Da li ljekari mogu da stvore “drugu kožu”

Objavljeno: 22.7.2017.

Kesice ispod očiju samo su početak. Premaz možete natopiti sredstvom za zaštitu od sunca i sunčati se bez brige da će ga voda ili znoj sprati, kažu istraživači. Očekuju da će se ekcemi, psorijaza i druge kožne bolesti lečiti tako što će suva nadražena mesta pokrivati premazom koji vlaži i smiruje

Zamisao zvuči kao maštarija: nevidljivi premaz koji se nanosi na kožu i daje joj mladalačku gipkost. Podočnjaci nestaju za tren oka. Bora više nema.

Naučnici sa Harvarda i Instituta za tehnologiju Masačusetsa otkrili su da to uopšte nije maštarija. U nedavnom izveštaju objavljenom u časopisu Prirodni materijali, istraživači su naveli da “druga koža” stvorena od jednostavnih hemikalija, koju Uprava za hranu i lekove SAD smatra bezbednom, može to da postigne – i da tokom ograničenih proučavanja primene niko do sada nije prijavio upale ni alergične reakcije.

Kesice ispod očiju samo su početak. Premaz možete natopiti sredstvom za zaštitu od sunca i sunčati se bez brige da će ga voda ili znoj sprati, kažu istraživači. Očekuju da će se ekcemi, psorijaza i druge kožne bolesti lečiti tako što će suva nadražena mesta pokrivati premazom koji vlaži i smiruje.

Te hemikalije su siloksani – u osnovnom obliku čini ih jedan atom kiseonika vezan s dva atoma silicijuma – koji stvaraju polimere, duge lance ponovljenih jedinica. Istraživači su stvorili veliku zbirku siloksana prilagođavanjem molekularnih osobina kao što je dužina lanca, kako bi dobili osobine koje žele.

Zatim su razvili postupak u dva koraka. Prvo se nanosi polimer, prozirna tečnost. Njegovi lanci nisu naročito jaki, pa je sledeći korak primena proizvoda koji ih čvrsto povezuje. Istraživači mogu da izmene osobine “druge kože”, da smanje ili povećaju propustljivost. Propustljivija “druga koža” koristila bi se za podočnjake, dok bi ona manje propustljiva služila za zadržavanje leka na određenom mestu. Premaz bi se uklanjao tečnim rastvaračem polimera.

Istraživanje je finansirala mala privatna biotehnološka kompanija “Živi dokaz”, a sam proizvod razvila je druga mala privatna kompanija, “Laboratorija Olivo”, koja je i vlasnik patenta. Svi autori izveštaja imaju vlasnički udeo u “Živom dokazu”, a samim tim posredno i u kompaniji “Olivo”.

Izveštaj opisuje prvi test proizvoda na sto sedamdeset subjekata. Istraživači kažu da im pre izlaska na tržište treba još podataka.

“Mislim da je to sjajno”, kaže Gordana Vunjak Novaković, profesorka biomedicinskog inženjeringa na Univerzitetu Kolumbija u Njujorku, koja nije učestvovala u istraživanju. “Stvorili su domišljat biomaterijal koji obnavlja osobine mlade i zdrave kože. Mogu da ga postave kao neku vrstu flastera preko stare i obolele kože i dobiju značajne rezultate.”

Zamisao o “drugoj koži” nastala je pre više od deset godina kada se dr Roksu Andersonu, profesoru dermatologije na Medicinskom fakultetu Harvarda obratila kompanija “Živi dokaz” koja je razvijala polimer za negu kose.

Doktor Anderson pitao je direktore kompanije zašto ne bi stvorili polimer koji bi se stavljao preko kože? Šta ako postoji način da se obnovi elastičnost kože?

Nabrojao je šta je potrebno za to: “Mora da bude gotovo nevidljiv. Koža i dalje mora da diše kroz premaz. Mora da bude i dovoljno jak i elastičan da utiče na ponašanje kože.”

Doktor Robert Langer, inženjer biomedicine na MIT-u i osnivač “Živog dokaza”, krenuo je u potragu za nečim prikladnim. “Tražili smo bezbednost, razmazivost, lepljivost i odgovarajuće mehaničke i optičke osobine.”

“Druga koža” može da traje duže od jednog dana. Na samom početku primenjena je na kesice ispod očiju, koje muče mnoge sredovečne i starije ljude, navodi dr Barbara Gilkrest, članica istraživačke ekipe. “Govorimo ljudima da natapkaju kožu vlažnom krpom i stave snažnu hidrantnu kremu, ali to deluje kratko”, rekla je Gilkrestova.

Sličan postupak je nanošenje lekova kao što su kortizonske kreme, kaže dr Anderson. Manje od deset odsto nanesene kreme ostaje na koži. “Sve ostalo završi na jastučnici ili odeći.”

Njegov kolega s Harvarda dr Metju Avram, koji nije povezan s kompanijom i njenim proizvodom, kaže da je isprobao “drugu kožu” na svojim podočnjacima.

“To zaista deluje”, rekao je on, “ali bio sam pomalo potišten. Nisam ni shvatao da imam tolike podočnjake.”

Izvor: Nedeljnik

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *