Vlada RS bez stava o „nemoralnom poklonu“ Rodoljuba Draškovića

Objavljeno: 18.7.2017.

Vlada Republike Srpske nije razmatrala ponudu Skupštine akcionara „Swisslion Group“ Novi Sad da Republici Srpskoj bez naknade pokloni svoje akcije u preduzeću „Swisslion industrija alata“ Trebinje, potvrdili su za CAPITAL u Ministarstvu industrije, energetike i rudarstva RS.

Rodoljub Drašković je ovim potezom pokušao da izbjegne plaćanje poreskog duga od 16 miliona maraka, tako što bi RS vratio bezvrijedno, prezaduženo preduzeće, u kojem ima tri puta manje radnika od broja na koji se obavezao privatizacijskim ugovorom i čiju je imovinu i hale, u međuvremenu, prenio na svoju privatnu, konditorsku, firmu.

Drašković je polovinom marta zvanično ponudio Srpskoj da pokloni IAT, ogorčen što, kako je naveo, nije ispunjen dogovor da se milionski poreski dug konvertuje u kapital, otpiše ili proglasi stečajni postupak.

Međutim, u Ministarstvu industrije RS tvrde drugačije. Kažu da „Swisslion industrija alata“ Trebinje ima poreske obaveze koje se odnose na period prije privatizacije (2007. godina), ali i obaveze koje su nastale od 2008. do kraja 2011. godine. Navode i da preduzeće tvrdi da od početka 2012. godine redovno izmiruje svoje poreske obaveze i da je do kraja prošle godine uplatilo ukupno 14 miliona KM.

Ministarstvo: Kupac bio upoznat sa dugovima

„Kupac akcija državnog kapitala je bio upoznat da Industrija alata Trebinje ima poreske obaveze. U postupku privatizacije je provedeno finansijsko restrukturisanje, pri čemu je dio poreskog duga riješen, a dio je trebalo da preduzeće izmiri u periodu nakon privatizacije“, kažu u Ministarstvu industrije.

Dodaju da je preduzeće zatražilo da se provede konverzija poreskog duga u akcije s obzirom na to da nije bilo u mogućnosti da ove obaveze izmiri.

„Međutim, konverzija nije bila moguća zbog izuzetno nepovoljnih finansijskih pokazatelja stanja u društvu, te se samo jedan manji dio poreskog duga mogao konvertovati. Trenutno ne postoji pravni osnov za konvertovanje poreskog duga u akcije preduzeća, s obzirom na to da je Zakon o posebnim načinima izmirenja poreskog duga stavljen van snage“, naglasili su u Ministarstvu industrije.

Direktorca „Swisslion industrije alata“ Branka Ratković nije željela da komentariše situaciju u kojoj se preduzeće sada nalazi.

Drašković dobio od RS sjajne uslove za plaćanje duga

Prema posljednjem izvještaju Poreske uprave RS ukupan poreski dug Swisslion industrije alata“ Trebinje iznosi 16,2 miliona KM.

Bivši direktor Industrije alata Milan Grubač rekao je za CAPITAL da je značajan dio dugova IAT-a o kojima se danas govori i zbog kojih većinski vlasnik želi da pokloni Srpskoj to preduzeće, nastao nakon privatizacije. Takođe, tvrdi i da je dug koji je postojao prije privatizacije Drašković prihvatio te da mu je tada omogućeno da ih plati u roku od sedam godina nakon privatizacije uz grejs period od godinu dana.

Grubač, koji je na direktorskoj funkciji bio prije privatizacije i godinu dana nakon što je IAT prešao u privatno vlasništvo, kaže da je jedan od najvažnijih uslova iz ugovora bio upravo poreski dug.

„Najvažnije stavke u ugovoru su bile da broj zaposlenih u prvoj godini nakon privatizacije ne može biti manji od 1.192, u drugoj godini taj broj je trebalo da bude 1.280, a u trećoj 1.340. Drugi uslov je bio da se na escrow račun plati 1,5 miliona KM i treći da budući vlasnik mora da uloži u taj sistem 17,3 miliona KM. Sve poreske obaveze su otpisane tada strateškim preduzećima, osim obaveza prema Fondu za penzijsko i invalidsko osiguranje. Te obaveze u IAT-u su bile oko 10 miliona KM i ugovorom je predviđeno da ih novi vlasnik plati za sedam godina uz grejs period od godinu dana. Tada je to svima nama, pa i većinskom vlasniku, izgledalo kao nešto što će se vrlo lako platiti“, rekao je Grubač.

Grubač: IAT nakon privatizacije napravio velike dugove

Grubač je istakao i da su poreske obaveze IAT-a na kraju 2007. godine, kada je on napustio firmu, bile smanjenje na osam miliona KM, tako da je značajan dio duga, koje trenutnio iznosei 16,2 miliona KM, nastao nakon privatizacije.

„Broj radnika u prošloj godini je pao na svega 500, prihod je pao na oko 13,5 miliona KM i imaju neku simboličnu dobit. Kompletna industrija alata sada je u samo jednoj hali, od nekadašnjih sedam velikih sistema“, rekao je Grubač.

Kazao je da je u prvoj godini od privatizacije dobro krenulo, a da je nakon toga sve krenulo u suprotnom smjeru. Istakao je i da je Investiciono-razvojna banka RS utvrdila da novi vlasnik nije ispoštovao ugovorne obaveze te im je izrekao milionsku kaznu.

„Ogromni gubici su ostvarivani, broj radnika nije bio ni približan onome koji je trebao, pretežna djelatnost je promijenjena, opterećena je postojeća imovina izgradnjom novog sistema. Sve su to prekršene klauzule iz ugovora i on kao takav nije zaključen i nije konstatovano da je on zaključen te i danas stoji takvo stanje. Akcije preduzeća koje vlasnik sada želi da vrati državi ne vrijede ništa, jer se u IAT ne ulaže ništa, a na račun toga raste konditorska proizvodnja“, naglasio je Grubač.

Predsjednik Konfederacije sindikata RS Obrad Belenzada kaže da proces privatizacije u ovom preduzeću još nije završen jer je ugovorom o privatizaciji predviđeno da se svi detalji završe u roku od tri godine nakon privatitzacije, što nije urađeno.

„Tada je privatizovana kompletna industrija alata, a sada se u tom krugu proizvode slatkiši, samo jedan dio alata je ostao. U roku od tri godine je trebalo zaključiti ugovor o privatizaciji, ali to još nije urađeno i taj problem visi u zraku. Vlada i vlasnik treba da riješe taj problem. Ima nekih dugova od ranije i onih koji su napravljeni kasnije, ali fabrika sada radi i plaća poreze i doprinose. Problem je to što oni za ljude koji idu u penziju moraju uplatiti staž pojedinačno i to sve pada na teret ostalih radnika“, kazao je on.

“Swisslion grupa”, koja je vlasnik 64,31 odsto akcija preduzeća “Swisslion industrija alata” iz Trebinja ranije je navela da je isknjižila, odnosno ispisala iz poslovnih knjiga, kapital po osnovu vlasništva nad tim akcijama, te da zahtijeva da se iz naziva i memoranduma IAT-a izbriše “Swisslion”.

Tada su naveli i da “Swisslion Takovo” izmiruje sve svoje obaveze prema svakoj državi u kojoj posluje, te da ne prihvataju da im IAT urušava poslovni ugled.

“U kontinuitetu se pojavljuju napisi u medijima da je naš predsjednik Rodoljub Drašković i poslovni sistem `Swisslion Takovo` najveći dužnik u RS po osnovu poreza i doprinosa, čime se ruši i ugrožava ugled ovog poslovnog sistema. Vraćamo vam društvo u vlasništvu koje nakon više decenija stvaranja gubitka danas uspešno posluje i ostvaruje dobit”, navedeno je u obrazloženju odluke koju je u martu ove godine donijela Skupština akcionara
„Swisslion Takovo“.

Predsjednik RS Milorad Dodik rekao je ranije da Srpska neće preuzeti dugove “Swisslion industrije alata” koji su napravljeni tokom poslovanja od privatizacije do danas.

On je tada rekao da se može razgovarati o dugovima koji su naslijeđeni, ali da RS neće preuzeti one koji su napravljeni tokom poslovanja od privatizacije do danas.

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *