Kladio se na Trampa i izgubio,Putin se vraća navici SSSR

Objavljeno: 1.8.2017.

Pobeda Donalda Trampa na izborima prošle godine izazvala je pravu euforiju u Kremlju,rusofili su otvarali šampanjac, a Vladimir Putin zadovoljno je trljao ruke.

Pobeda Donalda Trampa na izborima prošle godine izazvala je pravu euforiju u Kremlju,rusofili su otvarali šampanjac, a Vladimir Putin zadovoljno je trljao ruke.

Ruski predsednik bio je uveren da su Amerikanci konačno dobili predsednika koji će Rusima priznati da su supersila kakva je nekad bio SSSR i koji će poštivati moćnu vojsku koja je skoro 20 godina bila u zapuštenom stanju.

I Putin je imao pokrića u tim nadama: Tramp ga je mesecima pre izbora hvalio na sve strane i stvarno je izgledalo da će to biti početak jednog divnog prijateljstva. Međutim, devet meseci posle, odnos SAD i Rusija je na najnižim granama u poslednjih nekoliko decenije, piše “Njujork tajms”.

Putin se kladio na Trumpa, kojem je prema američkim obavještacima i pomogao u izbornoj pobedi, da bi na kraju spektakularno izgubio, analizira ugledni list.

Novi paket sankcija Rusiji, koji je uverljivo izglasan u Kongresu, poslao je jasnu poruku u Kremlj da Tramp nije svemoguć i da su mu ruke vezane. Istina, Tramp još nije potpisao sankcije, ali s obzirom na to da su Senat i Kongres gotovo jednoglasno izglasali odluku, američki predsednik neće imati previše izbora nego staviti svoj potpis na nacrt zakona, na koji inače ima pravo veta. A kad to napravi, postaće sasvim jasno da će njegova saradnja s Putinom biti – nemoguća, prenosi “Jutarnji list”.

Pre nekoliko nedelja Putin i Tramp odradili su prvi razgovor “oči u oči”. Naizgled je izgledalo prijateljski, oba predsednika bila su jako zadovoljna, sastali su se čak i tokom večere za predsednike država članica grupe G20, o čemu formalnog obaveštenja nije ni bilo.

Međutim, sada to ispada potpuno nevažno. Kongres nije spreman oprostiti Putinu aneksiju Krima, demokrate optužuju ruskog predsednika za uplitanje u izbore i za poraz Hilari Klinton, a republikanci su u strahu da njihov predsednik baš i ne razume s kim ima posla u Moskvi.

“Dakle, Tramp sve i da nešto hoće s Putinom, ostao je sasvim sam”, navodi se u tekstu.

Kao odmazdu za sankcije Putin je odlučio proterati 755 američkih diplomata i taj potez američki obaveštajci i službenici vide kao veliku promenu u taktici ruskog predsednika.

Putin je, po njihovom viđenju, odustao od sajber napada i obaveštajnih ratova i okrenuo se metodama iz Hladnoga rata. Informacija o proterivanju stotina diplomata zbunila je službe u Vašingtonu, jer po njihovim proračunima u američkoj ambasadi u Moskvi uopšte ne radi toliki broj američkih državljana.

Ipak, veruje se da su u konačnu brojku uključeni i ruski državljani koji su zaposleni u ambasadi, a s obzirom na to da njih nije moguće proterati, kazna će im biti – otkaz.

“Jedan od najvećih ciljeva Vladimira Putina je da Rusija bude tretirana kao nuklearna sila koju će poštovati ceo svet. I ne samo poštovati, već je se i plašiti. U Trampu je video čoveka koji će mu pomoći u ostvarenju tog cilja”, navela je Anđela Stent, ugledna analitičarka sa Univerziteta Džordžtaun i bivša visokopozicionirana agentkinja u vreme administracije Džordža V. Buša.

“Sada se situacija promenila. Rusi u neverici gledaju haos u Beloj kući, ni sami ne znaju koji će biti sledeći potez Donalda Trampa. Zbog toga su strašno nervozni i u nemoći se vraćaju starim navikama. Proterivanje diplomata je njihova najstarija metoda”, kaže ona.

S druge strane, visoki zvaničnik iz Bele kuće za “Njujork tajms” tvrdi da Trampova administracija nije odustala od poboljšanja odnosa s Rusijom, naprotiv, smatraju da Putinov govor u kojem je najavio proterivanje diplomata nije bio previše ‘bombastičan’ i da u celoj priči vide priliku za novi preokret.

S tim se ne slaže Rolf Movet Larsen, bivši obaveštajac koji je jedno vreme proveo i u Rusiji.

“Kratkoročno, nema nikakvih izgleda da se odnosi SAD i Rusije promene. Ovo je novi Hladni rat, ovo traje već neko vrijeme”, rekao je on.

“Šta god se dogodilo u odnosima Taumpa i Putina, glavni problem neće biti rešen godinama. Putinu je veliki cilj bio olabaviti sankcije Amerike i Evrope zbog aneksije Krima 2014. godine, a sada ispada da su mu nametnute još teže sankcije”, piše u tekstu..

Upravo zbog toga, američki obaveštajci su u strahu da je proterivanje diplomata tek početak ruske odmazde. Uostalom, bivši direktor FBI Džejms Komi prije nego što je smenjen javno je rekao:

“Uplitanje u američke izbore je tek početak. Verujte mi, oni će se vratiti”, tvrdio je Komi.

Izvor: Jutarnji list

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *