Nova opasnost prijeti Balkanu: Borci džihada stižu s fronta

Objavljeno: 18.7.2017.

Konačan pad takozvane Islamske države na Bliskom istoku označiće i povratak terorista svojim kućama; Stefanović: Iz Srbije je 49 ljudi otišlo u Siriju i Irak, a neki su tamo i poginuli

Slomom takozovane Islamske države u Siriji i Iraku Srbiji i regionu zapretila je opasnost od povratka više desetina prekaljenih boraca sa višegodišnjim ratnim stažom na Bliskom istoku. Iako pouzdanih informacija da su balkanski džihadisti definitivno položili oružje još nema, scenario njihovog dolaska u sledećih nekoliko meseci više je nego realan.

Prema rečima ministra unutrašnjih poslova Nebojše Stefanovića, 49 ljudi iz Srbije otišlo je da se bori na ratištima Bliskog istoka. U tamošnjim sukobima učestvovali su na strani različitih grupa tzv. Islamske države.

– Neki su poginuli, a ostali su još uvek tamo. Nije to veliki broj sa kakvima se suočavaju druge evropske države, ali svakako zabrinjava. Pravovremena razmena informacija jedini je način zaštite – kaže Stefanović i ističe da je bezbednost u Srbiji visoka i da policija intenzivno radi da građani ne osete nijednu pretnju.

Ministar policije podseća da se uprkos terorističkim napadima u regionu, nestabilnost nije prelila na našu zemlju.

– Pomoći ćemo i komšijama, jer je i nama potrebna stabilnost regiona – smatra Stefanović.

Džihadističke snage potisnute su iz gotovo svih većih uporišta u Siriji, a pad Mosula označio je poslednji čin trajanja ID u Iraku. Obaveštajni podaci, međutim, govore o povlačenju ostataka džihadista u sirijske rubne provincije Deir-ez-Zor i Idlib. To su njihove poslednje linije odakle bi lako mogli da se raziđu po svetu. Iskustvo govori da povratnici sa ratišta ne miruju ni na svom terenu, već nastavljaju da se bave starim zanatom – terorizmom.

Posebna briga službama bezbednosti jeste mešanje i saradnja ekstremističkih grupa. O razmerama ovog problema govori i činjenica da je kroz redove džihadista na Bliskom istoku prošlo gotovo hiljadu ljudi sa Balkana. Najviše njih, gotovo 500 je iz BiH, a veliki je i broj Albanaca sa KiM. Ostatak čine albanski borci iz Makedonije, kao i militanti iz Srbije i Crne Gore.

Zoran Dragišić sa beogradskog Fakulteta bezbednosti slaže se da je scenario povratka terorista ID svojim kućama u Srbiji realan i rizičan. Međutim, on ističe da naše obaveštajne agencije imaju ime, prezime i fotografiju svakog našeg državljanina koji ratuje za teroriste.

– Odlaskom na ratište na Bliski istok oni su počinili krivično delo i po povratku njih čeka hapšenje i izvođenje pred sud – objašnjava Dragišić. – Službe bezbednosti, međutim, imaju i svoje načine rada, nevidljive javnosti, zahvaljujući kojima drže pod kontrolom mreže esktremista. Policije regiona znaju za svakog potencijalnog teroristu. Niko od njih ne može da mrdne, a da to obaveštajne službe ne primete.

Kao rasadnik ekstremnog islama u Srbiji važi Tutin, odakle je više verskih militanata krenulo u džihad u Aziju. Centar okupljanja pristalica ovog učenja je i Novi Pazar, koji važi za početnu stanicu na putu ka Islamskoj državi. Evropsko čvorište za vrbovanje ratnika nalazi se u Beču, kao i u nekoliko nemačkih gradova, odakle su islamistički dobrovoljci godinama polazili ka ratištima.

Poseban problem u regionu je Kosovo, odakle potiče više desetina izuzetno esktremnih terorista. Albanski džihadisti stekli su imidž izuzetno surovih ratnika. Priština nema razvijen sistem bezbednosti i po mnogima, albanski teroristi čine najrizičniju grupu u slučaju ilegalnog povratka.

Stručnjak za bezbednost Milan Mijalkovski podseća da džihadisti upućuju pretnje balkanskim državama i time šalju svojevrsnu poruku šta ih čeka ukoliko se borci raspuštene ID vrate u zemlje porekla.

– Procenjuje se da je u BiH i na Kosovu nekoliko stotina ljudi koji su bili angažovani u redovima džihadista – kaže Mijalkovski. – U Federaciji BiH povratnika registruju, a onda se nagode sa njim da ide u zatvor, recimo, tri godine. I šta posle toga? Da li je on to prevaspitan i da li se odrekao svoje ideologije? Naravno da nije – ističe Mijalkovski, i poručuje da se u BiH ne čini ništa da zaista bude sputan i sankcionisan.

PRETNjA USAMLjENIH VUKOVA

DOKAZANI teroristi sa debelim dosijeima u arhivama obaveštajnih službi, kako ističu stručnjaci za bezbednost, nisu pretnja sigurnosti građana. Oni su pod punom kontrolom i veoma teško mogu da izvode akcije. Prava opasnost, međutim, preti od “spavača” i takozvanih “usamljenih vukova”. Oni deluju samostalno, a na vezi drže nisko rangirane članove terorističkih grupa i simpatizere. Praksa evropske antiterorističke borbe pokazuje da su njihove ubilačke namere često nevidljive za bezbednosne službe, pa čak i najuže okruženje – porodicu i prijatelje.

Izvor: Novosti

Komentariši

Vaš e-mail neće biti objavljen. Podaci koji su neophodni obilježeni su znakom *