Gugl plaća naučnike da ga predstavljaju u dobrom svjetlu

Objavljeno: 19.7.2017.

Internet-koncern Gugl je angažovao profesore univerziteta da bi uticali na javno mnjenje i političare u korist koncerna.

Dnevnik Tajms prenosi da je Gugl tokom poslednjih deset godina finansirao stotine studija; desetak profesora je dobilo ogromne svote novca za svoja istraživanja. Volstrit džernal piše da su te sume išle i do 400.000 dolara po studiji, kao i da je to honorisanje trebalo da ostane u tajnosti. Prema pisanju pomenutih novina, PR-menadžeri Gugla su sastavljali liste tema o kojima su želeli da dobiju studije. Oni su čak davali naslove studijama i instrukcije o tome kako da budu napisani njihovi zaključci. Predlagali su i cene, odnosno, visinu honorara, te stupali u kontakt i pregovore sa određenim profesorima.

Kamuflirani lobisti

Profesori koji su pristajali na dil su, na primer, svojim istraživanjima pokazivali da je Guglovo sakupljanje podataka o korisnicima fer postupak, između ostalog i zato što Guglova usluga te korisnike ništa ne košta. Gugl je plaćao i putne troškove profesorima više elitnih univerziteta , mađu kojima su Harvard i Barkli, za sastanke sa donosiocima odluka i lobistima. Rezultate studija Gugl je koristio i u borbi protiv optužbi za monopolističko ponašanje na tržištu.

Iz izveštaja Volstrit džernala se može zaključiti da su profesori univerziteta radili kao kamuflirani lobisti čiji je zadatak da utiču na državne odluke u korist Gugla. Sam koncern prenosi da, otkako je osnovan, održava tesne veze sa univerzitetima i istraživačkim institutima: „Rado podržavamo akademske istraživače kada je reč o računarskim naukama i političkim temama kao što su autorska prava, sloboda govora i nadzor, i podržavamo glasove koji se zalažu za principe otvorenog interneta“, rekao je jedan predstavnik Gugla za Volstrit džernal.

Rupert Merdok ima ulogu

Naučnici koji bi po definiciji trebalo da rade nezavisno, nisu oklevali da svoje studije stave na uvid Guglu pre objavljivanja, kako bi koncern mogao da da još neke „predloge“… Volstrit džernal je dospeo u posed elektronske komunikacije između nekih profesora i Gugla. Profesori u podacima o svojim istraživanjima uglavnom nisu navodili da ih je finansirala ova firma.

Otkrića Volstrit džernala su deo borbe protiv Gugla koju vodi Rupert Merdok, medijski mogul i vlasnik medijskog koncerna Njuz korporejšn kojem (od 2007) pripada i Volstrit džernal. Merdok je već podnosio tužbe protiv Gugla Evropskoj komisiji; tražio je da Gugl plaća za automatski proizveden isečak internet-strane koji se vidi u rezultatima njegove pretrage a u sporu je sa megakoncernom i oko raznih drugih pitanja, na primer, oko toga na kojim internet-portalima smeju da se pojavljuju reklame itd.

Nema „svetaca“?

Od 2009. Gugl je finansirao oko 100 studija s političkim temama, da još 100 studija potiče od autora koji su direktno ili indirektno dobili novac od Gugla, ali to nisu hteli da otkriju. Time se Gugl pridružio kolu preduzeća koja već dugo plaćaju naučnike i istraživače za studije koje potpomažu njihove poslovne interese. Među internet-koncernima su, recimo, Majkrosoft, Kvalkom i Verajzon finansirali studije koje su bile vrlo kritične prema – Guglu.

Izvor: B92

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *