odbranu slovenačkog parlamenta, sa samo jednom tačkom dnevnog reda: „Spremnost slovenačke vojske na moguće konflikte prilikom implementacije arbitražnog sporazuma“. Premijer Cerar se, istina, ubrzo potom zauzeo da se sednica otkaže jer je „Slovenija odlučna da implementira odluku arbitražnog suda političkim sredstvima, pri čemu polazi od vladavine prava i članstva u evroatlantskim integracijama“. Parlamentarci su izjavili da su šokirani takvim Cerarovim stavom, posebno jer je domaća vojska u veoma lošoj kondiciji (i predsednik države Borut Pahor joj već dve godine zaredom daje negativnu ocenu).

Deo analitičara i političara u Ljubljani upozorava i da Slovenija u bescenje krčmi upotrebljive protivoklopne rakete koje su mogle da posluže za odbranu obalnog pojasa. Slovenija za 200 evra po komadu prodaje 293 rakete sa svom dodatnom opremom. Navedeni raketni sistemi upotrebljivi su i za blisku borbu protiv neprijateljskog brodovlja. Podsećanja radi, emitovan je i TV snimak akcije hrvatske odbrane koja je 90-ih ispred Dubrovnika zastarelom maljutkom pogodila patrolni čamac jugoslovenske ratne mornarice i „neprijatelja proterala iz luke, a radilo se o tehnologiji iz pedesetih godina prošlog veka; ova (koju Slovenija sada rasprodaje) jeste najsavremenija ako nemamo bolju“, istakao je Janez Janša, predsednik SDS, partije koja uživa najveću javnu podršku. Janšina izjava shvaćena je kao direktna najava dalje eskalacije konflikta u Piranskom zalivu, obaška što vladajuća slovenačka politika na čelu sa premijerom nema odgovor na pitanje kako implementirati arbitražnu presudu – bez incidenata sa Hrvatskom koja ne priznaje novu granicu.

EU BEZ ODGOVORA Da gotovo rešenje nema ni Brisel, otkrili su šturi odgovori potpredsednika Evropske komisije Fransa Timermansa i šefice diplomatije EU Federike Mogerini; oboje su izbegli molećive napore slovenačkih domaćina da daju snažnu podršku Sloveniji i ubede Hrvatsku da promeni stav o arbitraži. Na razočaranje organizatora bledskog foruma, svi su se držali mantre da „dve države moraju da se dogovore“. Dogovore? To priželjkuje Hrvatska jer bi nastavak razgovora na liniji Ljubljana–Zagreb značio da je arbitražnoj presudi odzvonilo. Sloveniji, jasno, takav scenario nikako ne odgovara.

Nemačka je među prvima uočila opasnost koja se nadvila nad dve NATO članice, ali i ovim delom Evrope. „Nije isključena upotreba sile u sporu Hrvatske i Slovenije oko Piranskog zaliva“, javili su početkom sedmice nemački mediji. Agencija DPA prepucavanje Hrvatske i Slovenije vidi kao „svađu dve članice EU koja sve češće eskalira u pretnje jedne drugoj“. Članke, čija je crvena nit da „susedi ne isključuju ni upotrebu policijske sile“, objavili su „Frankfurter algemajne cajtung“ i „Zidojče cajtung“. Nemački mediji ukazuju na hrvatsko „njet“ arbitražnoj presudi i da je slovenački premijer održao sastanak sa predstavnicima opozicije na kome je u ime odbrane teritorijalnog suvereniteta dobio zeleno svetlo za upotrebu policijske sile u sprovođenju arbitražne odluke…

OFANZIVA SLOVENAČKOG ŠARMA Jeste da se zvanični Berlin zauzeo za poštovanje prava i sprovođenje arbitražne presude, ali Hrvatsku ni to nije kosnulo. A pošto je izostala osuda Hrvatske od strane Vašingtona (koju je Slovenija s razlogom očekivala, jer je njene gore list sada „prva dama“ SAD), kao i Brisela, Ljubljana se proteklih dana bacila na „ofanzivu šarma“ u pokušaju da diplomatskim sredstvima privoli Zagreb da aminuje arbitražnu presudu. U to ime je poslednji Bledski strateški forum (kome su iz Srbije prisustvovali i premijerka Ana Brnabić i ministar Dačić) maksimalno iskorišćen za lobiranje protiv Hrvatske i pritisak na visoke zvanice da se zajedničkim naporom Hrvatska satera u ćošak, tj. da pristane na arbitražu. Manevar Ljubljane se, međutim, izjalovio – predstavnici „eks-ju“ država mudro su se držali po strani (predstavnici Srbije zato što „Srbija ima dovoljno sopstvenih nerešenih pitanja sa Hrvatskom“, a oni iz BiH i Crne Gore jer „ne žele da se mešaju“, a i sami imaju sa Hrvatskom nerešeno pitanje međe), što su slovenački mediji osudili kao nespremnost za poštovanje međunarodnog prava; na stranu što Slovenija 1999. i potom 2008. nije poštovala to isto međunarodno pravo – prvo, kada je podržala bombardovanje SRJ od strane NATO-a bez odobrenja Saveta bezbednosti, a potom i kada je kao predsedavajuća EU kao 5. država na svetu priznala Kosovo.

S druge strane, slovenačka pretnja kupovinom većih policijskih brodova (bar dva, opremljena oružjem i oruđem „za odvraćanje“, poput snažnih šmrkova za „hladno polivanje“ mlazevima vode i „izguravanje hrvatskih ribara i drugih uljeza“ natrag u hrvatski deo Piranskog zaliva) služi da dokaže odlučnost aktuelne vlasti da sprovede arbitražnu presudu silom, ako ne ide milom. U suprotnom, slovenačko „ne-činjenje“ može se razumeti kao prećutni pristanak (tacit agreeement) na hrvatsko stanovište i odustajanje od odluke arbitražnog tribunala. Slovenačkim državnim organima je stoga već naređeno da isprave katastar i izrade nove karte onako kako zapoveda arbitražna presuda. Nove mape se očekuju do kraja decembra, kada ističe šestomesečni rok od proglašenja arbitražne presude. Uz sve to, slovenačka vlada razmatra dva puta: prvi, podizanje nove tužbe protiv Hrvatske zbog nepoštovanja arbitražne presude (makar to značilo još stranih eksperata i dodatan ceh za državnu blagajnu) u međudržavnom sudu u Hagu. I drugi – sukob policijskih snaga u Piranskom zalivu.

Piše: Svetlana Vasović Mekina za pecat.co.rs

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *