Uhljebilo se 30 Kuvajćana u BiH

Objavljeno: 24.7.2017.

Dok radnici iz BiH u inostranstvo beže glavom bez obzira, ima i onih koji iz belog sveta dolaze da rade u ovoj državi, a uglavnom su zainteresovani za sektor trgovine.

Dok radnici iz BiH u inostranstvo beže glavom bez obzira, ima i onih koji iz belog sveta dolaze da rade u ovoj državi, a uglavnom su zainteresovani za sektor trgovine.

Tako je u prvom kvartalu ove godine strancima izdato 657 radnih dozvola, i to najviše građanima Srbije – 165 i Turske – 83. Međutim, radnu dozvolu je dobi i 51 Hrvat, 43 Kineza i 30 stanovnika Kuvajta.

”Najviše radnih dozvola izdato je u delatnosti trgovine na veliko i malo – 144. U prerađivačkoj industriji izdata je 81, u poslovanju nekretninama 62, a u obrazovanju 52 radne dozvole”, kaže stručni saradnik za odnose sa javnošću, informisanje i izdavaštvo Agencije za rad i zapošljavanje BiH Boris Pupić.

Zanimljivo je da najviše stranaca uhlebljenje nađe u oblasti trgovine, uprkos činjenici da su u trgovci po broju u vrhu liste nezaposlenih, odnosno, da na zaposlenje u proseku čekaju 10 godina.

Ekonomisti objašnjavaju da to što stranci dolaze da rade u BiH nije rezultat nekih pozitivnih trendova na tržištu rada, odnosno, povoljnosti koje im nude ovdašnji poslodavci.

Ekonomista Zoran Pavlović ističe da je to posledica činjenice da strane firme koje posluju na ovim prostorima nemaju preterano poverenje u domaću radnu snagu.

”Ljudi iz Evrope i sveta zapošljavaju se u preduzećima koja su u vlasništvu stranaca, a koji žele radnu snagu iz svojih držaava. Ne žele da rizikuju sa našim kadrom, nego hoće da budu sigurni da će posao biti obavljen u predviđenom roku i kako treba”, kaže Pavlović.

Dodaje da je, u svakom slučaju, apsurd da u državi u kojoj ljudi godinama tavore na biroima, posao pronalaze radnici iz bela sveta, a posebno u delatnostima u kojima se beleži suficit radne snage.

Sličnog stava su i poslodavci, koji su prilično iznenađeni da se na tržištu BiH zapošljavaju i radnici iz Kuvajta.

”Rekao bih da je ovo još jedan apsurd u BiH. S druge strane, veliki problem za našu privredu je odlazak ljudi sa ovih prostora, pre svega onih koji su stručni i sposobni. Ako se nastavi ovakava trend, u daleko većoj meri ćemo morati da uvozimo radnu snagu”, kaže predsednik Unije udruženja poslodavaca RS Dragutin Škerbić.

Dodaje da je činjenica da su kod nas male plate, ali da je osnovni razlog što ljudi odlaze politička nestabilnost.

”Posledica je toga što postajemo deficitarni u pogledu mnogih kadrova, a plašim se da će biti sve gore”, ističe Škrebić.

Podsetimo, iz BiH je lane samo u Sloveniju i Nemačku zvanično otišlo sedam puta više radnika nego 2013. godine.

Prema podacima ARZ, ove dve države su pre 3 godine izdale 847, a u 2016. čak 5.857 radnih dozvola.

Masovan odlazak posebno je izražen od početka 2017, kada je BiH za samo 2 meseca napustilo više radnika nego tokom cele 2013.

Posredstvom pomenute agencije, u Nemačku odlaze medicinske sestre, a u Sloveniju vozači, varioci, zidari i mnoge druge zanatlije.

Za razliku od zvaničnih “kanala”, iz ove države, uglavnom uz pomoć rođaka i prijatelja, tokom godine u inostranstvo ode i do 40.000 ljudi što je čitav jedan grad srednje veličine.

Polovina mašta da ode

Istraživanje nevladinog sektora pokazalo je da u BiH ima oko 700.000 osoba starosti do 30 godina, te da bi više od polovine njih, da im se ukaže prilika, odmah napustilo ovu državu. Procenjuje se da će se u narednih 6 godina samo u RS broj radno sposobnih stanovnika smanjiti za 59.000, što je pogubno za privredu, pokazala je Analiza i projekcije stanja na tržištu rada.

Prema ovom istraživanju, do 2021. godine iz cele BiH, u potrazi za poslom, otići će još oko 140.000 ljudi, i to mahom najsposobnijih i najkompetentnijih.

Izvor: Blic, BN TV

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *