Hiperlupom kroz Evropu?

Objavljeno: 20.7.2017.

Automobil, brod, avion ili voz – to su dana uobičajena sredstva prevoza. A šta je sa hiperlupom? Hoće li sistem sprovođenja kapsula kroz vakuumske cevi postati deo naše svakodnevice ranije nego što neki misle?

Hiperlup je sistem međusobno povezanih cevi iz kojih je delimično izvučen vazduh. Kroz njih je – bar teoretski – moguće prevoziti ljude i teret brzinom većom od 1.200 km/h. To je inače princip vazdušne pošte – sistema koji je u mnogim gradovima postojao još u 19. veku. Ilon Mask, osnivač auto-marke Tesla i svemirske kompanije Spejs Iks, prezentirao je hiperlup-koncept kao svoju viziju transporta u 21. veku.

U tom konceptu, kapsule lebde u cevima u kojima je ekstremno smanjen pritisak – a pokreće ih ili pritisak vazduha ili magnetni pogon. Putnici bi trebalo da se kreću istom brzinom kao da su u avionu, odnosno, dvostruko brže nego u najbržim vozovima. Transport ne prouzrokuje nikakve štetne gasove koji bi zagađivali atmosferu. Osim toga, hiperlup bi bio dvostruko jevtiniji od jedne ICE-trase Nemačke železnice.

Ilon Mask se zalaže za razvoj hiperlup-sistema

Futuristi hvale Hiperlup kao revoluciju našeg stila života, dok kritičari sumnjaju u tehnološke i finansijske pretpostavke poduhvata. Nekoliko privatnih firmi već neko vreme se utrkuje i razvoju odgovarajuće tehnologije. Jedna od njih, Hiperlup uan iz Los Anđelesa, sredinom jula je najavila da je u maju uspešno testirala svoj hiperlup-sistem koji se bazira na vakuumskim cevima.

„Bićemo u stanju da se između gradova krećemo kao da je reč o stanicama metroa“, kaže Šervin Piševar, saosnivač firme Hiperlup uan. No, vakuum-tehnika odavno nije zrela iako je upravo ona zaslužna za to što u prevozu mogu da se postižu tako velike brzine. Putovanja od Helsinkija do Stokholma ili od Berlina do Minhena bi trajala manje od pola sata.

Partnerstva za budućnost

Hiperlup uan i druge slične firme nalaze se još u ranoj fazi razvoja nove tehnologije. No, ipak, već rasmatraju moguće rute i pobudili su interesovanje investitora i vlada.

Tako je firma Hiperlup transportejšn tehnolodžis (HTT) iz SAD sklopila sporazum o ispitivanju terena u Češkoj i Slovačkoj, kako bi proučila moguće koridore između čeških gradova Brna i Praga i slovačke Bratislave. Nedavno je ta firma saopštila i da je prodala licencu za svoju tehnologiju vladi Južne Koreje.

Prošlog meseca je Hiperlup uan u Amsterdamu organizovao sastanaka pod nazivom „Vizije za Evropu“ i prezentirao ambiciozne predloge kako da se novim sitemom poveže 75 miliona Evropljana u 44 grada.

Zainteresovani političari

Pozdravni govor je održala Melani Šulc van Hagen, holandska ministarka za infrastrukturu i životnu sredinu i poznata ljubiteljka hiperlup-sistema. „Hiperlup može sve da promeni“, rekla je i pomenula zastoje na auto-putevima, sve veći broj ljudi koji koriste sredstva javnog prevoza i neophodnost da se smanji emisija štetnih gasova u atmosferu.

Holandski univerzitet u Delftu pobedio je na međunarodnom konkursu čiji je sponzor bila firma Spejs iks Ilona Maska. Na prvoj test-trasi hiperlupa u Evropi, naučnici upravo rade na konstrukciji putničkih kabina. Holandsko ministarstvo za infrastrukturu istovremeno priprema novi zakon koji bi trebalo da olakša sprovođenje inovacija u delo.

Put do revolucije u saobraćaju je još dug. Hiperlup uan je u Nevadi nedavno testirao prvu kapsulu koja se kretala kroz vakuumsku cev. Lebdela je 5,3 sekunde i dostigla brzinu od 113 km/h – daleko od predviđenih 1.200 km/h o kojima stalno govore ljubitelji novog sistema. U sledećoj fazi testiranja stremi se ka brzini od 400 km/h.

Izvor: DW

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *